Народно благостање

21. јуни 1930. Наши читаоци знају да се више од месец дана лонџало само о условима, под којима ће се извршити емисија. Прво је било речи о томе да свака земља утврди један специјалан емисиони курс, али се од тога одустало и нашла се друга солуција, на име · емисиони курс има да се утврди за све земље заједнички на, 90, а, провизија банкарима и остали трошкови око емисије утврђују се на 4,5 поена. Према томе капиталисти имају да плате за сваку облигадију 90%, међутим банкари исплаћују само 85,5%. Провизија банкара. сматра се да, је врло велика. Код тако великих међународних зајмова, обично је провизија минимална. Изгледа да се великом провивијом морала откупљивати добра. воља извесних банкара. Једино је Француска учинила изузетак; она је учинила велике концесије овоме зајму, ослободила та плаћања таксе на облигације, која. је у Француској врло велика, и плаћања, порезе на ренту, која, износи у Француској 18% годишње. Због тога, је утврђено да емисиони курс буде 98.25, тако да држава, добије од тога, један пут за навек 8,25%. Номинална каматна стопа је 5,5 тако, да реално укамаћење за капиталисте износи буја а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 389

Немачку ће да кошта, 6,50 до 6,75, према томе да ли ће се амортизација извршити откупом на берзи или извлачењем ал пари. Банка за међународне обрачуне добија једну паушалну натраду од 10.000 фунти стерлинта. Највећи део примила, је Француска (98,75 милиона долара), затим Америка 98,25, Енглеска, 58,8, Швајцарска 17,8, Холандија 30,5, (ведска, 29,5, Белгија 5,75, Немачка 4,90, Италија 5,75, Белгија, 4,90, Немачка, 8,57.

Чист износ тога зајма има да, се подели овако: 139,2 милиона добија Француска, 50 милиона, Енрглеска, 13,1 милион Италија, 2,06 Јапан, 1,87 Југославија и 0,75 Португал — а наравно и 100 милиона, Немачка (пошто она учествује са трећим делом у целој операцији).

Као што се из овога види ми имамо да примимо 1,87 милиона, долара или округло 100 милиона динара. Као што знамо та нам сума није хитно потребна, али ће нам добро доћи да повећа, готовину наше државне благајне, девивни сток наше Народне банке и да омогући да што мање мислимо на закључење новога зајма.

Одговор Моши Берзијанцу |

— Један енергичан протест против помисли на инфлацију —

Од стране г. д-р Милића Дратића, секретара. централе корпорација, просјака, за Југославију, који је свршио докторат Политичке Економије у иностранству и који је познат са својих студија, Добили смо један напис поводом познатог писма, Моше Берзијанца, објављеном у броју 22. „Народног Благостања“, који у целости објављујемо.

„Метода. Моше Берзијанца, не може да, издржи критику, она се мора назвати паушалном. Та, је метода заједничка свима лајицима у социјалним питањима. Та је метода била позната још у римско време под именом розе hoc ergo ргорјег ћос. По тој методи људи су узимали да је све оно што је дошло после једног догађаја, његова последица, не покушавајући да утврде узрочну везу измеђ једне и друге групе појава. Ја се нећу упуштати у дискусију и полемику с Мошом Бервијанцем, јер није доктор Политичке Економије и према томе не призна“ јем му способност за, тревирање тако деликатних пи-

тања, као што су монетарни проблеми. Ја хоћу само.

да уложим протест и против помисли на инфлацију у име свију просјака Југославије, чије су заслуге за националну ствар ноторне. Г. Моша заборавља, да је најситнији новац код нас поладинарац. То је нешто мање од предратних 5 пара, а по куповној снази то представља од прилике 0.60 предратног петпарца.

Захваљујући познатој кризи морала после рата и опадању осећаја милосрђа и губљењу соци-

јалног осећаја — просјацима у Југославији иде све горе. Они су већ сада у кризи.

Привредна криза, која делимично постоји а делимично је само изговор код људи, који хоће да, се извуку из својих правних, моралних и социјалних обавеза, чини да, је удео наших просјака у социјалном продукту наше земље све мањи и мањи. Док је после рата био врло чест појав да, просјак добија и по 5 динара, данас у 90% случајева, просјак добија милостињу од пола динара. Тај стандард просјачког берива, неоспорно је много низак, много нижи нето што је био пре рата, као што сам отоич показао. Стандард живота наших просјака. због тога из дана, у дан опада.

Централа, Југословенских просјачких корпорација сад баш спрема меморандум о томе питању и он ће ускоро бити предат јавности и свима, осталим професионалним корпорацијама, без обзира, на то да ли ће се усвојити једноставан или мешовит систем. (Питање, о коме је, као што знате, од стране мојих колега и осталих професионалних ортанизација са много стручности и знања дискутовано на последњој конференцији у Дубровнику).

Ја ћу да извадим једну тачку из тога нашег меморандума. Ако се буде приступило инфлацији и ако буде куповна. снага нашега, новца, због тога морала, да опада, наравно да је по законима, Политичке Економије, коју ја тако добро повнајем, неиз-

бежно да ће и куповна, снага наших просјака, бити све

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Е. а. РОМ 2 Со.

Вука Караџића 3.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Бориславићева “-