Народно благостање

5, јули 1930.

лико неизбежно, да нико није имао храбрости да мисли на, то. Па чак ни они, чија је дужност била.

Данас је земљорад много веће зло, него што је Бог то мислио кад је проклео Адама и Еву, и но што је човек мислио кад је први пут будаком ударио у земљу. Оно чега, се наш предак највише гровио, наиме да у зноју лица свог једе хлеб свој, данас није проклетство, већ божји блатослов. Јер је данас дошло време, да ратар у зноју лица свог не може да, заради хлеб свој. Тисућама година су све молитве човекове проткане биле помишљу на берићет и захвалношћу на добру годину; данас је дошло то страшно време, да, је берићет оскудица и да је добра година гладна година. Јер није само хлеб оно што треба сељаку, ма колико да је он примитиван и ма колико биле ограничене његове потребе.

Сељаку иде веома рђаво. Много горе у земља“ ма, са вишком аграрне производње. Код њих су цене у толико ниже, у колико бу више у аграрно дефипвтарним земљама, као што су западно-европоке. Историчари су забележили да је у Средњем Веку било случајева, да се једна покрајина гушила у изобиљу хране, а друга умирала од глади. То је било онда, кад није постојало никаквих саобраћајних средстава. Али да ли је ико могао очекивати, да ће се у савременој Европи, која, је пронашла жељевницу и пароброд, доживети у 1980. години, да цена штпеници буде у Београду 160 динара, а у Берлину 405 динара То је данас случај.

Рекосмо, да сељацима, иде много горе у аграрно вуфицитарним земљама. Индустријске земље су после рата много боље прошле, него аграрне земље због тога што за, све време имамо тако зване маказе пена, т. ј. диспаритет цена, између атрарних и индустријских производа. Оне су могле да формирају веће капитале и да знатније појачају своје нациокално благостање. Тиме су пак добиле могућност да бар за извесно време из општих средстава помогну свој земљорад, своје сељаке. Док индустријске земље атрарним царинама, — а оне нису друго до по резивање потрошача пољопривредних производа У корист сељака, — и непосредним субвенцијама из државне касе подржавају свог сељака дотле онај У гтрарној земљи пролази све горе.

Не може се стајати скрштених руку ни из 0обзира према сељаку ни према делом народу. Пад пена, житарица представља пад куповне снате највећег дела нашега народа. Производња житарица је рачунски пасивна. Не покривају се трошкови. Срећа, је велика што је један део трошкова код сељажа еластичан. Оељак може да стави у биланс

своје земљиште са нулом а своју надницу да сведе.

на онолико колико му је потребно да одржи голи живот, Али има производних трошкова, који се не могу компримирати, а то су на првом месту новчане обајвеве приватно и јавно-правне. Треба сељаку помоћи у сношењу приватних дугова преко Аграрне

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 419

банке. Наравно то није лако, али је неопходан за датак. Кредитирање сељака може да, се врши ефикасно само на. два начина: преко задругарства и ломбардом. Задругарство је у повоју, а ломбардни посао није ни организован. Да, се благовремено Мислило на. ово што је дошло, ми бисмо већ имали велики број зграда за матацинирање житарица. То је било прече од многобројних сјајних зграда, које су последњих година на врат на нос зидане. Али се сада. мора без великог закерања, да помогне сељаку у растерећењу од дугова.

Исто му се тако мора помоћи у сношењу јавноправних обавеза, пре свега непосредног пореза. Од милијарду динара, колико сељак има да плати на име земљарине са прирезима, тешко да се половина може да убере — ако се цене не поправе. Са, вадовољетвом саопштавамо вест, да Министарство Финансија. у велико спрема пројект закона, за смањење пореза на земљиште.

=“ Ми смо земља државника и реформатора. СОваки код нас има по један рецепт за, лечење општер зла, Биће небројено предлога за решење данашње кризе земљорада. Према њима треба бити најнеповерљивији, јер нам прошлост показује да су они често само ботаћење оних, који са земљорадњом немају ничег заједничког. Предлагтаће се олакшица на жељезницама и евентуално извозне премије, Тота. се треба, чувати, јер се нема никаква, гаранција, да. ће штпедитер односно трговац дати сељаку целокупну корист од тих олакшица. Мере које се буду чиниле морају бити упућене посредно земљораднику. Помоћ која буде ишла из општих трошкова има се дати сељаку непосредно, а извесна помоћ из јавних средстава неизбежна, је.

После помоћи у олакшању сношења нееластичних позиција у трошковима производње, треба помислити и на буџет издатака сељакових, на трошкове његовот живота. Дошло је време да се стегне појас, као што је то било за време Светскога рата.

Прилике су у нечему горе нето што су биле 1914. И

1918. године. Наш сељак може да смањи свој лични буџет исто онако као и трошкове производње. Али ипак он мора имати могућности да преживи ову тратедију, да не подлегне. Због тога, је после олакшања. “ сношењу обавеза потребно обарање цена производа сељачке потрошње.

Даља. мера би се састојала, на подизању цена оних производа пољопривреде. који се троше у земљи. Довољно само да напоменемо питање олајне ретице, па да нас сваки разуме. Тешкоће земљорада. одјекнуће на првом месту на државним финансијама. Напоменули смо већ мањак прихода од земљарине. Али ће и сви остали посредни порези битт заратени, јер су они огледало куповне снате масе народа. Може мањак кол посредних пореза бити већи но кол земљарине. То намеће дужност крајње

wHuMZHHHHHHEF · павеавоноваввов ва о овонови ваеавено ее вансва во ндеавевонс она не 5 РО ОВ НАВО НОУ ОУ О АНА ата SM SE SZ Г

а ЛОМБАРДУ ЈЕ о али,

Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год (Селитман AX?)

Jlonapcke 7%, mw 8%, Облигације Државног Спо 21/; 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ О

иппапвинининининвипнинииипшпив пинишииниикннивипишапиикиниичниг

љног Зајма од 1922. године (њЊлеровњ) СТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

mauHHBHHHH WunngmHHuHHHHHHHHHHHgHHHRBUHHHHHHHHHDHHHM ин ишининнинзни