Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 408

Бр. 26

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ari ir TEA IA RJZ Ema PETIT II EIN II

један од услова да један метал буде способан да служи као основа за новчани систем, јесте његова сталност у вредности. Међутим сребро је почело од средине прошлога века на овамо стално мењати вредност с јасном тенденцијом на ниже. Ово се најбоље види, из односа између средином ХЈХ. века тај је однос био 1:155; године 1910. већ 1:40; после једног пролазног скока на 1:15,09 у 1919. години, на дан 5. јуна. 1930. када је сребро нотирало најнижи курс до данас од Пе пенса по унци, однос се поставио на 1:58! Под таквим условима је дакле немогуће да сребро даље врши функцију монетарног метала и оно је већ у целом свету избачено из употребе као племенит метал. Остаје његова примена у индустрији. Али ни овде му није садашња вредност осигурана, јер као индустријски метал сребро има да издржи конкуренцију бакра, олова и алуминијума, који су знатно јефтинији. Интересантно је при томе, да ни бакар ни олово за последњих сто година нису толико изгубили од своје цене као сребро. Данас је употреба сребра за индустријске сврхе тако незнатна у поређењу са величином његове продукције и са величиком сребрних резерви којих има данас у свету услед његове деградације са положаја монетарног метала, да примена сребра у индустрији неће моћи да издржи даљи пад цене. Тек када се у својој цени буде приближило осталим металима који се на место њега могу употребити

· Трагедија сребра

сребро ће стећи већу индустријску примену. За сада је оно

још четрдесет пута скупље од бакра а двадесетпет пута од алуминијума.

Постоји велика вероватноћа, да ће и производња накита и вредносних предмета из сребра пасти и тиме допринети стварању још веће резерве сребра. Ово има за узрок једав психолошки моменат : накити и предмети од сребра имали су своју нарочиту вредност до год је сребро било редак и скупоцени метал. Његовом деградацијом са тог положаја тражња накита и предмета од сребра ће се смањити, јер ће доћи тренутак када ће бити све једно да ли је накит израђен од сребра или никла, бакра и т. Д.

Шта од свега тога очекује произвођаче сребра 2 Cpeбро се добија 40% као чисто сребро из мексиканских рудника а 60% при експлоатацији бакра, олова и цинка. Што се мексиканских рудника тиче, то се они налазе у великој депресији и многи међу њима већ су обуставили рад. Остали рудници, пак у којима се сребро добија упоредо с другима металима, водили су последњих година такву политику, да су цене бакру, олову и цинку утврђивали испод цене коштања, захваљујући високој цени сребра, а то пак због јаке тражње сребра за монетарне потребе са стране Кине, Индије и Персије ; сребро је на тај начин одређивало рентабилитет подузећа. Последица депресијације сребра на бакар, цинк и олово биће према томе та, да ће цена ових метала скочити.

У пркос звучним фанфарама пи бурним декламацијама о успеху међународног зајма немачког Рајха од 1930. године односно прве транше још у прошлом броју нагласили да

јанговог зајма, ми смо о успеху не може бити говора. То потпуно потврђује раз-

вахгввеопининквихзантанпасозазлвегитиолим

по» -

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Financiere d' Orient

винске

o uu du Gl Rid Еп и ппвикин авва нкимнјкннаницнинивнивининин на

du kleleiW/w nis\e v \w.Wiy\H wiW}W хкн нит вв нљи а

гРраницуско~Српскае Банка

Обавља све банкарске послове

виће курса тог папира после извршене емисије. У Немачкој се папир нуди за 1,5% испод емисионог курса, по 88,5. Исто тако у Холандији. Истина при томе банкари још увек зараћују 0,5%, пошто је њихова провизија пуних 2%, али да је папир интересантан, било би ажије, а не дисажије.

Али је најинтересантније развиће курса у Француској. За Фравцузе је то бриљантан пласман = ефективно укамаћење од 6:/,% Новине су јавиле да је зајам много пута преуписан, Међутим зајам још није препуштен на берзу (што је врло чудновато), али се њиме тргује ван берзе и према извештају свију финансијских листова последњих дана понуда је била по 98, дакле са “|, ниже од емисионог курса. Пошто је Француска преузела највећу траншу и пошто је француско тржиште најликвидније, то пад тог папира ма за један део процента испод емисионог курса најбољи је доказ да је то папир од кога цео свет бежи. Према томе све се више потврђује наша прогноза, да ћемо дуго чекати док се буде успело да се мобилизира друга транша. И тако ће Французи силом прилика доћи на предлог који смо учинили пре неколико месеца, на име да се задовоље примањем ануитета, = да дигну руке од мобилизације и комерцијализације. У том случају би се мање транше могле лакше мобилизирати а оне би биле добро дошле повериоцима с „ограниченим интересом“. ЕАУ

Ми смо редовно извештавали читаоце о току перипетија за остварењем међународности у економском погледу од стране Друштва народа, почевши са чувеном економском међународном конференцијом из прве половине 1927. године. Из тих наших сукцесивних извештаја читаоци су могли да виде, да су сви покушаји 'за економско зближење европских народа тотално банкротирали и да се стање од 1927. године на овама за 200% погоршало. Ми ћемо у једном од идућих бројева да опширно изложимо очајно стање трговинске политике у Европи, стање какво нигда није било ни за време меркантилизма, које се сматра за савршенство ограничења међународне трговине. Експерименти на пољу спољне трговине стари су 400 година. До сад се сматрало, да нема ничега у данашњој пракси чега до сад није било. Па ипак нам се чини, да ће реакционарни дар и европских трговинских политичара да надмаши и најзатуцаније меркантилисте Фридриха Великог, Кромвела и Колбера. Ми не можемо да останемо хладни, кад год помислимо на вест, коју у следећем саопштавамо читаоцима.

На самој међународној економској конференцији у Мееневи одлучено је било да се једном колективном конвенцијом обавежу све државе да укину све забране увоза, извоза и провоза и да се одрекну истих у будућности. То је једна тако проста мера кад се има у виду да је данас у Европи врло мали број таквих забрана у снази. Ми нисмо никад ни придавали тако велику важност тој мери. Ми смо се само толико радовали њезином ступању на снагу, које тек има да буде 30. јуна ове године, јер смо сматрали, да је добро да се маркира воља 'Европејаца за снажењем и крепљењем спољне трговине.

Пометена Европа

Da Ir a ri Ir E A

Ае вене ијејије nia s ajw i a si m\p|B sm NP U TP NR

Капитал Фран, 20,000.000

Централна Дирекција; БЕОГРАД

6 : ПАРИЗ ле | Битољ, . Солун

Филиале: Лондон, Скопље,

ачспегхихиниња

ODO duso aas пуна аа најава МАНА Ло ан