Народно благостање

Страна 478 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ "Бр. 30

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15-УН т. г.

Девизни сток опао је за 38.8 мил. дин. Главна карактеристика стања Народне банке за последња два месеца је снажно и систематско опадање девизнога стока. У првој недељи месеца марта укупан девизни сток изнасио је 3060 милисна динара, крајем јуна ове године био је свега 2429.6, а 15. јула изнсси свега 2398,4 милиона динара. Ми смо већу прошлом броју истакли да је у сво доба лањске године пораст девизног стека био исто тако снажан, као што је ове године спадање. Тај је пад у толико

а.

У милионима динара | 0

31. XII | 31 XI 30. VI | 8. VII | 15 V 1928 1929 1930 | 250 193

у злату; н сребру у девизама и страној монети“

1079.0 933,

2012,

1189.3 1247,6

2436.9

1189.8 12086

23984

1168.4 1759.2

2927,6

1188.9 1240 7

2429.6

оу о ле, ва

Метална подлог

1149.9 252.0

1401.9

1470.5 253.8

1724 3

1116.4 228.6

1345 0

1150.4 231.3

1381.7

1287.5 230.1

1517.6

на менице на хартије од вредности

Зајмови:

укупно

рачун за откуп крунских новчаница

рачун привремене размене по зајмовима на бонове

1007.4 221.8 2966.3

4201:5

929.3 155.9 2997.1

4082,3

948 3 205.9 2998.8

4153.0

929.3 157.9 2997 1

4084,3

929.3 159.9 2997 1

4086.3

Државни дуг:

укупно

5296.5 157.9

5161.2 155.9

5521.1 221.8

5917.9 2059

5229.7 159.9

Новчанице у оптицају. ..

Држ. рачун прив, размене .. Потраживање државно по раз-

ним рачунима 104.3

367.7| 99.6) 140.9 159.4

а | јео еј

1093.7 167.1

1260,8

1122,1 200.2

1322.3

493.2 318.3

8115

1250.0 160 8

1410,8

1078.0 169 4

1247 4

по жиро рачунима . по разним рачунима

укупно

Разне обавезе

у одсто целокупног новчаничког оптицаја ,

37.40| 50:31| 46.46| 46.01) 4647

Метално покриће

y од сто свију обавеза по виђењу „ . . , с...

32,46| 39.95| 36.71| 3658, 36.10

') U zlatu 97,4 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj moneti 1.88 mil, din,

значајнији, што смо у међувремену добили од Банке за међународне обрачуне наш удео у првој транши Јанговог зајма од скоро 100 милисна динара. Према марту месецу ов. год. пад је преко 650 милиона дин. Појава се не може да објасни кретањем спољне трговине, У осталом спољна трговина је само један од фактора нашега биланса плаћања. По кретању наше спољне трговине промене у девизном стању било би врло мало. Међ трансакцијама, које су у току последња два месеца апсорбовале велики износ девиза је дознака сума за исплату купона србијанских предратних облигација.

По нашем мишљењу много је допринео смањењу девизног стока бол за отаџбином наших доларских папира у Америци, који се потенцирао у последњим данима до невероватности. По нашем мишљењу у последње време вратило се наших доларских папира из Америке за близу 190 милиона динара. Врло је вероватно да је 200 милиона динара девиза употребљено за последњих неколико месеца, на куповину наших хартија од вредности,

којима се тргује у иностранству, а специјално наших доларскних папира. Мад се тој суми од скоро 200 милиона дода и износ који је држава употребила на исплату купона предратних облигација Србије, онда излази да је вишак одлива девиза не остале трансанције малог обима.

У осталом целокупан пад од 630 милиона динара није ни најмање узнемиравајући. Истина тај износ представља петину нашег девизног и златног стока, али је економски закон, да, У колико је биланс плаћања пасивнији, у толико ће активнији бити обрт у обрнутом смислу. По закону равнстеже биланса плаћања, у колико је већи одлив, у толико је већа вероватност за приливом девиза.

Са данашњим металним и девизним стоком од округло 2 милијарди 400 милисна динара наш је ' новчанични оптицај покривен са 46,47%, а све обавезе Народне банке по виђењу са 36,10%. То покриће премаша минимум предвиђен у закону о Народној банци. Наш је девизни сток и данас далеко повољнији од стања, у коме је он био највећи део времена у последњој петогодишњој периоди.

Друга важна промена је повећање државног потраживања за 55 милиона динара и повећање потраживања по жиро-рачунима и рачунима привредвих установа за 61,4 милиона динара.

Менични и ломбардни портфељ показује и ове недеље повећање од 20 милиона динара и то 0,5 код меница и 20,6 код ломбарда (вероватно да су зало"жени државни бонови), Затим долази облигатно „смањење рачуна привремене размене за 1,998 мили„она динара. | Смањење девизног стока за скоро 39 милиона | пинара и повећање државног потраживања по жиро| рачунима учинило је да се новчанични оптицај сма"њи за 135,3 милисна динара и спао на 5161 милион пин., који је један од најмањих за последњих некслико година.

ZAGREBAčKA BERZA

Devizno tržište. Prošlog tjedna devizni promet je bio ispod 50 miliona dinara, a to je jedan od najnižih. A ni ovog tjednn promet izgleda da neće biti mnogo veći. Nešto doprinaša da ic iedan dio privrednika na fertijama. Ali to nije dovoljan razlor za tako znatno opadanje prometa devizama.

Očekivalo se je da će biti jači promet u devizi NewVork, jer je kupljeno mnogo dolarskih papira. Međutim и Меј Yorku promet je sasvim normalan; novčani zavodi davali su dolare iz svojih ranijih zaliha, dotično da su obveznice kupljen» u New-Yorku platili kompenzacijom devize, koje bi inače pro· dali. Možda će ih davati kasnije kad novčani zavodi buđu po. pupunjavali svoje zalihe dolarskih papira, koje su sada iscrpljene.

Dionice. Na ovom tržištu situacija je kakova je bila prošlih sedmica. Kod novčanih zavoda promet je veći iedino u onim akcijama, koje u većem broju dolaze na tržište i koje samo zavodi moraju da absorbiraju. Dakle u neku ruku intervencijon“ kupnje. Kod dionica industrijalnih poduzeća promet ie тедистал па minimum. Tu i tamo padne po koji zaključak u Trbovlju il: Gutfmanu. Dubrovačka plovidba nešto slabija, dok je Jadransk:i na starom nivou. Nešto oscilacija u tečaju bilo je kod Brodskog vagona. -

Državni papiri. Intervencija u dolarskim papirima trajala je na zagrebačkoj berzi od srede do ponedjelka. Za ta četiri sa stanka kupljeno je oko 300.000 dolara. Sa tom količinom uspielo