Народно благостање

28, јуни 1930.

· Кроз десетак дана, као што рекосмо, ступа на снагу та конвенција и ако је она још увек у питању, пошто нису све државе још дале свој пристанак. Она се може још и да разбије.

За ту конвенцију је највише поломила копља немачка делегација. Она је у тој конференцији играла једнога од највећих поборника што интензивније размене добара међ државама. Она је чак једно време маркирала и присталицу слободне трговине.

Међутим читамо у швајцарским новинама да је ових дана одржана конференција од представника 6 европских држава, која је имала да се бави питањем, како ће се исте спасавати од американске филмске конкуренције, пошто сада престаје да важи забрана увоза, која је на снази готово у свима тим државама. Немачка је на место забране увоза американских филмова предлагала, да се путем унутрашњег законодавства уведе цензура, која би из националних, културних и других мотива спречила увоз американских филмова. Трик је колико глуп, толико прост. Данас полициска цензура тражи од сопственика биоскопа да покаже одобрење од диктатора за одобравање увоза страних филмова. А после тога опет ће полиција имати право да тражи од сопственика биоскопа одобрење од диктатора за националну и културну цензуру филмова.

То је неморално и непоштено ! Тако изигравање обавезе примљене једном јасном конвенцијом сматрамо за ваљевски кајиш, за чивију, за подвалу.

Пре 40 година мала Србија је покушала да повећа своје државне приходе путем трошарине на разне артикле па и на оне, који се не производе у земљи. Та је мера оштро критикована од Немачке и оглашена за прикривену царину, због чега смо се трговинским уговором од 1892. г. морали обавезати, да ће се све те трошарине укинути.

Много је гора мера, коју спремају државе, потписнице поменуте међународне конвенције против американских филмова. Како замишљају ти Европејци економску будућност Европе и зашто у опште закључују трговинске лонвенције 2

ентитети ен.

Ми смо у великој недоумици. Не знамо да ли је на оном простору, који се налази између кафане „Москве“ и „Балкана“ Београдска OT штина намеравала подићи највишу и најмодернију зграду У Београду или терасуг Београдска општина је била расписала конкурс и према пројекту, коме је нарочита комисија доделила прву награду, изгледа да јој је намера да баш на том месту, које је по самом положају свом најподесније за терасу, удари камен темељац подизању наше престонице у правцима нове архитектуре. Верујемо да нисмо једини које ова одлука Београдске општине изненађује. Свакоме је познато, да је У јавности до сада било говора само о једној тераси, са слободним изгледом на Саву, мост и Топчидер ; сваки од нас је терасу замишљао као један потпуно слободан простор, украшен зеленилом и снабдевен клупама за одмор; ко је и у сну помислио на једну „теразиску терасу“ у бетону, челику и стаг клу: и на „зграду која би имала десет спратова"2 Сама основна замисао г. Добровића, архитекта, коме је додељена прва награда, по којој би теразиска тераса била „једна монументална зграда", потпуно је погрешна. Јер „тераса“ и „монументална зграда“ два су појма који се искључују. Уместо да се видик што више прошири и да тај простор који је намењен подизању терасе буде што слободнији имаће да се постави читав један грађевински комплекс, украшен уз то још двема кулама. Зар баш нема погоднијег места за смештање општинског музеја и репрезентационе сале — о кафанама,

Тераса или облакодер 2

a a ar Ur a ai a Izi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 409

ресторацијама, трговинама, биоскопима, бироима, приватним становима, итд. и да не говоримо –—- него баш на простору намењеном тераси Погрешно је мислити да ће тераса тиме добити и бити лепша ако се украси оваковом једном грађевином. На против, не у претрпаности, већ у што већем нчистом, незаграђеном простору лежала би њена лепота.

RR U u ЕНИ ЕЈ.

После шестогодишњег чекања, како умесно примећује један загребачки лист, доживела је Управа града Осека први пут да јој се поднесу реалне понуде за консолидовање њених финансија. Општтина се налази пред четири озбиљне понуде ! Простор нам не допушта, да се упуштамо у детаљно разлагање тих повуда, пошто се оне битно разликују једна од друге; али је пре свега потребно имати у виду, Aa су финансије града (Осека дошле у кризу услед постројења осветљења и трамваја, извршеног на кредит, који се има исплатити у року од

Финансије града Осека

8 година. Код тако краткога рока наравно да нужна годишња

плаћања премашују платежну способност града Осека, те се морало прибегавати разним позајмицама. Тако је дошло да се (сек задужио са 28 милиона динара Код своје Комуналне штедионице и са 15 милиона динара код једног банкарског синдиката у Загребу. Према томе главна потреба Осека за зајмом састоји се у жељи за консолидовањем његових финансија, било продајом односних подузећа, било добијањем дугорочног зајма. А поред тога жеља је Управе да се дође до могућности да се што пре изгради водовод. Прва Хрватска штедионица нуди један амортизациони зајам од 69 милиона динара, са роком од 30 година, тако да би годишњи ануитет изнео 7,5 милиона динара. Камата би била 9,1, % a облигације би биле примљене по курсу од 95%. Штедионица тражи да се електрана и трамвај претворе у акционарско друштво и да она добије утицај у управном одбору. Под претпоставком смањења општинских приреза испод 60% (сада су 80%) Штедионица је готова дати нових 30 милиона динара за изградњу водовода.

Други озбиљан рефлектант је велика американска фирма Џи Џи Хвајт, која тражи концесију за 50 година и прима да откупи електрану. При томе треба имати у виду, да електрично осветљење у Осеку представља нерентабилни део подузећа. Електрична струја кошта 10—12 динара по. киловату, трамваји пак рентирају врло добро. Џи Џи Хвајт готов је да преузме осветљење, које мање рентира и да стави општини потребну суму на расположење за раздужење ; а приходи од трамваја повећали би знатно текућа сретства. Он је такође готов да изврши изградњу водовода.

Трећа понуда је од бечког подузећа Ферајнигте Електрицитетсверке а. г, које тражи концесију за 50 година м нуди 69 милиона динара за оба општинска подузећа, дајући уз то и учешће у добити од милион динара годишње. Четврта понуда долази од светске фирме Електро-Инвест, која такође тражи концесију за 50 година и готова је купити оба општинска подузећа, дајући такође учешће од милион динара годишње. |

Општински начелник г. Д-р Хенгл водио је ових дана преговоре са Првом хрватском ради побољшања услова ; затим је прихватио преговоре са осталим понуђачима.

| _____L_

Nemci kažu da rđavi primeri kvare dobre običaje. To je u obilnoj upotrebi posle rata u ekonomskoi politici, evropskih država. Zna se na primer, da su kompanije i centrale za unovčavanje poljoprivrednih proizvoda u Americi i Kanadi pretrpele takav fijasko, kakav nisu pretrpele

Rđavi primeri kvare dobre običaje

aa нннеринсеиа aaa i aa aaa