Народно благостање

21 јуни 1930.

— Вјегоуо пазедапје. Rumunska vlada dala je definitivno telefonsku koncesiju amerikanskom društvu International Telephon and Tel. Comp, koja u stvari pripada Morganu. Odbivena je ponuda grupe Simens—Eriksona iza koje stoji Blee. Rumunska vlada veli da je napravila rđavo iskustvo s Blerom, te sad hoće da se priveže za Morgana.

— Na nemačkom novčanom fržišta sve je veća obilnost. Privatni diskont pao je na 3,5%, tako da se u berzanskim krugovima očekuje da će i službeni diskoni.pasti na isti nivo.

— Na intervenciju poljskog розјашка и Визја kod berzanske komisije, ova poslednja mu je ponovo odgovorila, da rešenje od 18. oktobra 1929., po kome se ni jedan državni ni komunalni poljski zajam neće zvanično nofirati i dalje ostaje na snazi, do god se ne zadovolje imaoci obveznica železničkog društva Varšava—Beč.

— Bugarska i Italija pregovaraju o obrazovanju jedne italijanske slobodne zone u pristaništu Varne.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

Ланена индустрија д. д. прије Иван Фидлер у Осијеку, 26. јуна. — „Елин“ југословенско друштво за електричну индустрију д. д. у Загребу, 26. јуна. — Кредитна и потрошачка задруга жељезничких службеника у Загребу, 29. јуна. — „Мунија“ д. д. за електротехнику и техничку индустрију у Загребу, 27. јуна. — Савез новчаних и осигуравајућих завода Краљевине Југославије у Загребу, 24. јуна. — „Базалт“ каменоломно и грађевинско д. д. у Новом Саду, 26. јуна. — Југословенски Лојд а. д. пре) Атлантска плозидба Иво Рачић а. д. и Југословенско-американска пловидба а. д. у Загребу, 30. јуна. — „Омниа“ трговачко д. д. у Загребу, 30. јуна. — Југофармација д. д. за производњу и прометање хемиско-фармацеутских препарата, дрога, хемикалија и свих

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 399

хируршких и лекарничких потрепштина у Загребу, 27. јуна. — Библиографски завод д. д. у Загребу, 26. јуна.

БИБЛИОГРАФИЈА

Banque Nationale du Royaume de Jougoslavie service des čtudes economiques, bulletin frimestriel, Nr. 1. Beograd 1930. 5.

Извештај Београдске трговачке коморе за годину 1929.

Гласник Завода за унапређење спољне трговине, Београд 1930. године. |

Инж. Славко Бокшан : Никола Тесла и његов пионирски рад у електротехници, Београд 1930. год.

Царински гласник, орган удружења царинских чиновника Краљевине Југославије, свеска за мај, Београд, 1930.

Rudđarski i topionički vesnik, Beograd, maj 1930. god.

Наша пошта, часопис за пошту, телеграф, телефон и радио, јануар—мај, Београд 1930. год.

Извештај Земаљског савеза занатлиских удружења и еснафа о раду у 1929. години, Београд 1930. године.

јован Сјеницки : Успомене из окупације, Београд 1930. године.

Agronomski glasnik, koga uređuje g. dr. Stjepan Poštić u broju 2. ima sledeći sadržaj:

Инж, Иван М. Варга: Прошлост и будућност нашега запругарства, Вој. В. Ђорђевић: Закон о задругарству.

ing. M. Balić: Stočna stanica u Оаски: dr. Ljudevit (шаку: о soji i sojinom brašnu; Stanko Ožanić: Trajnost navrnute loze; dr. Mirko Korić: Važnost biocenološkog kompleksa za poljoprivredu; Ing. Ante Makar: Natjecanje iraktora u рокиsnom oranju u Osijeku. Poljoprivredne vijesti. Vijesti Saveza udruženja jugoslovenskih agronoma. Literatura. Iz redakcije.

Izveštaj zemaljskog saveza industrijalaca u Zagrebu o radu u 1929. godini, Zagreb 1930. god. |

вон

STANJE NARODNE BANKE МА DAN 15-У11, 5, — JakTfpad deviznog stoka —

Najvažnija promena u stanju Narodne Banke u drugoj nedelji meseca juna leži u smanjenjt deviznog stoka od preko 220 milijona dinara. Za poslednje tri nedelje devizni stok se smanjio za 300 miliiona dinara t. skoro za 12%. Vrlo je mogućno da |e po sredi kakva finansijska operacija i najverovatnije. za račun države. Možda je država remitovala novac na stranti za isplatti kakve veće obaveze (па pr. za isplati obaveza po aranžmanu sa imaocima predratnih obligacija). Ta se predpostavka čini još verovafnijom činjenicom, da je državno potraživanje smanjeno u istoj nedelji za skoro 155 miliona dinara. Treća promena isto tako izvanfednog volumena је povećanje žito depozita za 87,4 miliona dinara. Prošli put smo videli da pad tih depozita iznosi za dve nedelje skoro 400 miliona dinara.

Ukupan |e iznos tih depozita 1133 miliona dinata — još uvek znatanm, prilično daleko od maksimalnog iznosa od preko 1400 miliona dinara.

I četvrta promena meobičnog volumena je smanjenje depozita državnih privrednih ustanova za 76,5 miliona dinara. ! kod tog računa imamo velikih Dfomena poslednjih nedelja.

Ostale su promene manje važne. Menični portfelj porastao za 8,9 miliona dinara, a lombardni 0,5 miliona dinara, ukupno 9,4 miliona dinara. Račun pri-

НИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

8 31. Х | 10 | му | 8 у 15 У 5 1928 | 1929 | 1930 | 1930 | 1930 = o = «= |у злату и сребру . 1079.0! 1168.4! 1185,4 1186.6) 1187.3 = У пе нети") «~, . || 9331] 1759.2] 1590.4 1569.1 | 1348 4 Е yuymao || 2012.1| 2927.6| 2775.8| 2755.7| 2535.7 5 на менице ,..... 14170.5! 1287.5! 1067.7| 1101.7) 1110.6 Е на хартије од вредности || 253.8| 230.1 229.7 228.0) 228.6 O укупно || 1724.3| 1517.6| 1297.4| 1329.7 1339.2 RO E Gera o o o. || 1007.4| 0483) 048,3| 920.3| 920,3 5 5. | вашуи привремене размене || 227.8] 205.0 167.0] 1650 163.9 = по зајмовима на бонове || 2966.3| 2998.8| 2997,1| 2997.1 2997.1 укупно || 4201.5| 4153,0| 4114.3| 4092.3) 4090,3 Новчанице у оптицају. . 5527,1) 5917.9) 5280.7| 5272,3| 5204.8 Држ. рачун прив, размене . .|| 227.8| 205.9) 167.0| 165.9) 163.9] Потраживање државно по разним рачунима . .. .: 367.7 99.6| 217.3| 389.8| 235.2 28 | xmpo pasymama + + .| 493.21250.0|1285.9|1045.7|1133.1 88 по разним рачунима 318.3| 160.8) 159.8! 223.11 1466 о укупно 811.5| 1410.8) 1440.8| 1268.8| 1279,7 о, у одсто целокупног новча55 ничког оптицаја , 37.40)! 50.31! 52,57! 52,26) 48.72) 5 5 У од сто свију обавеза по виђењу , · .. „| 32.46) 39.955 40.00! 39.77! 37.72 9) Џ а 97,2 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti

0.90 mil, din,