Народно благостање

Страна 390

мања. Како на жалост наше професионалне организације — сем лекарске — нису стекле право да, одређују саме стандард свог берива, то оне немају средстава да наморају публику да од пола динара, пређе на динар, то ће просјаци и даље бити приморани да примају полудинарац, који ће представљати све мању куповну снагу. Ми можемо лако на тај начин доћи до тога, да тај стандард просјачкот берива, у својој куповној снази падне на, четвртину предратног стандарда. У томе случају наш ред иде у најстрашнију кризу. То представља једну неправду, и једну социјално-националну штету.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25"

Не треба заборавити теорију просперитета, на бази куповне снате широких маса; теорију која, је у Америци дошла до савршенства политиком што веће наднице, коју добровољно практикују американски индустријалци. Опадање куповне снаге наших просјака дејствоваће неповољно на националну производњу.

Моша Берзијанац је накуповао доста доларских папира, кредитом уветим од Народне банке, па сад пледира за инфлацију. То је за сваку осуду !“

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Најконзервативнија установа у Југославији је Народна банка. Она је конзервативна како у погледу личном, тако и у пословној политици. Ко једанпут дође за њеног функционера, може комотно да стави уз своје име епитет „вечити“. Ако се пређе преко извесних изузетака, онда се може рећи, да је и пословна политика Народне банке за педесет година, остала непромењена. Толика конзервативност необична је чак и у Енглеској, чији је народ најконзервативнијих обичаја.

То је дало повода нашем уреднику да на овогодишњем збору акционара Народне банке нарочито мотивише своју издржљивост у критици њезинога рада овим речима:

„Народна банка прелази преко свију наших примедаба. Наша је критика безнадежна. Па ипак ја нећу престати са критиковањем, јер верујем у срећну звезду Југославије и њезину сјајну будућност. Филозофска изрека да је промена једина стална важи за Југославију више но и за једну земљу. Никакво зло није могло у нашем јавном животу да се укорени. Нико није могао да добије бурунтију на доживотност и ако су многи били у положају да је изгледало, да само треба да се роде и да заседну, па да их ник) више не може скинути. Исусово, да ће први бити последњи, а последњи први, нигде није у тако богатој примени као код нас. Први силазе у редове последњих, а последњи се брзо пењу на висине првих. И Народну банку не може мимоићи овај ледени закон нашега јавнога живота“. Наш уредник није ни слутио, да he пола сата, mo његовом говору да се стави у покрет точак на коме су седели функционери Народне банке. Точак се кренуо. Ко је на њему мора да буде добар гњурац, па да изађе понова из воде жив и здрав. Добро је да о томе воде рачуна они који заседају. Точак се окреће.

То важи и за људе и за пословну политику Народне банке. Кад је лични точак стављен у покрет, морао је и пословни да пође за њим. Читаоци добро знају да је „Народно Благостање“ према личностима у земљи потпуно равнодушно : нити жали оне који одлазе, нити се радује онима који долазе, и обрнуто, нити се радује због одлазећих, нити жали због долазећих. А што се тиче пословне политике, ми смо обећали читаоцима да ћемо по том пњ тању опширно говорити. Данас желимо да упозоримо ла једну пријатну појаву у вези са Народном банком.

Г. Мирослав Кулмер, најстарији и најчистији југословен, вице-гувернер Народне банке, у лету Господњем 1930.-ом, дао се интервјуисати од „Привредног Прегледа“, коме се није могло пре 6. јануара да пребаци осуство ве-

Зашто смо ми оптимисте

ликосрпског чувства. Сама чињеница, да је г. Кулмер изабрао „Привредни Преглед“, за објављивање свог програма у погледу пословне политике Народне банке, мора свакако да нас обрадује. |

На редовном збору акционара Народне банке 8. марта 1929. године, казао је г. д-р Ћурчин, уредник „Нове Европе“ да је државни одвјетник у Загребу узаптио један чланак г. д-р Белина, у коме се износе статистички подаци о територијалној подели кредита од стране Народне банке и у коме | се та политика подвргава оштрој критици. После годину и по дана ћутања о тој политици Народке банке, о томе како је Народна банка своје капитале поделила по целој земљи, појављује се г. Кулмер, узима реч, и опширно, озбиљно пише о томе питању :

„Желим да видим репартицију кредита Народне банке на поједине покрајине према седишту дотичних филијала Народне банке. Како се та репартиција базира на систему контингентирања кредита, изнећу из даљних 5 година суме одобрених редовних кредита у постоцима :

| 1925. г 1926. г. 1927. г. 1928. г. 1929. г.

Србија 48% 43% 47% 46% 45%, Хрв. и Слав. 26% 27% 23% 23% 25,5 Словенија 95% 11,5% 11,5% !1,5% 129 Војводина 6% 6,5% 6,5% 6,5% 7,5, Босна и Херцеговина 7,95% 9% 8% 8% 5,50 Далмација и Ц. Гора 3% 3% 4% 5% 45

Из горњих бројева видим да постоји несразмер и неједнакост у погледу суме одобрених кредита. Но неједнакост и несразмерност у кредитовању Народне банке долази још до далеко јачег изражаја у суми подељених зајмова, како се то види из ниже скрижаљке :

1925. г. 1926. г 1927. г. 1928. г. 1929. г.

Србија 61% 60% 60% 56% 60%, Хрватска 15% 14% 14,5% 17% 120 Славонија 7% 6,5% 8% 7,5% 955 Бојводина 8% 8,5% 8,5% 6% 9 Босна 6% 8% 55% 859 до Далмација 1,5% 1,5% 2% 3% 35 Црна Гора 1,5% 1,5% 1,5% 2% 20 100%

Ако тражимо разлоге великом несразмеру између одобрених кредита и подељених зајмова можемо их у главном навести, како следи:

Пре свега Хрватска, Славонија и Босна не исцрпљују око 50—65% кредита, пошто им он служи у првом реду као реесконтно залеђе. У Србији се кредит Народне банке