Народно благостање

Страна 470

Međutim one su mnogo bolji papir: one imaju državn.i garanciju, zatim hipoteke na varoškim zgradama, njih je mnogo manje u opticaju ı najzad one su čisto poslovni papir, dok su Blerove politički. One zaostaju u kursu samo zbog toga, što su mlad i nepoznat papir. One se kotiraju ha njujorškoj berzi tek od pre nekoliko meseca, dok su Blerove na listi preko 8 godina. Ko se interesuje za naše dolarske papire, bilo u Evropi il Americi, taj kupuje prvenstveno Blerove. Ali je po svima pravilima o tržištu kapitala sigurno, da će Seligmanove 7% preteći Blerove istog tipa. U ovoj godini najveći je skok kod dolarskih papira. On iznosi pro-. sečno 15 poena. Tako izlazi da su odlično prošli oni, koji su ulagali kapital u ove papire.

Naša tablica dinarskih papira rađena je na osnovi kurseva beogradske berze a oni sadrže i tekuću kamatu. Tako na primer tekuća kamata kod ratne štete iznosi čak 12 dinara, kod 7% 2,5 i t. d. Prema tome pravi kurs

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 30

Ratne štete je 442, a 7% Investicionog 88. Isto tako Bicrove su u Beogradu više no u Njujorku.

Ratna šteta skočila je u ovoj godini za 9.95% (od 402 na 442 — bez tek. kamate), a 7% za 5.38%,

Prva polovina 1930. berićetna je za imaoce državnih hartija.

Idući put ućićemo dublje u analizu događaja u vezi s ovim pojačanim skokom kurseva državnih hartija od vrednosti. Isto tako je vreme da se pozabavimo i akcijama Narodne banke, čiji su imaoci u ovoj godini prošli per saldo sa gubitkom. Kurs je bio krajem januara 8260, koliko je i danas. Cela se hosa u međuvremenu istopila.

Krajem nedelje tendencija je još čvršća. Ha tržištu se pojavio jedan nov moćan kupac, jedna beo gradska velebanka, koja od svog postanka važi kao ve lika parajlija i koja siše papir sa tržišta kao zaugaparat.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ove godine Kraljevina Belgija proslavlja na svečan način Stogodišnjicu svoje nezavisnosti. Belgijska i strana štampa iskoristile su da tom prilikom iznecsit! bilans stogodišnjeg političkog, kulturnog i ekonomskog rada belgijskog naroda. Nas specijalno interesuju rezultati koje je Belgija postigla na ekonomskom i finansijskom polju i koje је vrlo lepo rezimira0, u biltenu Belgijskog društva za proučavanje i ekspanziju, g. Fernan Boden, profesor univerziteta u Luvenu.

Prvih godina svoje nezavisnosti Belgija je bila siromašua zemlja. Uzrok socijalne bede nije bio u rđavoj raspodeli dobara, nego u ukupnom nedovoljnom bogatsvu zemlje. Početak napretka i jače ekonomske aktivnosti pada oko 1850. god. sa pobedom slobodne trgovine, i poboljšanjem industriske tehnike i komunikacionih srestava. Zahvaljujući svom pristupu na more Belgija je uspela da razvije svoju trgovinu i trgovačku mornaricu. Veštom kolonijalnom politikom ona je uspela da izvuče maksimum koristi za svoje stanovništvo. Jaka industrija na zemljištu bogatom rudnicima, najviše je doprinela podizanju ekonomskog blagostanja. Poljprivreda, i ako ustupa prvenstvo industriji, razvija se i napreduje. Belgija, poput Švajcarske, napušta proizvodnju žitarica i odaje se proizvodnji povrća i ŽiV'narstvu. Bez ikakvih političkih pretenzija, pod okriljem zagarantovane neutfralnosti, Belgija ovoga vremena, posvećuje sve svoje snage radu na kulturnom i ekonomskom podizanju zemlje. Ovakav rad doveo je do najboljih rezultata. Celokupno bogat. stvo Belgije koje se 1846. g. cenilo na 11 milijardi procenjeno

Sto godina rada i uspeha Kraljevine Belgije

је uoči rata na 51 milijardu franaka. Po gustini stanovništva | ammo

i razvijenim saobraćajnim srestvima Belgija se, među evropskim državama, stavlja na prvo mesto.

