Народно благостање

Страна 398

— Неће здрава овца са шугавом. До оставке шведске владе дошло је услед тога, што опозиција у парламенту (либерали и социјал-демократи) нису хтели да пристану на повишење аграрних царина.

— Командант „Грофа Шепелина“ д-р Екенер, изјавио 12, да би у случају увођења сталног саобраћаја цепелинима нзмеђу Европе и Северне и Јужне Америке, Пернамбуко била најјужнија могућа станица у Америци и да би одатле па на југ имала бити успостављена даља веза авијонима.

— Albanska vlada obavestila je brzojavno Generalni Sekretarijat Lige naroda u Ženevi da je rešila otvoriti stalno poslanstvo kod Lige naroda, a za poslanika postavlien je LekKurti, koji odmah kreće za Ženevu.

— Сад ни Швајцарци не полажу много на Друштво народа. Приликом претреса предлога за набавку авијона за швајцарску војску, министар војни г. Мингер одговорио је опозицији, да може трајати још 200 до 300 година док Друштво народа буде било у стању да осигура светски мир.

— U Marselju je primila francuska vlast nekoliko tisuća molbi tamo živećih falijanskih podanika za prijem u francusko podanstvo. Imadu imefka i deca rođena su im u Francuskoj.

— Argentina je primila zakon o (8) osmosatnom radu.

— Broj nezaposlenih wu čehoslovačkoj iznosio je 30. aprila o. g. 709.721 prema 88.005 u prethodnom mesecu:

„— Према загребачком „Моргенблату“, Министарство за социјалну политику одобрило је оснивање једног акцих онарског друштва у Ужицу, које има за циљ грађење једно“ модерног санаторијума на Златибору.

— Ministar finansija je izdao pravilnik o nadzoru i konfroli nabavljačkih i konzumnih zadruga te je sporazumno sa Ministrom {trgovine i industrije odredio stručna lica koja imaju vršiti kontrolu i nadzor.

— Председник Рајхстага, г. Лебе изложио је у једном говору преко радиа потребу преношења парламентарних дебата путем радиа у циљу што боље информације публике о раду у кући народних отаца. Г. Лебе вели, да штампа не информише довољно објективно, већ пристрасно, тиме што н. пр. говоре посланика оне партије којој и лист припада, доноси опширно, док говоре посланика противничких странака доноси сасвим кратко или их у опште игнорише. Само, г. Лебе истиче, да би посланички говори имали бити преношени не директно, већ би се прво снимали на грамофонским плочама, чиме би посланици били присиљени да се придржавају само најважнијих делова свога говора а осим тога би им се онемогућило да то средство искористе за пропаганду.

— Privredno stanje Turske. Turska se trudi da dokaže da nije u stanju odoovarati svojim obavezama, da će isplatiti loš samo kupon za maj a da će posle toga obustaviti kamatnu službu. Poverioci su na osnovu toga pohitali da pošlju svoje predstavnike u Angoru da pregovaraju s vladom, ali se turska vlada nije dala zbuniti već je izjavila da pristaje pozvati strane finansijske stručnjake da provere njeno tvrđenje. U tome cilju pozvan je francuski ekonomista profesor Hist koji sada sastavlia izveštaj, od koga će zavisiti da li će pariski ugovor biti menjan ili ne. U turskim političkim krugovima već se računa s fim, da će se finansiranje privrednog programa u 1930./31. budžetskoj godini, koji će stati oko 20 miliona turskih lira, moći izvršiti onim sredstvima, kojim bi se inače plaćao anuitet po stranim zajmovima. Ovi krugovi drže reviziju pariskog ugovora neizbežnom. Postoji mišljenje, da bi u slučaju izmene pariskog ugovora u smislu koji bi bio povoljan po Tursku, države naslednice bivše turske monarhije takođe zahtevale prisienu tih olakšica i na njihov deo plaćanja. Ovo pak ne bi bilo mogućno — bar za one države, koje su Već pristupile ugovoru — pošto to isključuje jedna specijalna odredba ugovora. Jedino države sa kojima još nije postignut sporazum, a to su

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

Grčka, Bugarska i Jugoslavija, mogle bi zahtevati iste olakšice. — U međuvremenu je narodna skupština primila budžet za 1930./31. godinu, koji predviđa prihode od 222,7 miliona turskih lira (57 miliona dinara) a rashode 222,7 miliona. U svome izlaganju ministar finisija je istakao da ovaj budžet pretstavlja skoro potpuno realno stanje, pošto su naknadni krediti već poslednjih godina svedeni na minimum. Leteći dugovi spali su od 60 na 20 miliona lira.

