Народно благостање

28 јуни 1930.

Državni papiri. Promet je mnogo slabiji nego ranije. Ко-, liko kod dinarskih toliko kod dolarskih papira. Blairova zajma biće ovog meseca ako pred kraj ne nastupe bitne promene, ртотејапо tek polovinom od onoga što je bilo ranije. S Ratnom ! štetom ista ie stvar. Jedino je u Investicijonom zajmu bilo nekoliko krupnih zaključaka pa čak i od milion dinara.

Između prompine Štete i Štete uliimo decembra nema danas u kursu nikakve razlike. To znači, da novčani zavodi plasiraju svoju gotovinu u repor Ratne štete i uz kamatnjak od 6%. A kad bi bilo rešeno pitanje пеогсаштоуапог lombarda državnih papira pri Narodnoj banci oni bi plasirali i veće količine.

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. JUNA 1930, U ovoj nedelji imamo jako opadanje deviznog stoka — za čitavih 92 miliona dinara. Smanjenje prema 31. decembru 1929. godine iznosi bez malo pola miliarde dinara. Procentualno pokriće ukupnog novčaničnog opticaja još uvek iznosi 47,79%, ali procentualno pokriće sviju obaveza po viđenjt spalo je na 36,36%. 1 ако паб zakon o Narodnoj banci i današnji i onaj koji je sprem. ljen za posle zakonske stabilizacije, nije uzeo u ODzirf obaveze po viđenju pri određivanju kvote pokrića, ipak se o njima mora da vodi računa, {er pod obaveze spadajti potraživanja po žiro-računu, a ona iznose 1105 miliona У

15. VI 1930

у злату, и сребру у девизама и страној монети)

1168.4 1759.2

2927.6

1186.6 1569,1

21551

1187.3 1348 4

2535,7

Метална подлога

1287.5 230,1

1517.6

1101.7 228.0

1329.7

1110.6 228.6

1339.2

на менице ; на хартије од вредности

укупно

Зајмови;

рачун за откуп крунских новчаница

рачун привремене размене но зајмовима на бонове

948 3 205.9 2998,8

4153,0

9293 165.9 2997.1

4092,3

929,3 163.9 2997 1

4090,3

Државни дуг:

ухупно

5917.9 205,9

5272.3 165.9

5204.8 163.9

Новчанице у оптицају, ,, _ Држ, рачун прив, размене . Потраживање државно по раз-

ним рачунима 99.6| 389.8| 235.2

1250.0 1608

1410,8

1045,7 223.1

1268.8

11331 1466

1279,7

по жиро рачунима ,.:. по разним рачунима

Разне обавезе

укупно

у одсто целокупног новчаничког оптицаја . . .

37,40) 50.31) 52,26] 48,72

Метално покриће

У од сто свију обавеза по виђењу ,

32.46) 39.951 39,77! 37,72] 36.86

BILI NOj i 7

) U zlatu 97.2 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj 0.98 mil. din.

dinara te se svako smanjenje, a ono je vrflo lako mogtiće, pretvara u povećanje novčaničnog opticaja i time pogor-

moneti

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 415

nog i deviznog stoka. Mi smo još daleko od toga da sitaaciju vidimo pesimisfički; prvo zbog toga što se ma.. 'lazimo pred izvoznom sezonom, (i ako se naš izvoz ma– nje više repartita preko cele godine, ipak je u leto jači по tt ostalo doba godine), a drugo zbog foga što imamo ogromia reparaciona primanja, a pored toga i 100 miliona dinara od reparacionog zajma. To će doprineti da će se devizni stok još znatno povećati.

Ostale promene ti statju Narodne banke nisu tako važne. Ukupan menični i Jombardni portfelj povećao se za ciglo 1,8 miliona dinara i iznosi svega 1341 milion dinara. Državna potraživanja povećala su se samo za 11,8 miliona dinara na 247 miliona dinara. Obaveze po žiro-računt ораје ве та 27,2 miliona dinara, a poiraživanje državnih privrednih ustanova povećalo se za 15,9 miliona dinara. Obligatno smanjenje računa privremene гагтепе та. 1,994.000 атага 1 ove nedelje je izvršeno. Kako st i sve ostale promene vrlo malog obima, fo je smanjenje deviznog stoka došlo do punog izražaja na novčatičnom opticaju koji pokazuje smanjenje od 90,7 miliona dinara.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

На девизном тржишту преовладавала је у току ове недеље лабава тенденција, те су све девизе у курсевима попуштале. Једино су се девизе Лондон и Милано на последњим састанцима ове недеље нешто поправиле. Обрт у де визама износи 31,3 мил. динара, што је у овој години некако нормална цифра за недељне обрте. Највише је трговано у девизи Лондон (7,3 мил.); Праг (6,6 мил., Њујорк, Пешта и Женева по 3,8 мил. динара и т. д. Највећи део потреба покривала је Народна банка.

Рента Ратне штете нотирала је у току ове недеље као што следи: На дан 20. о. м. 443.—: на следећем састанку поправио се курс на 444— за крупне комаде односно на 442.50. На састанку од 24. о. м. курс је износио 442.62, на дан 25. о. м. 443.— а на састанку од 26. о. м. 443.50. Према развитку курса види се да је ситуација веома мирна. Тек на последњим састанцима тенденција је нешто чрвшћа. Обрти у Штети износили су 1,2 мил. дин., односно 831.000 у промпт роби, а 380.000 у терминима.

7% Инвестициони зајам отпочео је недељу код курса од 90.—, али је 24. ов. мес. попустио на 89.25. На следећем састанку поправио се је за 50 пара на 89.75 и на том курсу завршава недељу. Обрти износе 950.000 дин.

4% Аграрци трговани су по 56.— и то непромењено целу недељу ; обрт је износио 188.000.

7% Блерове облигације нотирале су 23. ов. мес. 86.187, а на следећем састанку попустиле су на 85.75, те се на том курсу тргују кроз целу недељу. Обрти су необично велики, (1,06 мил. дин.).

7% Облигације Државне хипотекарне банке (доларске) нотирају 86.25 (обрт 145.000 дин.).

Акције Народне банке смириле су се. Трговане су једино једног састанка (24. о. м.) по курсу од 8.250.— (83.000 дин.). Од хартија приватних предузећа тргована је Извозна

šava odnos između tikupnog opticaja i ukupnog metal-

банка по 650— (50.000 динара).

| и тинијиин и вјЕјнијајаји пјајн ијшији ија Боји н(ију Би Боан шина зипнанјке вина тесцицансинсннинннсовинисенииихи но нев сином саневсоевассн с.

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 79, Облигације Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштмек 7

Доларске 7'/, п 87, Облигације Државног Сп

НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

о)

БАРДУЈЕ

ољног Зајма од 1922. године (ЊлејфФ

2; 97, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

“зпазаннинивикавниницихининипинвнпвикиниванинипппикиноишниниивеснвинанивсинининицнинипицининивиницици—_попанвспнциае