Народно благостање

Страна 482

isključivo upoređenjem proizvodnje i potrošnje. Zna se na primer, da veliki trgovci i mlinari u uvoznim zemljama pomoću terminskih zaključaka obavljaju posao, t. j. prodaju robu s tim, da je liferuju kroz nekoliko meseca, i kupuju sledstveno robu s tim, da imaju primiti kroz nekoliko meseca. Oni to rade u određenim rokovima inače bi njihova trgovina dobila karakter špekulacije. Ako bi u tome trenutku, kad se oni pokrivaju, bila eventualno smanjena efektivna ponuda, onda bi to moglo da ima za dejstvo povećanje cena. Kanadski pul, koji je bio najjači liferant pšenice poslednjih godina, uspevao je da apstinencijom od tržišta i drugim manevrima ufiče na cene.

Koncentracijom velikog dela ponude ili fražnje može da se izvede uticaj na cene, ali su sve te organjzacije i svi ti manevri nesposobni, da na duže vreme krenu cene jednog proizvoda svetskog tržišta trajno drugim putem no što je onaj, koji je rezultat onih fak. tora, iz kojih se prirodno formira cena. A takvi se pokušaji mogu čak da završe fijaskom. To je baš slučaj 1929./30. godine sa kanadskim pulom i amerikanskom ustanovom za stabilizaciju cena žita i pamuka. Nagomilavajući velike količine robe, smanjili su oni ponudu i time uspeli da održe cenu svetskog tržišta više. no što bi ona trebala da bude. Ali su time naneli sebi ogrom–ne štete, jer su u međuvremenu Argentina i jugoistočne evropske zemlje iskoristile hosu i prodavale svoju robu. a njima |e celokupan stok ostao na rukama, stok. koji se ne bi mogao prodati bez najmanje 30% gubitka,

Da su se osnivači tih institucija osvrnuli malo na istoriju i teoriju, verovatno ne bi pravili takve eksperimente. Svetska cena je stihija i niko ne može da je savlada, ako na njoj želi da kupi ili proda. Ne može se trajno prodavati po skuplju cenu ni kupiti po jeftiniju, no što je ona na svetskom fržištu.

Ali nije nepoznat pojav, da na izvesnim lokalnim tržištima može cena da padne ispod svetskog tržišnog pariteta (naravno pri paritetu kvaliteta). To nalazi dovolino objašnjenja u teoriji o formiranju cena. Naročito tržišno-tehnički momenti mogu da budu od uticaja. Na pr. nagla ponuda u doba kad je tražnja tiha. A i geografske i saobraćajne okolnosti su često od uticaja. Ali su sve te pojave prolazne prirode. Na njih se mnogo više žale interesenti, no što one odista postoje, jer se ne vodi dovolino računa o disparitetu kakvoće.

II Ne mogu se trgovačkim merama da uklome po{ave, koje rezultiraju iz stanja proizvodnje.

Kao što se s vremena na vreme polavljuje želja kod interesanata i kod dotičnih država, da se роmoću velikih organizama koji će raspolagati velikim' finansi{/skim sredstvima i moći da prave velike obrte, utiče, da se proda skuplje, no što je cena na svetskom tržištu, tako |e isto sasvim prirodno, što se pojavljivala želja kod interesanata i država, da se formiraju organizmi, koji će učiniti, da se podignu cene na nivo svetskog tržišta. Ovi su pokušaji bili ovde onde bolic sreće no prvi. Ne toliko treovačkim manevrima, koliko prihvaćaniem najiprešnijeg dela ponude i zadržavaniem iste od tržišta u doba, kad је tražnja tiša, naročito kreditiranjem onih, koji su primorani da prodadu. U ovu vrstu ustanove spada i naše privilecisano izvozničko društvo. Mi ćemo se njime više zabaviti u zasebnom članku. Ali bez obzira na to da li ie ono korisno i u koliko, može se odmah reći, da ono ni u kom slučaju ne može drugo šta postići, no da eventualno podigne

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

cenu na visinu svetskog pariteta, kad je ona kod nas ispod toga i da njegova ambicija ni u kom slučaju ne može ići dalje.

