Народно благостање

26, јули 1930.

jamnih koncesija. Radi toga je potrebno da agrarne zemlje istupe kao jedna privredna zajednica i olakšaju organizaciju razmene proizvoda sa industrijskim zemljama. Po svojoj ekonomskoj strukturi, Rumunija i Jugoslavija upućene su da uzmu inicijativu u ovom poslu i da, u sporazumu sa Čehoslovačkom, izvrše ekonomsku organizaciju Male Antante. Sporazum između Rumuniie i Jugoslavije bio bi što širi, tako da bi za neke specijalne interese prestavljao donekle i samu carinsku uniju. Sva ova pitanja izneće se pred konferenciju nadležnih rumunskih i jugoslovenskih ministara, a obrada sporazuma u pojedinostima prepustićc se naročitoj komisiji stručnjaka. Šira agrarna konierencija i Varšavi

Poljska vlada uputila je poziv Čehoslovačkoj, Bugarskoj, Jugoslaviji i Baltičkim zemljama radi učešća na zajedničkoj konferenciji o poljoprivrednim pitanjima, koja bi se imala održati u Varšavi krajem avgusta. U pozivu se ističe da se međunarodne institucije i suviše bave pitanjem industrije zanemartiiući interese poljoprivrede. Radi toga sve više se oseća po treba za zajedničkom saradnjom poljoprivrednih zemalja, u cilju racionalizacije poljoprivrede i organizacije izvoza agrarnih proizvoda. Na konferenciji će se podneti predlog o osnivanju sekretarijata za poljoprivredna pitanja sa sedištem u Ženevi.

Balkanska konierencija u Atini,

Dopisnik A. A. u Atini posetio je g. Papanastazija, predsednika grčkog komiteta za Balkansku konferenciju koji mu }+ ukratko izložio nacrt rada buduće konferencije. Konferencija će se održati u Atini 5. oktobra ov. g., a biće zastupljene sve balkanske države: Albanija, Bugarska, Grčka, Jugoslavija, Rumunija i Turska. Svaka država imaće pravo na 30 glasova. Osim delegata svaka vlada izaslaće i po jednog zvaničnog posmatrača. Delegacije će biti sastavljene od profesora univerziteta, tehničara, publicista, prestavnika socijalnih i kulturnih institucija, i razume se ekonomskih stručnjaka i privrednika.

Na konferenciji će se raspravljati o balkanskom Lokarnu, o balkanskom institutu, o predavanju istorije balkanskih naroda u svima školama i na univerzitetima, O širenju balkansku kulture u svim balkanskim centrima, O saobraćajnim vezama. o organizaciji jedne balkanske banke, o kartelu duvana izmeđi balkanskih država i njihovih duvanskih preduzeća i t. d. mer == Град Загреб ипак је добио од водећих новчаних завода Загреба зајам од 40 милиона динара а који доспева дне 31. децембра 1931. године. Уколико Мин. финансија одобри тај зајам, а то је вероватно, инвестициони програм биће извршен у целости. Град Загреб наиме врши све инвестиције уз готов новац и у промету нема његових бонова. А нема ни краткорочних дугова осим Градској штедионици.

Како градско заступство није хтело пристати на обавезу да ће град платити откупнину од дин. 800.000— ако у року од 6 месеци по повратку тога зајма закључи са једном другом групом ма који зајам, новчани заводи, ма да је одбор градских заступника који је преговарао са новчаним за-

Зајам града Загреба и питање откупнине

E а ер Ета.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 471

водима био прихватио тај увјет, одустали су од тога захтева. једино ако се зајам поврати пре доспећа, наиме пре 31. децембра 1931. г., има се та откупнина исплатити синдикату новчаних завода. Раније је било утаначено да се откупнина има платити и у том случају ако се нови зајам закључи за 6 месеци по доспетку и ефективном повратку зајма, дакле све тамо до 30. јуна 1932.

Новчани заводи правдају свој захтев овим аргументима : Они стоје са градом Загребом у преговорима око једног дугорочног зајма. Преговори нису могли бити довршени ове године из разлога јер још није проведена законска стабилизација динара а зајам је имао гласити на стабилну валуту. Да би граду Загребу помогли да изађе из данашње ситуације они га испомажу са краткорочним зајмом од 40 милиона динара. Откупнина је предвиђена ради тога, да не би град Загреб евентуално до године инвестициони зајам закључио са једном другом грулом, мимоилазећи оне заводе који су му притекли у помоћ кад је потреба била најхитнија, Ако град Загреб закључи дугорочни зајам са истом групом банака онда нема ни говора о откупнини. Па ни ако га закључи пре истека рока. А да град Загреб не би данас по вратио кредит банака а сутра закључио са другом групом један зајам, тражили су рок од 6 месеци. Сада су од тога рока одустали уколико град свој зајам врати о доспјетку.

Обзиром на тешкоће склапања зајма град Загреб биће сретан ако код домаћих банака добије инвестициони зајам. У том случају од откупнине нема ни говора. Она је имала за циљ да град веже уз банке.

нанете ен У четвртак 17. ов. M. умро је у Љубљани Антон Кристан, претседник Задружне банке и (бивши министар шума и руда.

Покојник је био један од најистакнутијих јавних радника Словеначке, а у политичком животу узео је видног учешћа тек после 1918. год. Рођен 31. јануара 1881. год. у Љубљани, завршио је гимназију у Вићу а доцније трговачку школу у Брну и Прагу. Пок. Кристан се од ране младости бави проучавањем социјалних питања. Као младић долази у Идрију где почиње са организовањем радничких за: друга сматрајући их као најзгоднију подлогу за ширење марксистичке пропаганде. Од тога времена не напушта радничке организације, припадајући социјалистичкој странци, која је 1909. г. на тиволском конгресу изгласала резолуцију о уједињењу свих југословена У једну заједничку државу.

После слома Аустро-Угарске странка га је поставила за повереника за социјалну опскрбу код народне владе у Љубљани. Доцније је изабран за члана народног већа у Загребу. У привременом народном преставништву постављен је за посланика социјалистичке групе и као такав заузимао је положај министра шума и рудника у другој влади г. Давидовића. После расцепа социјал-демократске странке, пок. Кристан преставља умеренију струју и напушта политички живот. Као стручњак изабран је 1921.. год. за директора државног имања Беље, због чега је и положио оставку на по-

ф Антон Кристан

невини БРЕНТ.

ЛОМБАРДУЈЕ two

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 7), Облигације Државне Хипотекарне Државног Спољног Зајма од 1922. године

Доларске 79, и 8, Облигације

2: %, Обвезнице Ратне Штете (КАО и СВЕ ОСТАЛЕ

ПА овваввенаввасевовевевеве овесоновевавве вовова ов н ров во О а ЈОВА О АНЕ

О со сзианивананининанивсвананинаваавнннавн У Кнн ен

Банке 1927. год. (Селишта то) (Блејрож)

ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

„савивнивованниванашавиневанао--анзвангавва“