Народно благостање

21, јуни 1930.

РАЗНО

— Конгрес привредника који се одржава сваке године одржаће се 6. и 7. септембра ове године у Београду са задатком да процени шансе наше извозне трговине од 1. септембра 1930. до 1. августа 1931. године, а поред тога ће се претресати и питање изједначења јулијанског и грегоријанског календара, бановинских и општинских дажбина.

— Број осигураних радника код Љубљанског окружног уреда износио је у мају месецу 101.744, од тога 69.000 мушкараца. Проценат болесника износио је 2.41%. Просечна надница износи дневно 26.59 динара.

— Бела кућа, у којој станује председник Сједињених држава Северо-Американских до данас није имала библиотеке. Кад је чиновницима било потребно да штогод читају и да се документују, обично су се служили парламентарном библиотеком. Против тога су протествовали парламентарци, пошто изгледа да чиновници Беле Куће и сувише споро "читају књиге, — а према томе како их враћају, те је удружење књижара у Америци узело иницијативу да Бела Кућа добије своју библиотеку. Књижари су поклонили за почетак 500 одабраних књига. Тиме се крши принцип да за владање земљом није потребно никакво знање.

— Приликом последње реконструкције владе г. Љапчева за министра трговине дошао је г. д-р Мишајков, један од најпознатијих економиста Бугарске. Он је отпочео своју акцију у области економске политике обавештавајући се путем анкете о актуелним проблемима конференцијама појединих привредних редова. Конференције још трају.

— Парламентарни одбор немачкога Рајхстага за нов кривични законик у својој последњој седници укинуо је потпуно заклетву, на место које уводи свечану изјаву пред судом, Заклетва је једно од најстаријих доказних средстава, које је у Средњем Веку било суверено. Заклетвом се апелује на верско осећање. А како је данас врло велики број људи без вере, то је код њих и заклетва без дејства. Због тога се приступа апелу на савест, у место на верско осећање.

— Решење питања краља Карола унело је консолидацију у румунски јавни живот. До сада је био обичај да свако војно и цивилно лице, које је било ма чиме незадовољно у својој каријери, иде у групу незадовољника, Карлиста. Долазак Каролов за краља учинио је крај тој рђавој трговини од стране многих каријериста.

— 10. јуна ове године навршило се 10 година од смрти највећег немачког социолога Макса Вебера.

— Д-р Хајек, шеф аустријскога института за проучавање коњунктуре, позват је од Лондонске Економске школе да као гост одржи неколико предавања из теорије Социјалне економије. Д-р Хајек је једна од најбољих глава међу млађим немачким економистима.

— Из академског живота. Д-р П. Гугенхајм, приватни доцент универзитета у Женеви, наименован је за изванредног професора за међународно право.

— Поред великог броја незапослених у Немачкој који ужива законску потпору, било преко државног завода за потпомагање незапослених (31. маја 1,55 милиона), било преко фонда за потпомагање незапослених за случај кризе (31. маја 338.338), било је на дан 31. маја и око 350.000 незапослених који добијају помоћ из разних установа за побољшање социјалног положаја радника.

— Према општој статистици Француске број страних радника који је за прво тромесечје 1930. дошао у Француску износио је 29.716 а број страних радника који је за исто време напустио Француску 11.598, тако да вишак имиграције износи 18.118, према свега 6251 за прво тромесечје 1929. године.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 397

— Шумски пожари у Сједињеним америчким државама узимају све већег маха; читава Нова Енглеска, која је пре неколико деценија била сва под шумом, сада је потпуно оголела. Статистиком је утврђено, да је од свих пожара 60% проузроковано људском кривицом а 40% природним непогодама. Нарочито излетници у томе погледу претстављају велику опасност због своје необазривости при ложењу ватре.

— Конференција за „умирење“ Балкана. 27. конференција за светски мир која је прошле год. одржана у Атини, решила је између осталог да успостави тешњу везу и сарадњу између балканских држава. У томе циљу међународни биро за мир намерава организовати нарочите балканске конференције, од којих ће прва вероватно бити прве половине октобра у Атини. Ове конференције би имале незваничан карактер а делегације појединих балканских држава. од по 30 чланова биле би састављене из водећих личности политичког, привредног и научног живота, којима би поједине владе придодале своје посматраче. По програму који ја биро за мир упутио владама, на првој конференцији не би дошло одмах до расправљања и решавања постојећих питања, већ би се на њој једино имала створити једна атмосфера појачаног поверења, добре воље и пријатељства, која би допринела доцнијем споразумевању.

Г. Венизелос са своје стране сматра да је идеја за стварањем балканске федерације још одвише рана, али да то не смета да грчка влада укаже своје гостопримство овој конференцији уступајући јој парламентску салу за одржавање седница. Грчку владу ће заступати као посматрач, један начелник министарства иностраних дела.

— O тунелу испод Ла Манша. Листови су већ донели вест да је енглеска влада одбила предлог грађења подмор-

|ског тунела, који би спајао Енглеску с континентом. У јед-

ној „белој књизи“, председник владе г. Макдоналд изнео је разлоге који су га руководили да предлог одбије. Он пре свега каже, да нема оправдања мењати политику коју су све енглеске владе од педесет година на овамо водиле у односу на грађење тога тунела. С привредне тачке гледишта влада се боји да ће у случају, да приватна иницијатива не буде у стању уписати потребан капитал од 30,6 милиона фунти, држава бити приморана дати субвенцију, која ће се тешко моћи брзо вратити, пошто једна оваква инвестиција изискује неизмерно дуго време док постане рентабилном. За незапосленост у Енглеској грађење тунела је. без великог значаја, пошто број запослених радника за првих пет година не би премашио 1000 а доцније 6000. Од трговинско-политичких мотива против грађења, бела књига наводи као најглавнији тај да постоји бојазан, да ће се увоз робе у Енглеску појачати. Овај аргуменат је врло неумесан, јер је једностран ; он предвиђа да на исти начин постоји и могућност повећања енглеског извоза. Најзад постоје и стратегијски разлози; енглески ђенералштаб израчунао је колика би сума била потребна за одбрану целе инвестиције, сума, која је владу јако уплашила. Бела књига цитира Балфурову изреку: „Докле год нам је океан пријатељ, немојмо намерно уништити његове способности да нам помогне“.

— Из академског живота. Професор Штарк, који је пре неколико дана изабран за ректора немачког универзитета у Прагу, одбио је да се прими на његово место изабран је професор зоологје Карл Кори.

— У Загребу су сви трговци усвојили енглеску суботу т. |. да се суботом после подне не ради. Ако потраје ова привредна криза и даље увешће они и југославенску суботу т. |. да се свака два дана у недељи ради. Али за похвалу је свакако код Загрепчана што од невоље праве врлину,