Народно благостање

28. јуни 1930.

bro da ga reproduciramo. U časopisu „Lekar” u drugoj polovini 1928. godine napisao je d-r Sofoterov jednu uništavajuću kritiku na način, kako je od strane lekara tretiran pokojni Pavle Radić odmah posle zadobijenih rana u N. Skupštini. Kritika je tako jasna i ubedljiva, da je „Vreme” preštampalo najvažnije mesto iz nje. Kritikovani lekari nisu našli za potrebno da reagiraju. Pustili su da odgovori urednik. Evo njegovog odgovora:

„Lekar” je profesionalno stručni list namenjen lekarima i njegove stranice nikako nisu pristupačne 51roj publici koja im može dati pogrešan smisao i značaj, kao što se to dogodilo pri komentarisanju pomenutog članka g. D-r Sofoterova”. Ko može da veruje, da danas u dvadesetom veku, u stoleću demokratiziranja nauka; u doba kad se u Kruševcu pojavljuje mladić samouk u višoj matematici; u doba, kad veliki mislioci često nemaju ni jednog razreda više škole; kad masa ljudi poznaju mnogo bolje medecinu nego lekari. a koji nikad nisu posećivali medecinski fakultet, — može neko reći da je medecinski časopis namenjen samo lekarima i da oni, koji nisu školski lekari, nemaju sposobnosti da razumeju medecinske stvari! Čak i kad bi to bilo tačno, kritika d-ra Sofoterova bila je tako prosta i jasna, da ju je svaki čovek mogao da razume.

Da rezimiramo!

Medecina nije egzaktna nauka. U njoj ima teorija i pravila ,koja su u svakom pogledu naučna, a ima ih i takvih, koja ne mogu da izdrže kritiku ili koja sutra neće moći da joj odole.

Ne leči medecina već lekar, a lekar može:

| Da ne zna medecinu ili da ne zna pravilno da je

primeni.

Na osnovu svega ovog izvodimo zeključak, da lekar tako zvane školske medecine nema prava na monopol lečenja.

VII Kako misle napredni lekari o monopolu školske medecine.

Deleko bismo otišli, kad bismo se upuštali u pitanje, kako stoji sa monopolom školske medecine u pojedinim zemljama. To nije ni potrebno. Glavno je da ima zemalja, koje ga ne priznaju. Međ njima je Nemačka, zemlja vodeća u medecini kao nauci. U mesto svaRO razlaganja da navedemo jedan konkretan slučaj.

Po savetu jednoga od čuvenih školskih lekara u Minhenu ofišli smo jedne godine u Bad Weerishofen, mesto, u kome se leči po metodi sveštenika Knajpa. Tom prilikom dao nam je lekar adresu jednoga od tamošnjih najboljih lekara, sanitetskog savetnika d-r Š čoveka s kim smo zaključili najsrdačnije prijateljstvo Baveći se u tome malome mestu, koje ima godišnje preko 60.000 posetilaca (većinom leti) dugih zimskih meseca mi smo se interesovali za život i rad sveštenika Кпајра, — koga je svojedobno školska medecina (а. kođe izvela pred sud, a koji se danas smatra za dobrotvora čovečanstva. Tom prilikom smo saznali, da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

u istome mestu ordinira kao lekar Bonitac Ralje, koji je kao svršeni bogoslov pomagao Knajpu. To nas je 7ainteresovalo i mi se odlučimo da odemo u hnjegovli Ordinaciju, — čisto iz radoznalosti. Našli smo jednoga čoveka pedesetih godina, obučenog u građansko odelo. zatvorene boje, ozbiljnog, tihog i blagog. Saslušao nas je kao lekar i dao uputstvo o lečenju. Pri idućem susretu sa našim lekarom sanitetskim savetnikom d-r Š..., mi smo ga zapitali, kako je to mogućno da u mestu, u kome ordinira 15 lekara, od kojih je jedan odbio da bude profesor univerziteta, ordinira jedan bogoslov, koji ni jednog dana nije bio na univerzitetu. On nam je odgovorio.

— Vi se čudite? U Nemačkoj je svakome slobodno da leči pod svojom ličnom odgovornošću, јег је velika odgovornost za slučaj, da se time nanese pojedincima ma kakva šteta. Vi kao da hoćete da kažete da će sud dockan stići i da neće moći da popravi zlo, koje nadrilekar može da nanese. To je tačno, pa ipak ta opasnost ne postoji. Nije narod tako prost, kako se to često misli; na protiv on je vrlo praktičan i njegov zdrav razum njega bolje rukovodi, nego što se često mnogi ljudi rukovode čitajući knjige. Narod pretpostavlja školskog lekara iz prostog razloga. što iskustvo pokazuje, da je on u mnogo slučajeva uspeo. Ni školskom lekaru ne veruje potpuno, jer se pokazalo da i on nije svemoćan ı lečenju. Ali predstavnicima popularne medecine ide on samo onda, kad se uveri, da ima uspeha.

Nikad ne može šarlatan da navuče veliki broj ljudi

u svoju ordinaciju. U Nemačkoj ima stotinu raznih škola i metoda lečenja, koje ne priznaju univerziteti. Univerzifeti su konzervativni. Ali to nisu praktični lekari. Mi ispitujemo sve te metode, svim sredstvima, koja nam stoje na raspoloženju i ako nađemo da su dobre, mi ih prihvatamo i ako ih ne priznaju univerziteti. Tako je bila i sa Knajpovim lečenjem. Knajp je bio dugo godina gonjen od lekara, dok se nisu uverili da je njegovo lečenje odlično i danas ima veliki broj lekara Knajpovaca u celome svetu kao što ima i udruženja Knajpovaca u celoj Evropi:

Bonifac Rajle ima ordinaciju, koja gotovo najbolje radi. Ima tu nečeg psihološkog. Jedini su živi Bonifac Rajle i dr. Baumgarten, (koji je u međuvremenu umro), koji su radili nepostedno pod upustvima Knajpovim. Svet veruje da će oni imati neposredno saznanje njegovog metoda lečenja. Međutim Rajle nije šarlatan. Rajle je ozbiljan čovek. Mi lekari imamo svake nedelje konferencije, kojima i on prisustvuje. I mogu vam reči da Rajle poznaje isto tako medecinu kao i ja. Rajle čita neumorno. Rajle je celoga veka radio ono, što smo mi radili samo za deset semestara na medecinskom fakultetu. Rajle ie dobar lekar Knajpove škole i mi se tome radujemo. U ostalom, kako inače volite da čitate medecinske knjige i da diskutujete o medecini, ja vam preporučujem da kupite Rajlovu knjigu „Handbuch d Krankheiten”. To je knjiga kojoj ni jedan školski lekar ne može ništa da zameri. Nju mošete uvek pročitavati kad god se interesujete kao laik za medecinu”.

OC: NIE RON ON e: А ЕН

а | ПО 2 АЈЊЕН

ДАЈЕ. ЗАЈМОВЕ

на обвези: те MI »__ дин, 5 жиштотек арша | праваца Ратне ште о 350 дин, од комада || Б Да са 7', годишње камате без икаквих других трошкова, а | Е | 5 6, менице новчаних завода са а II IU побију Пе ја Белој часа о и ен тесна Пева sad bora ene pa ra eca Srca pase lece ailonazo тата Poprad mazi