Народно благостање

5, јули 1930.

ske osobine i običaje. Život u prirodi, u baštama i po* ljima koji za vreme cvetanja i žetve pokazuju svoju punu lepotu, u blizini sunca, oblaka i neba, koji u nama stvaraju slobodu i strahopoštovanje, izaziva u čoveku istinu, čast, gordost, snagu, radinost i mudrost, bez kojih ie varoško građanstvo samo jedna šuplja pretenzija, a lojalnost samo prazna reč. Pa i sami se gradovi proširuju od ljudi i žena koji dolaze sa sela.

One dve istoriske struje emigranata, koji prođoše Alegani, Kavalije i Puritan, koje naseliše jugozapad i severozapad sa centrom na obalama Misisipija i odavde krenuše u pokrivenim volovskim kolima, prodirući preko žuborovitih prerija ka Roku — brdima, dadoše Sjedinjenim Državama njihovu ljubav za izolacijom, njihov industrijski karakter i izdržljivost, njihovu skromnost, доbru volju i miroljubivost. Hrvajući se s aktuelnim problemima poljoprivrednim i industrijskim, pometeni pogrešnom teorijom o državnoj pomoći i kontroli, uhvaćeni u pipke partisko-političkog polipa, teoretičari nas uče da je spas poljoprivrede u velikim gazdinstvima. Oni bi uništili seljaka da bi održali poljoprivredu.

Međutim naš farmer je naša najveća nacionalna aktiva. On voli zemlju jer ona odgovara njegovim OSećajima, daje mu svež vazduh za disanje i fini duh za određivanje vrednosti životnim darovima i hrani njegovu dušu lepotom i istinom.

Njega ne mame milioni. Njegova prostodušnost čini ga često predmetom iskorišćavanja od strane demagoga i varoškog građanstva. Kad već jednom napusti svoje ognjište, on će mu se ponova vratiti na prvi poziv, pa morao neumorno raditi bez prestanka i biti srazmerno siromašan.

Naš će seljak gledati da nas sačuva od rata ako je

to ikako mogućno, od taštine i gordosti ako ne bude zaveden lažno-sjajnim frazama reformatora i fanatičara. jer on pripada zemlji. Po njegovom shvatanju ustav je jedan duhovan lenger koji će održati državu u njenom

ва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 421

prvobitnom pristaništu. Moderne tekovine podigle su mu horizont, vaspitale decu i unučad i preobratile njegov stoički individualizam u zadovoljstvo i nadu, mir i Spokojstvo. |

On dolazi da učvrsti svoje mesto u poslovnom svetu, ne tražeći milostinju od vlade. Farmeri cene poljoprivredne mašine, ali znaju da se one mogu ·razviti samo toliko, kolika su polja koja se obrađuju a ne više, dok su |\vreteno i nakovanj sposobni da proizvode beskrajno mnogo. Farmeri žele samo blagodeti a ne kapital ovoga sveta. Znaju da duh zemlje, pri intenzivnoj obradi, spoienom sa vaspitavanjem, čine da 40 акга predstavljaju čitavo carstvo.

Ako republiku treba sačuvati pod svima prilikama, farmer će fo uraditi. Uskoro će doći preokret. U mesto da gladuje u monotonom poslu po gradovima, svet се poći natrag na selo, da bi stvorio osnovu za svoju decu. osnovu, na kojoj je život siguran, a panike, depresije i berzanski krahovi bezopasni.

Farmera a ne farmu država mora da ceni i čuva. Farmer4 a ne tržište treba podizati, inače ćemo imati sve gušće gradove a sve manja farmerska gazdinstva. Rad ne treba organizovati onde, gde je svaki čovek svoj gospodar. Naša divna zemlja mogla bi primiti deset puta veće stanovništvo no što ga danas ima, ako se ono bavi slobodnom poljoprivrednom delatnošću. Farmeri će biti uvek posrednici između pluga i lađe. A ako prirodni razvoj i napredak ne budu bili pritešnjeni u zadruge koje kontroliše Federalna poljoprivredna direkcija, lako će višak proizvodnje naći put ka stranim tržištima po povoljnim cenama. Našom današnjom agrarnom politikom mi smo počeli da pretvaramo sjajnog i uzvišenog inđividualistu u nameštenika raznih zakonom stvorenih organizacija, koje su apsolutno nesposobne da mu pomognu. Узроци полета савременог занатства

Нагли развој индустријског капитализма почетком ХЛХ века изазвао је свугде уверење, да, је занатској радиности куцнуо последњи час. Ово се да лако разумети када се узму у обвир све предности модерне фабричне индустрије у поређењу са занатством. Еснафски организовано занатство није било навикнуто да води рачуна о потребама тржишта, и захтевима, потрошача, већ је шта више захтевало да се ови прилагоде његовим жељама. Индустријалац, пак, обраћа тржишту највећу пажњу. Под таквим условима наравно да занатство није било у стању да издржи конкуренцију индустрије. Заналство, које је у средњем веку претстављало Ва рошку едиту, повлачи се испред индустрије на. село или пропада. Професор Сомбарт је у своје време рекао: „...и после свега тога није претерано кад, кажемо, да је занатство, као социјална класа, на путу да се потпуно изгуби“. И имао је право, бар у колико се тиче старог занатства. Међутим ни UOMбарт ни остали нису предвидели даљи развој, нарочито од почетка овог века. Занатство је много боље прошло но што се очекивало, о чему има драгоцених података у извештају једне анкетне коми-

сије, која се бавила испитивањем данашњег стања, занатства у Немачкој.

Пре свега и овај извештај утврђује чињеницу, да је онај део занатства, који је још стајао у знаку борбе с фабричком индустријом, напустио градове и повукао се на село. Но с друте стране — а сад долави оно што је најважније — имамо постанак једHOT T. зв. „новог“ занатства које не стоји у знаку борбе с великом капиталистичком индустријом, већ попуњава празнине које ова оставља. Занатство је узело нову оријентацију. Посматрајући натли развој индустрије, оно је уочило извесне могућности, које му је индустрија остављала.

Наиме, где год се ради о индивидуалном укусу потрошача, или се тражи индивидуална способност произвођача, индустрија испада из комбинације. У основној идеји, да подмири оне људске потребе, које су заједничке већини потрошача и на којој се оснива цела производња индустрије, лежи немогућност обраћања пажње на укус и потребу појединаца. Што, ову празнину попуњава занатлија, који долази у непосредан додир с потрошачем те је у стању удовољити његовим посебним жељама. да-