Народно благостање

Страна 420

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

штедње у државном газдинству. Не може се рећи да наше Министарство финансија не штеди. Али не подједнако. Има области државне управе, у којима, се не штеди, а чији је обрт врло велики. И тамо мора да почне штедња.

Кад се лањске године услед пада цена. жита рица разлегао вапај „пропадосмо“, „Народно Благостање" је устало против. На основу цифара ми смо доказали да је 1929. година била боља, од 1927. и 1928. године и да је уошште била добра година. Наше је писање унело умирење и спокојство. Али је данас дошло друго време. Горе. Данас смо узнемирени и забринути. Другом приликом ћемо изнети наше мишљење о томе, како ће се развијати ова светска, аграрна криза, Ми ћемо је лакше преболети

но други, али треба да се спремимо зато и да будемо готови.

Не може се ником забранити да, се луксувира и весели, кад 70% народа проводи тешке дане. Али ће сељак много лакше поднети свој крст ако осети да и остали друштвени редови саосећају се њим и да су готови на пожртвовање.

Треба да престану параде и севдалинке, излети и шетње; треба, да се стане са изграђивањем палата и луксузних друмова. И државно газдинство и цео народ треба да покажу својим начином живота да су достојни и дорасли озбиљној ситуацији. Стојицизам треба. да буде главна врлина, целога, народа. Само ћемо тако моћи да ивађемо као победио ци из светске аграрне кризе.

Аројеога amerikanskom seljiaku

Amerika je do skora bila kolonija. Kolonije su zemlje bez istorije i tradicije. One su naseljene životima koji se nisu začeli na njihovom tlu. Kolonije su bez poezije i nacionalne maštarije. Ali je Sev. Amerika za kratko vreme svog samostalnog života od pridošlica iz celoga sveta stvorila jedan narod sa zajedničkom prošlošću, zajedničkom tradicijom i istovetnim mentalitetom. Mi znamo Sev. Amerika kao zemlju velikih mašina i teških dolara. Međutim |e u Americi i danas nacionalna ideologija orijentisana ka seljaku. To se lepo vidi iz apoteoze seljaku, koju donosimo malo tiže, a koja {e objavljena u časopisu za čisto bankarske stvari „The Commercial and Financial Chronicle” od 3. maja 1930. g., koji je vođ protivnika novog agrarnog organizma ti Americi, federalne poljoprivredne direkcije.

U diskusijama parlamenta i u štampi o pitanju pomoći farmeru kao i u praksi Federalne poljoprivredne direkcije, malo se govori o farmeru kao individualisti, kao društvenom biću od uticaja na sudbinu republike. Jedva se spominje ono što je u prošlosti učinio za izgrađivanje civilizacije u kojoj živimo kao ı šta znači njegova saradnja za budući život i slobodu. Gledali smo u njemu samo trgovca, a sada u depresiji trgovca koji trpi od hiperprodukcije, kao jednoga koji pati i radi i koji se na neki način mora izjednačiti sa onima drugih zanimanja, po mogućstvu putem zakona ili države.

Na samog čoveka, primitivnog, hrabrog, nezavisnog i uspravnog, malo smo obraćali pažnju. Samo slučajno mi mu nekad možda učinimo komplimenat nazivajući ga „starim kurjakom sa sela”. Ali mi slabo vodimo računa o njegovom naseljavanju divljina u unutrašnjosti naših velikih dolina, o njegovoj seči šuma i kulturi beskrajnih hektara zemlje, o njegovom sađenju voćnjaka i vinograda, o njegovom izgrađivanju bezbrojnih sela, varošica i varoši za vreme od 150 godina. Buduća izložba u Čikagu učiniće to: na njoj se naročito mora istaći gigantska, herojska, individualistička figura našeg nacionalnog života, središte i cement naše ujedinjene otadžbine, podupiruća snaga jednog građanskog života kakvog nema nigde na svetu.

Naše ekonomske studije nas zbunjuju. Nalazimo se u jednom hučnom napretku, u stalnom toku i promeni; u nečuvenom industriskom napretku i produkciji u masi sa racionalnom mašinerijom. Imamo velike gradove koji se propinju u nebo, velike i bogate, čijem |e stanovništvu dodeljeno da gomila bogatstvo i da se veseli u sjaju i zadovolistvu — i ako mu je rad teži i naporniji nego na selu.

Vodimo politiku. Gledamo da veštačkim sredstvima načinimo život što manje nejednakim i teškim. Rad se organizira i pruža ruke vlasti putem zakona i iznuđenih nadnica. I kapital se organizira i traži sigurnost

i odbranu putem kombinacije i centralizacije. I naši parlamenti, veliki i mali, odjekuju glasovima za popravkom i kontrolom trgovine i finansija. Usred ove gužve od te orjia, politika se trudi da kontrolira, uredi i reguliše. I usred sveg toga stoji farmer, radeći neumorno i naporno na najstarijem u istoriji poznatom pozivu, bez koga ne bi moglo biti života, napretka ni civilizacije.

Sa te tačke gledišta, ovaj čovek nije samo „stari kurjak sa sela” već snaga države i nada društva. Ma da ga u pogledu vaspitanja, blagostanja i kulture prevazilaze njegova braća u gradu, on je jedini zaista nezavisan, koji se može sam izdržati svojim sopstvenim radom na svojoj sopstvenoj zemlji. Ako on napusti tarmu da bi se uputio bogatstvima industrije, saobraćaja i trgovine, gradovi bi se smanjili, zakoni bi izašli iz upotrebe i sama država bi propala.

On ne gradi ni palate za odmor ni kule za trgovinu, ni lađe, ni kola, ni fabrike, ali je on osnova cele produkcije. Iz brazde koju on uzore dolazi hleb, njegovo pravo na svojinu neguje i oplođava zemlju. Mora doći granica porastu gradova, povećanju mašina, obožavanju luksuza i provoda u budućim decenijama i stolećima. Mora da dođe jedno „,natrag u selo”. Gradovi sad apsorbuju stanovništvo po ceni inflacije, nejednakosti, neurednog života i nesistematske nadničke skale.

Kakav duh je uredio ovu plodnu unutrašnjost ako ne jedna urođena i originalna ljubav ka zemlji? Pravi pioniri bili su homstederi.*) Neobično je osećanje života na sopstvenoj zemlji.

U jednom skorašnjem romanu „U dolini” opisuje se jedan engleski trgovac, koga je neizmerna ljubav ka zemlji pretvorila u farmera, t. |. povratila na pradedov-

*) Homstederi su seljaci, kojima je zakonom zagarantovana neprikosnovenost jednog minimuma svojine zemljišta prema njihovim poveriocima, što se i kod nas nalazi u S 471.

građ. sud. postupka. |