Kao događaj od velike važnosti za Tursku jeste osnivanje „Centralne. banke republike”, t.j. turske emisione banke sa sedištem u Angori. Projekat (rađen uz učešće švajcarskog profesora Morfa) je već primljen od vlade i parlamenta. Po njemu banka uživa privilegiju izdavanja novčanica za vreme od 50 godina. Njena je dužnost: da pomaže privredni razvoj zemlje(?), da reguliše novčano tržište u zemlji, da služi kao državna blagajna i da u zajednici s vladom pripremi teren za buduću stabilizaciju valute. Glavnica je 25 miliona lira (650 mil. din.). Upravni odbor je sastavljen od osam članova, od kojih po dvojicu postavljaju vlada, domaće banke, i poljoprivredne zadruge a po jednog trgovačke i industriske komore i zbor akcio;:ara. Guvernera postavlja predsednik republike na predlog vladc. Na privatne depozite će barka odobravati 2%. — Naročitim zakonom uvešće se zlatno važenje. Za onih 158,7 miliona papirnih lira (4126 mil. din.) koji se nalaze u opticaju, biće stvoren |edan zlatan fond kod banke, koji će se dotirati na sledeći način: pre sveca, vlada i samoupravna fela će sve zlato i zlatne devize KO raspolažu, predati banci na čuvanje; od svih državnih prihoda 1% dodeliće se tome fondu ,a isto toliko daće i samoupravna tela čiji budžet prelazi 50.000 lira; najzad će sva društva i sve institucije koja rade isključivo državnim kapitalom, uplaćivati u fond 20% svoje čiste dobiti. Sve ove dotacije vršiće se donde, dok se ne izvrši stabilizacija. Pokriće novčaničnogz opticaja imaće da iznosi 40% u zlatu ili zlatnim devizama.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

Učešćc Jugoslavije u Banci za međunarodne obračune. U ponedeonik 16. juna održana je treća sednica Upravnog odbora Banke za međunarodne obračune, na kojoj je podnesen referat o upisu akcija i upisu obligacija Jangovog zajma. Istovremeno je odlučeno da se akcije ponude novčanim bankama Austrije, Mađarske, Poljske, Rumunije, Grčke, Čehoslovačke, Bugarske, Finske, Danciga i Danske. Što se tiče Jugoslavije i Portugala odlučeno je, da se i one pozovu na upis akcija, ali da ne mogu imati nikakvo predstavništvo u banci dok ne stabiliziraju svoje valute. Jugoslaviji nije ni najmanje potrebno predstavništvo u za međunarodne obračune. Ali smatramo da je potpuno neosnovana odluka da se prava vezana za akcije stiču tek onda kad se izvrši zakonska stabilizacija. Nigde nikakva odredba u Jangovom planu ne predviđa tako što i odluka upravnog odbora potipuno je proizvoljna. Ako je ta odluka došla zbog toga, što sve države upisuju akcije u domaćoj valuti, mi ih možemo upisati u dolarima ili sličnoj valuti.

— Dalja izgradnja Banke za međunardne obračune. Javili smo ranije već da Sipman, jedan od direktora Engleske ban: ke, odbio da se primi za direktora odelenja novčaničnih banaka pri Banci za međunarode obračune. To se smatralo kao potpuno dezinteresovanje Engleske .banke prema ovoj ustanovi. Međutim uprava je ipak uspela da pridobije drugog iednoz bivšeg činovnika engleske banke Franciza Roda za šefa tog odelenja. U isto vreme donesene su odluke o tome kako · će izgledati nedelina stanja koje će publikovati banka. ni i izvesna pitanja poslovne politike.

Iduća sednica zakazana je 14. jula (u oči bankarskih ferija).

Banci