Народно благостање

26. јули 1930.

В. Бајкић

[А ЗАПАДУ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 465

ЈЕ

— Један поглед на „парламентарну кризуу Немачкој —

L француски парламентаризам је тврди град.

Изражавање употребом одговарајућег израза није ствар простог човека. Главна одлика просечног човека је честа, употреба неадекватних израза. Крилатица је најсавршенији облик сиромаштва у изразима. Кралатица је реч или реченица, која, замењује код обичног човека, масу речи, са. којима се или делимично поклапа или нема у опште ничег ваједНИчкоГ. -

Кад буде био написан речник крилатица за, последњих 50 година. — а оне су производ демократи“ зације штампе, — утврдиће се несумњиво, да нема речи, која је достигла универзалност, коју је поститао израз „криза“. Криза је израз, који се употребљава за. обележавање неповољног. Чим нешто не иде како се жели, употребљава се израз криза. Почев од празног џепа, па до неповољних појава у култури, свуда имамо кризу.

Никакво чудо што имамо и кризу парламентаризма. Али израз нигде није тако злоупотребљен као у овој области. Чим парламенат не функдионира онако, како то захтева енглеска теорија парламентаризма, одмах се чује вапај: „криза парламента“ ризма“. Чак је и г. Поенкаре, као што се читаоци сећају, извесне неповољне али врло безначајне и посве талске и човечанске појаве у француском парламенту крстио кривом парламентаризма. Ми смо, држимо, показали, да, је све то далеко од тога да буде опасност по француски парламентаризам. Ових дана, европска штампа кипти од „кризе парламентаризма ; изгледа, да Cy почеле да пуцају парламентарне зграде, почев од Француске па, преко Немачке, Пољске све до Финске. Тако је и наш најбољи политички есејиста Х. У. 2. у „Политици од недеље тврдио да је акт г. Тардјеа, којим је француски парламенат упутио изненада на одмор, такође један облик кризе парламентаризма.

Ми ћемо се вратити на питање функционирања француског парламента. Данас се морамо огра“ ничити на понављање нашег раније формулисаHor гледишта, да је тврђење, да је француски парламент у кризи, једна бесмислица. Нема државе на европском континенту, у којој је парламентаризам толико укорењен у народу, као што је то случај са Француском. Истина, је, да акт г. Тардјеа не може да ивдржи критику. Ми смо указали већ неколико пута, на чињеницу, да, је француски парламент подељен на, велики број партија и фракција, са равним програмима и интересима и да је због тога тешко образовати трајну већину. То не значи кризу парламентаризма; оно у најгорем случају значи несталност влада, а то није никаква несрећа. Кад је пала прва, влада г. Тардјеа због шепртљанства, њетовог Министра финансија и кад је он ипак образовао другу владу, ми смо писали, да је и ова исто тако несигурна као и прва и да је њезина већина, од данас до сутра; јер се не може владати трајно про-

тив целокупне левице. Г. Тардје се могао одржати на влади због тога што је између двеју главних група левице: радикала и социјалиста завладало извесно равмимоилажење. Али је он и сувише OTIтимистички есконтовао ту појаву. Чак је у своме познатом говору у Дижону охоло прорекао, да ће радикале на изборима 1932. године потпуно прогутати социјалисте, Међутим последњих дана дого дило се нешто, на шта он није мислио, наиме. извесно зближење између радикала и социјалиста, и формирање једног заједничког фронта против владе. Наступила је опасност по владу, ба којом је, као што рекосмо, он имао стално да рачуна. Пред овом опасношћу г. Тардје није био тако храбар, као што је био на бојном пољу. Уместо да. се ухвати са:непријатељем у коштац, он је послао парламент на одмор, и ако је пре кратког времена, изјавио, да ће овај радити до августа месеца, како би могао да сврши његов петотодишњи програм подизања, народног благостања. Шаљући парламент на. ферије г. Тардје је из-

| бетао опасност пада владе. Али је то далеко од

криве парламентаризма. Као што је сигурно да после августа месеца долази септембар, тако је исто сигурно да се у септембру састаје француски парламент и да г. Тардје нема начина да избегне сусрет с опозицијом. Може се лако испунити његово пророчанство, да ће се парламентарци вратити мното мирољубивији; али је могућно и противно. Нико у Француској за последњих четрдесет година није ни једанпут покушао, да оспори парламенту суверено право обарања владе. А то је основа парламентаризма. |

H. Партијско-политичке прилике у немачком Рајхстагу

У сред нарицања над кризом француског парламентаризма пукла је као бомба вест, да се немачки парламент налази још у опаснијој кризи. Међутим то је тако исто погрешно тврђење као и оно о Француској. Необично је велика сличност између прилика. у француској народној скушштини и немачком Рајхстагу. И овде је главна карактеристика тешкоћа, формирања већине — услед мноштва 1олитичких партија са разним програмима и интересима. Г. д-р Брининг, канцелар Рајха тактизира и маневрира као и г. Тардје, ради одржавања, већине. И успевао је у томе до пре неколико дана. Пре но што знализирамо најновије догађаје да бацимо један поглед на партиско-политичке прилике у Не: мачкој. __

Г. д-р Брининг се наслања пре свега Ha католички центрум (коме и он припада), Штревеманову Пучку странку, Демократску странку и један део националиста, а има против себе Социјално-демократску странку, — једну од најмоћнијих у Немачкој. Али се у Немачкој налази једна, странка, којој не можемо наћи пандана у француској народној