Народно благостање

Страна 394

—- За први јули стављена је на дневни ред дискусија у француском Сенату о интерпелацији сенатора Жана Филипа, упућена на Министра пошта, телеграфа и телефона по питању фактичког монопола, који има американски трест у Француској у извођењу реорганизације француских телефона. |

— Француски Министар финансија поднео је пројект закона, којим се смањује привремено трошарина на шећер од 40 на 20 франака. То је већ важно за кампању 1929./30. године, а мотивише се кризом шећерне индустрије.

— Ђердапски зајам. По ратификацији париског споразума од 1927. године од стране Југославије и Румуније, амортизација оних обвезница, које су извлачене почев од 1. априла 1919. ништи се, те се ови комади и даље могу трговати на берзама као и остали.

— Париска конференција по аустро-угарским предратним дуговима, која је била одложена за 10. јуни, поново је одложена, овога пута до 22. октобра.

— Грчки зајмови. Зајам грчке владе код Кригерове групе о коме смо већ јавили, дефинитивно је закључен. Његова сума је ! милион енгл. фунти, емисиони курс 85%, 8 каматна стопа 6 од сто. Амортизација траје 24 године. Зајам је намењен, као што смо већ јавили, грађењу школа. Осим овога, узете су у расматрање понуда једне групе америчких банака Грчкој аграрној банци у износу од 2 милиона енгл. фунти по 7% и понуда једне грчке банкарске групе, у којој се налази и Грчка народна банка, граду Атини у висини од 6 милиона енгл. фунти за комуналне потребе.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Око зајма Новосадске општине. Ми смо већ јавили да Новосадска општина тражи зајам за извођење водовода и канализације. Тражена је понуда и од Државне хипотекарне банке, која је вољна дати зајам од 50 до 70 милиона динара по камати од 10% и амортизацији од 0,75%, са роком од 50 година. Овај би зајам дакле укупно стао 10,75% чиме би за читав 1% био јефтињи од зајма који нуди једна енглеска група. Општинска управа је мишљења, да ће успети издејствовати једну још нижу камату код JI. x. 6.

— Зајмови града Прага. Она два зајма од 15 и 10 милиона ч. к. о чијем смо предстојећем закључењу јавили у претпрошлом броју, дефинитивно су закључени. Поред ових закључен је и један трећи, краткорочан зајам од 50 мил. Ч. к. по 7% на 5 година, који даје „Централна банка ческих штедионица“ у Прагу; зајам служи за изградњу једне гасне централе.

— Буџет града Апатина за 1930. годину предвиђа расходе од 37 милиона динара којима на супрот стоје приходи од свога 1,08 милиона; дефицит ће се покрити општинским прирезима у висини од 70% на непосредну државну порезу.

ИНДУСТРИЈА

— Према вестима из хрватских листова, обратио се један немачки конзорцијум банској управи у Бања Луци са молбом за концесију подизања модерног хотела и парка на самом водопаду у Јајцу. Потребно би било земљиште на десној обали Врбаса од око 20 хектара.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

— Са скупштине Удружења рударских индустријалана. У недељу 15. о. м. одржана је под председништвом г. А. Минха, 11-годишња скупштина рударских индустријалаца. У опширном извештају се истиче да је прошла година у погледу рударске активности била рекордна, те да је чиста вредност рударских и топионичких производа у 1929. год. била за 300 милиона већа од производње у 1928. год. те да износи 1.702 милиона динара.

На крају прочитана је и резолуција упућена влади, у којој се тражи:

Да се по претходном саслушању и споразуму заинтересованих рударских организација донесе закон о заштити и унапређењу домаћег рударства: да Министарство шума и рудника поведе преговоре за оснивање јединствене сталешке стручне организације наше Краљевине са принудним чланством свих рударских предузећа; да се приступи раздржављењу државних рударских предузећа, и потпуном изједначењу истих са приватним како би се створили једнаки услови ; да се електрификација наше земље заснује и спроведе поглавито на бази домаћих угљена, по могућству калоричним централама на самим рудницима; да се у трговинским преговорима и уговорима води што више рачуна о заштити домаћег угљарства и да се тарифским мерама паралише тарифска надмоћност мађарског угља; да се укину царине, слободан увоз и царинско тарифским мерама онемогуће увоз ложишта, инсталација за плинаре, генератора, фабрике цемента, кемичких производа и т. д, који нису удешени за производњу домаћих горива ; да се повећају царине, слободан увоз специјалних машина и материјала потребних за рударство и топиоништво; и да се прихвати изједначење раднога времена у рудницима угља, које траже велике западне произвођачке земље.

— Загребачки „Моргенблат“ јавља, да је познати француски индустријалац Талбот посетио Далмацију са намером, да се упозна са условима око подизања једне фабрике аутомобила код Дубровника. | -

— Министар финансија је одредио, да се шпиритус, , који буде произведен у 1930./31. години у пољопривредним пецарама има рафинирати у рафинеријама браће Кенигштетлер у Новом Саду и у централној рафинерији фабрика жесте у Броду на Сави. ;

— Мндустријско предузеће Монтаника д. д. у Загребу, које има у закупу рудник Мајевица код Тузле повисиће акционарску главницу од 2 на 5 милиона динара, издавањем 30.000 акција по 100 динара номиналне вредности.

— Типизирање производње цигле. Новосадска трговачка, индустријска и занатска комора упутила је Министарству грађевина једну представку, у којој предлаже, да са код нас уведе принудна нормализација цигле, јер о томе у“ нашој држави још нема законске одредбе. Код нас су уобичајене цигле димензије 2Х14Х 16.5, које нису практичне, те због тога комора предлаже, да се уведу цигле димензије 25Х12Х5.5 као јединствени нормалан тип. Овакве димензије су у Немачкој законом нормиране.

— Удружење домаће шумске индустрије у Сарајеву, у којем је учлањена већина босанских малих пилана, одлучило је, да отвори свој продајни биро на Сушаку, а магацини за оаједничку робу биће у Мартиншчици. Продајни

Телефони: 29-36 н 27-37

JByO Parte . А. Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ . натрев Шеленбургова бр, 7. Е : Рачкога бр. 2 Телегханн e Заступништво Београд, Кнез Михвилов Венац 13-14 . а DHKOJ(OBKA, Љубљана 2 ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд 5 ШКОДА — Загреб e Телефон 4:-97

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне нижињере