Народно благостање

Страна 388

омела Енглеска. Енглеска је омела, али свакако уз дискретну помоћ великог дела држава, чији су банкари морали ићи заједно са Француском и осталим водећим повериоцима, али једино из међународне солидарности и међународне кутоавије, а мање из финансијске потребе својих земаља.

Облитације међународног немачког зајма од 1930. године нису постале међународним папиром само због тога, што их у ствари нико није жељан и што се нико није отимао о њих. Главна карактеристика код свију преговора код тога зајма баш лежи у томе да је сваки гледао да их добије што мање. |

Томе има два узрока. Прво је, што је баш наваљивање Француске да се зајам комерциализира, а то је да што већи број облигација. купе неутралне државе, (те да тако немачки дуг не буде више дуг према једном повериоцу по уговору о миру, већ чисто трговачки), учинило, да су се друге државе устезале. Да, један дуг буде комерцијалан није само довољно да се тако назове, већ треба да има и комерцијалну супстанцу. Комерцијални је дуг онда, кад се добије противвредност ва облигације, које се продају. Овде наравно да то није случај. Немачка се обавезује према имаоцима облитација, али се ипак зна да Немачка, ништа, за то није добила, већ да плаћа на основу уговора о миру. Таква, облитација не може никад постати комерцијална са економске тачке гледишта и баш зато, што су неутралци осетили да Француска тежи да се извуче из потребе да. се евентуално објашњава са, Немачком у питању тих облигација, то је учинило те су се ови устезали да постану прећутним мандаторима Француске и осталих држава поверилаца по уговору о миру. Али то избегавање неутралаца од супституирања Француској као главном повериоцу по безусловном делу немачких репарација не би успело, (јер су неутралне државе правиле добру мину, јер су оне увек биле готове на сваку жртву само да се не осети да оне избегавају тај папир), да није у томе претходила Енглеска. Она је изјавила да и не помишља да прими на своје тржиште ниједнога комада облигације више, но што се буде обавезала синдикалним уговором. Оно што се буде емитовало ван Енглеске, не може доћи на енглеско тржиште, Она је правила и друге тешкоће ; она, је тиме припомогла, да прикривена хладнокрвност неутралних банкара према целој тој операцији дође до изражаја у разним условима емисије. Французи, који важе за најеластичније у међународним преговорима, показали су се у питању Јанговог плана веома неспретни. За последњих 50 тодина, нису Француви учинили тако рђав потез, као што је био онај спрезања, са Италијом, Јапаном и Белгијом ради поделе безусловног дела немачких репарација. Да би сама, дошла до што већег удела, а он је одиста отроман —- 500 милиона марака од 660 милиона укупно, — она је дала такође Италији много већи удео но што јој припада, а заборавила потпуно на остале повериоце. Тиме је створила злу крв код енглеске владе, нарочито код Министра финансија, и

—попвопевнирехичтоштевнипоактононини ви втимаиовин нтнинлли“

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societč Financiere d'Orient

кина инирпипишшвнвининвиникинвинниниуцнвининоввничицоннни ,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1

сФрранцуско-Српска Банка Каштал Фран. 20,000.000

Обавља све банкарске послове

Бр. 25

данас се може мирно рећи, да, је ова саботирала рад на томе послу. Тај погрешан потез Француза биће узрок да целокупна идеја о мобилизацији Јантовог зајма буде потпуно сахрањена. Ми сматрамо да је искључено, да, се и за 30 година могу да пласирају на тржишту свих 8 милијарди марака, колико чини капитализирана вредност безусловног дела немачких репарација.

Други узрок што се операција може назвати неуспехом и ако зује вести по европским листовима о огромном успеху у појединим земљама, 0 преуписивању по 3, 4 и 5 пута (што у осталом није тако импозантно, пошто се добар зајам обично преупише 100 и 150 пута, као што је био случај и са акцијама Банке за међународне обрачуне), лежи у томе, што је то на крају крајева један немачки дуг, што су то облигације Рајха, те се не могу денити друтојаче него како се цени кредитна способност једне државе у опште. А зна се, да ни Рајх, ни поједине немачке државе, ни самоуправе не могу да уравнотеже своје финансије. Много милијарди марака чини сума, коју би Немачка са својим самоуправним телима била вољна да прими, ако би јој иностранство дало под иоле повољним условима. У тренутку кад се емитују те немачке облитације, у исто време Немачка преговара са страним банкарима, и са Уредом за осигурање радника у земљи (види „Обавештајну службу ) за вакључење зајмова. Може се рачунати да ће дефицит Рајха изнети милијарду марака.

Као најбољи доказ за неуспех операције служи чињеница, да су немачке банке пре отварања уписа понудиле холандским банкама исте облитације са 1% испод емисионог курса и да се такође у провинцији у Немачкој налази маса понуда такође испод емисионог курса, По себи се равуме да се не може ни претпоставити да немачке банке саботирају тако један посао у коме је и немачки Рајх ваинтересован са пуном трећином. Та се појава да, објаснити искључиво хладним рачуном. На немачком тржишту ефеката јавно-правне облигације носе много већу ренту но што носе ове Јантове и следствено курс и ових мора се саобразити са, осталима. Банкари есконтују пад курса тих облитација испод емисионог курса. Банке су морале да их преузму из моралних обавеза. према. отаџбини, али оне претпостављају да изгубе 1—92% само да би ослободиле уложене капитале.

Упис зајма је извршен. Ове је продато. Тај се релативан успех објашњава стицајем околности који са тржиштем ефеката нема никакве везе.

Три су се моћна фактора била заложила за успех ове операције. Француска пре свега. Затим Морган, пошто је име његовог ортака везано за тај посао (Јант). И треће, Немачка, која је привезана, уз ту операцију и свој зајам од 100 милиона долара. Та три фактора. су могла да изврше једну врсту нежене пресије над целокупним тржиштем ефеката у свету и томе се има да захвали што се на крају крајева, под условима, који су утврђени од банкара, извршила емисија и добила противвредност.

ппапринпивннипиовомолвоконичвоаниопозилоцкинканочопимитзнивии

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

= инкннинвила