Ovim se dolazi na pitanje jednog |ugoslovenskomađarsko-rumunskog organizma za unovčenje рођоprivrednih proizvoda. Smatra se da bi se koncentracijom ukupnog viška za izvoz |ugoslovensko-rumunsko-ma-: đarskoga u jednu ruku dobila mogućnost, da se розНопи mnogo bolje cene по one, koje one postižu konkurišući se. U ovome rezonovanju pogrešna je pre svega polazna tačka, naime da se Jugoslavija, Rumunija i Mađarska konkurišu međusobno na svetskom tržištu. Sve države, koje prodaju na njemu, konkurišu se međusobno: Mađarska konkuriše Argentini, Kanada Rumuniji. i t. d. Inače se od toga organizma ne bi moglo drugo ništa ni očekivati no što su oni postizali u prošlosti. Pre svega treba imati u vidu da bi celokupna količina, kojom bi raspolagao taj zavod, bila mania, no ona. kojom raspolaže kanadski pul. Drugo. i ono, što bi se evenfualno moglo postići tom velikom finansiiskom snagom i veštim trgovačkim manevrima, nepostižimo je zbog toga. što se slične ustanove nalaze na proftivničkoj strani. Kanadski pul ie mogao da utiče dugo vremena prilično na cene sve{skog tržišta zbor toga, što je on bio jedan jedini, a prema njemu je stajala velika masa individualnih trgovaca u celome svetu. Danas mi imamo prema tome eventualnom {ugoslovenko-rumunsko-mađarskome pulu kanadski, zatim imamo Amerikanski zavod za stabilizaciju cena, zatim imamo u Nemačkoj Scheuern-konzern, i državni monopol uvoza kukuruza, pa čak i u Čehoslovačkoj slične ustanove. Moglo bi se postići efikasnije deistvo, kad bi recimo kanadski pul radio zaiedno sa onim dunavskogva bazena, ali |e ta saradnia teško izvodljiva, jer bi pitanje, čija roba prvo da se proda, dovela do teškoća — pošto bi jedan deo imao da ostane neprodat. Stvaranje toga organizma iugoslovensko-rumunsko-madžarskog teško je izvodliivo zbor toga što tu ima masa pitanja, koja bi imala prethodno da se reše, pre nego što se on ostvari, kao što ie na primer pitanie ogromnog bro{a trcovaca žitaricama u svima zemliama; zatim pitanje čija će roba prvo da se proda: zatim pitanie kvaliteta, ier je roba vrlo raznovrsna iz ovih ти zemalia i t. d.

Osnovno ie teorisko saznanie, do koga se Тако isto može doći pomoću iskustva da se samo otim merama može da wufiče па сепе proizvoda Које ви uperene na činioce cena. Tako n. or. ako fe nad cena došao kao posledica tržišno-tehničkih огтЕа, бреkulaci{e i tome slično, onda se može očekivati, da će mere orgahfiizaforsko-trvovačke moći da parališu fe uzroke. Ali ako pad cena dolazi kao rezultat okolnosti na strani proizvodnie, onda se samo merama, ko{e se odnose na proizvodniu., može da utiče na niih. Pa kako ie pad cena došao kao posledica hiperprodukcije и žitaricama i druocim nolioprivrednim proizvodima. očicledno je. da se na njih ne može da utiče organizaciilama i freovačkim manevrima, pa hi сеппајинт Тоомасктт mozgovima. Imamo da računamo s tim faktom. da ie današnia niska cena rezultat stania proizvodnie i da nema drugih sredstava sem redukciie proizvodnie, kojima bi se pomogvlo da se fa cena poboliša traino i znatno. Sve te stvari mogu momentalno uspeti u vrlo maloi meri, kao što mogu i neuspeti; povećanje cena od 10% ne igra nikakvu ulogu.

Znači da nema nikakvoo načina za poboljšanje cena polioprivrednih proizvoda.

| O tome u idućem broju.