Народно благостање

12. јули 1930.

зервишимо право да се вратимо на њу када он буде завршио публиковање својих чланака. Али има извесних детаља и извесних начелних питања о којима се већ може да говори на основу првога чланка. Да, се не би и сувише материјала накупило, ми се одлучујемо, да о једној тачци говоримо јота данас.

Јасно и равговетно формулира г. Тодорић замерке које се чине Државним монополима: да је рђав администратор, и да даје рђаву робу. Г. Тодорић је овако постављеним питањима ухватио вола за рогове. Да би смо били потпуно правични према, њему цитираћемо од речи до речи онај део његовог чланка, којим он сузбија прву замерку, наиме да, је монополска управа рђав администратор.

„Међутим врло је лако оборити и једну и другу. замерку. Држава. није ни бољи ни гори администратор него један велики труст, који је ван контроле многобројних акционара, и ван контроле потрошача. Имајући у својим редовима претставнике високе индустрије и капитала и пласирајући те претставнике у парламентарне клупе, труст уз припомоћ данашње капиталистичке штампе остаје и ван јавне и државне контроле. Једном господар индустрије прераде дувана, труст може бити куд и камо штетнији по интересе потрошача него ли државна администрација, која је увек под контролом народног представништва и јавног мишљења. У осталом. ко би мотао озбиљно да тврди, да у Немачкој где не постоји монопол дувана потрошач пуши боље дуванске продукте од потрошача у нашој држави и ако немачки индустријалци набављају дуван у Турској и Грчкој, који је несумњиво бољег квалитета него дуван у Херцеговини и Далмацији и неким друтим крајевима наше државе изузимајући Јужну Србију # Ко би најзад могао да тврди и то да су експлоатациони трошкови државних фабрика дуБана, већи од експлоатационих трошкова, неких приватних фабрика дувана када специално, кад је реч о нашим фабрикама дувана, имамо у рукама. обрнуте доказе 2

Истина остаје увек истином, Државна, адми„вистрација може бити не само добра већ и врло добра, ако јој се дозволи да своју делатност прилатоди методама, које су у индустријској и трговачкој делатности као ваљане испробане."

Пре свега морамо исправити заблуду г. Тодорића да. је индустријски и трговачки трест у западноевропским државама ван државне и јавне контроле. У свима тим, а и у американским државама, постоји специјално законодавство о картелима, и трестовима. У некима, су они поступно забрањени, а у некима стоје под најстрожијом државном контролом. Поред тога контрола јавности је много ефикаснија него државна, тако да је данас потпуно искључено, да у Енглеској и Америци један трговачки трест заради

Више на дувану него што зарађује наша Моно- |

полска управа.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 431

Ми немамо при руци годишње извештаје компаније, коју помиње, г. Тодоровић нити знамо, где је њезино поље рада: у Енглеској или Америци; али у напред сматрамо да њезина зарада никад не може да буде онолика, колика, је зарада нашег Монопола, дувана.

Даље тврђење да су трошкови државних фабрика дувана код нас мањи но код приватних фабрика на страни, за нас је невероватно све донде, док нам г. Тодорић не стави на расположење докаве, за које вели да их има у рукама. По себи се разуме да може бити овде онде по која фабрика, која из специјалних разлога ради скупо, али ми сматрамо да су, уошште узевши, трошкови наше фабрике дувана, много већи но трошкови једне приваљне фабрике на, страни. Наравно да ту треба, имати у виду и разлику у појединим продукционим трошковима код нас и у дотичним фабрикама.

Г. Тодорић није ничим доказао своје тврђење, да је управа монопола добар администратор, односно да, је то била — пошто г. Тодорић мисли, на. време, кад је он њоме управљао.

На, супрот томе ми сматрамо, да, је Управа, Државних монопола одавна стекла признање, да, је најгори администратор. Колико год смо пута приступали проучавању тог питања увек смо дошли до истог закључка. На истом становишту стоје и многи бивши министри, и то министри финансија. Целокупна, наша, јавност такође стала је на исто тледиште, о чему је најбољи доказ писање о транзакцији са, фабриком хартије Милан Вапа.

То је пречишћена ствар. Због тога, је искључечено да се теза о беспрекорности администраторској Монополске Управе може да заступа, а да се претходно не обори свеошште укорењено противно гледиште. То нико не може да уради боље од T. Тодорића. Случај је врло прост.

Г. Милан Вапа, индустријалац подиже фабрику хартија у Кнез Милошевој улици. Његова, трговачка калкулација диктира му потребу, да бе удружи са Управом Државних монопола. Ова, прихвата његов предлог. Управа Државних монопола, која има да производи и продаје дуван и цигарпапир, да продаје жижице, петролеум и со, улази у ортаклук у једно подузеће, које не производи ниједан од горњих артикала, Монополска Управа, улази у фабрику хартије Милана Вапе, и постаје ортак у једном подувећу, које не спада у њен делокруг, нити служи рационализацији њевиних псстојећих подузећа. Монополска Управа продаје без конкуренције. Производи фабрике Милана Вапе продају се под ветробитимом најслободније конкуренције. За то је потребна нарочита комерцијална, организација.

До данас није покушала Монополска Управа ни да нам објасни, шта је тражила у фабрици хартије Милана Вапе и из којих се мотива она с њиме усртачила,

То је прва загонетка.

E ur такав терете ретке

Љубљана

Телефони: 29-36 и 27-37

израђује све пројеште и таље на захтев своје стручне нижињере

шарубљана _, А.Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ . Загреб Телеграми | : Заступвиштво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 а Рачкога бр. 2 ИШКОДОВКА, Љубљана : ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд : Телеграми:

ШКОДА — Загреб Телефон 4!-97