Народно благостање

Страна 468

kretnom slučaju uvođenjem okućja stavlja državi na

teret organizacija poljoprivrednog kredita. Kako je dr-_

žava, pre rata u Srbiji, a za poslednjih deset godina u Jugoslaviji, odgovorila ovom zadatku dovoljno je poznato. Svršilo se na tome, da je u režimu slobodne utakmice |ednoj od najmnogobroj;jnijih profesija oduzeto pravo slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Timie je s jedne strane zemljoradniku ograničena kreditna sposobnost, a s druge strane oduzeta mu je mogućnost da pređe na neko drugo unosnije zanimanje.

Tvrđenje g. Petrovića da je okućje sačuvalo mali seljački posed, gubi od svoje važnosti, ako se uzme 1: obzir ogroman pauperizam koji je pre rata vladao u Srbiji. Prema rečima g. dr. Bajkića zakon nije učinio da seljak ima zemlju, nego vrlo često obrafno, da zemlja ima seljaka, kojega se ona u interesu bolje obrade ne može da oprosti. Zakon je naročito velika napast za onoga koji ima manje od pet dana oranja. To je slučaj u Srbiji gde postoji mali posed, ali u velikom broju slučajeva taj posed je nedovoljan za izdržavanje sopstvenika i njegove porodice. Što se fa oskudica ne oseća и punoj meri ima se zahvaliti malim potrebama i uopšte primitivnom načinu života našeg seljaka. U koliko se potrebe seljaka budu razvijale u toliko će se neđostatak u zemlji sve {ače osećati.

U odbranu okućja g. Petrović navodi sledeće razloge: „Ako bi se ustanova okućia uopšte ukinula shodno mišljenju onih teorefičara koji su za to, to bi u isto vreme bila pobeda gledišta privatnih zajmodavaca trgovačkog, bankarskog i velikoposedničkog reda, koji ističu da ukidanje okućja traže u interesu privrednoo razvitka i napretka, a u stvari to ištu i u svom interesu radi iskorišćavanja seljaka i uživanja rente od zemlje; zatim to bi odvelo onemogućavanju da se ostvari priželikivanie .soci|alista i komunista da se selo proletarizira” (Str. 445).

Mi smatramo da se ovo mišljenje ne može od hraniti. Ako se seljaku prizna pravna sposobnost za zakliučenie zaima, onda mu se ne može u isto vreme dati pravo da tai zajam ne vrati. Bilo bi mnogo pravilnije. sa moralnog gledišta, zabraniti „privatnim zaimodavci-.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

та trgovačkog, bankarskog i velikoposedničkog reda” da uopšte kreditiriju zemljoradnika. Razume se sa ekonomskog gledišta ovakvo uređenje seljačkog kredita bila bi prava anomalija. Stvar bi sasvim drukčije izgle„dala kad bi se izvršila etatizacija novčanih ustanova u „zemlji, i kada bi država rukovodila kreditiranjem svih grana ekonomske delatnosti. Što se tiče komunista i socijalista oni su protivnici okućja iz načelnih, a ne iz taktičkih razloga. Protivnici privatne svojine uopšte oni stu |isto tako protiv privatne svojine u trgovini i industriji. | Međutim, mnogo je važnije istaći da su se protiv ı ustanove okućja izjasnili i predstavnici zemljoradničkih ·' zadruga. Kada je 1923. g. narodna skupština diskutovala O proširenju okućja na celu zemlju najveći otpor je došao od strane saveza zemljoradničkih zadruga. Jednoı dušno se tvrdilo da зе okućje preživelo i da ga freba ukinuti kao veliku smetnju proizvodnom seljačkom kre· ditu. Isto tako veliki broj naših odličnih ekonomista iz„јазто зе protiv ustanove okućja. Dovoljno je da зроı menemo samo dr. Vel. Bajkića, Miku Avramovića, Dr. ' Živka Topalovića i dr. Hedeljkovića. Anketa koju je vodila beogradska ,Pravda” po ovom pitanju, ma koliko ·da |e bila površno organizovana, završila se u korist ukidanja okućja. Od 27 odgovora, 9 je za održanje. |okućja prema svim poveriocima, 4 su za ukidanje okućija prema Agrarnoj banci i javnim kreditnim ustanovama, a 14 su za potpuno ukidanje okućja. Među ovim po.sledniim najveći ie broi zeml{joradnika.

Prema izloženom mi smatramo da okučje, u interesu razvitka poljoprivrede, treba ukinuti. Seljački posed može se zaštititi drugim merama, koje ne obaraiu kreditnu moć zemljoradnika, a koje mogu u izvesnoj meri doprineti povećanju rentabiliteta poljoprivrede.

Stojeći na ovom sasvim oprečnom gledištu, mi ne možemo a da ne odamo potpuno priznanje o. Petroviću na niecovom savesnom i objektivnom radu. Za razliku od mnogih drugsih go. Petrović čita, radi, i dobro poznaje predmet o kome piše. Njegova kniigca predstavlia dragocen prilog istoriji agrarnih prilika u mnašoi zemlji.

IIEHE"Yy ЈУНУ

— Јуни 1930. показује најповољније

Општи ниво цена, пада и даље. Пад у јуну износи скоро 100% више него у мају, али је он блажи но у индустриским земљама ; и, што је најважније, и код нас је најјачи пад индустриским производима, као што ћемо доле видети. Од 85 артикала наше таблице у јуну је скочило 31, остало непромењено 14, а, пало 40, док је у мају било у паду 43, а у скоку само 14. Кад кретање цена посматрамо по групама, добијамо исту слику, наиме : док је у мају месецу само једна група показала, скок, дотле су у јуну месецу четири групе у скоку, као што показује доња, таблица :

јуни 1930. мај 1930. -| или —

у поенима

1. Пољопривредни производи а) без прераде 50.52 50.37 — 0.15 6) прерађени 78.85 78.87 — 0.02

кретање цена од фебруара 1929, —

П. Сточарски производи

а) жива стока 91.71 94.62 —2.91

6) сточарски производи 82.34 81.58 — 0.76

II. IIonphe, Bohe M npoMsaBomm 89.58 92.46 — 2.88

ТУ. Гориво и мазиво 93.25 96.06 —2.81

У. Колонијални производи 94.64 92.60 -- 2.04 МТ. Индустријски производи

а) дрво и грађ. материјал 90.58 93.20 — 2.62

6) метали 83.32 92.32 — 9.00

в) остало 88.04 87.20 = 0.84

Тотални индекс 83.15 84.66 — 1.51

Пре свега пада у очи скок пена непрерађених пољопривредних производа (+ 0,15) и готово непромењене цене за прерађене пољопривредне производе (— 0,02). То долази отуда што су незнатно скочиле цене пшеници, кукурузу и сену услед неизвесности исхода радова, на жетви.