Brutalni postupak Nemačke zaustavio je 1914. ekonomski napredak Belgije, i bacio ovu mirnu zemlju u centar ratnih operacija., Pune četiri godine Belgija je bila, velikim delom, pod neprijateljskom okupacijom, i pored nenadoknadivih žrtava u ljudstvu, pretrpela je materijalnu štetu procenjenu na 8—10 milijardi zlatnih franaka.

Posle rata Belgija se vraća na posao udvojenom enefgijom. Restauracija opustošenih krajeva, reorganizacija ftranspor · ta i racionalizacija industrije izvodi se sa vrlo mnogo uspeha. Ostavljajući na stranu veliku finansijsku krizu i teškoće oko stabilizacije valute, računa se da je potpuna restauracija Belgij

izvršena već 1925. g. Narodni dohodak koji je 1927. g. posle sta bilizicije valute iznosio 481, milijardi, popeo se 1930 г. па 661), milijardi franaka. Danas je belgijski iranak jedna od пајstabilnijih valuta u prkos pasivnog trgovačkog bilansa, aktiva planog bilansa najbolje se ogleda u priticaju deviza u kasu novčanične banke. Napredak spoljne trgovine najbolje potvrđuje izvoz fabričkih proizvoda, čija se vrednost od 1913. do danas popela od 1450 na 2700 mil. zlat. franaka. Standart života je vrlo visok. Štednja je razvijenija nego ikada ranije. Ukratko, može s reći da bilans stogodišnjeg postojanja Belgije na ekonomskotni polju pokazuje zavidne uspehe.

Međutim, po iznetom bilansu ne treba zaključiti da Belgija nema i svoje neprilike. Pitanje populacije postavlja se u istoj formi kao i u Francuskoj. Broj umiranja je veći od broja rođenja, i kroz kratko vreme osetiće se nedostatak nacionalne radne snage. U industriji vlada velika neizvesnost. Val protekcionizma u Evropi imaće za posledicu smanjivanje industrijske aktivnosti. Više je nego sigurno da Belgija kao izrazito industriska zemlja, neće uspeti da izbegne udarcu svetske ekonomske krize. Kriza je već na pragu, ali se s pravom može očekivati, da će otpornost i vrednoća belgijskog stanovništva oprobana u stogodišnjoj borbi na ekonomskom polju, i ovoga puta doći do izražaja, i uputiti narodnu ekonomiju na put narodnog blagostanja. To Belgiji od srca želi „Narodno Blagostanje”.

Agrarna konferencija Na inicijativu rumunskog mintstra trgovine G. Madžaru sastala se početfkom ove nedelje u Bukureštu ekonomska konferencija od predstavnika Rumunije, Jugoslavije i Mađarske, sa zadatkom da odgovori na pitanja, koja je ekonomski komitet Društva naroda uputio. Ova pitanja odnose se na izvoz agrarnih proizvoda, pa su pomenute {tri države rešile da na jednoj konfe=

Konferencije

|renciji stručnjaka izrade zajednički odgovor.

Ekonomska konferencija Male Antante.

Nezavisno od ove konferencije, a na inicijativu g. dr. Voje Marinkovića, održaće se u Sinaji konferencija za ekonomski orijentaciju Male Antante. U memorandumu, koji je tim povodom naš poslanik u Bukureštu dostavio rumunskoj vladi ističe se, da je jedini efikasni način za saniranje agrarne krize, direktno sporazumevanje sa industriskim zemljama na bazi uza-