Народно благостање

2, август 1930,

од броја задругара. Пријемом нових чланова та се главница повећава, иступањем истих она се смањује.

Дакле по форми и по природи својих статута Р. К. Задруга јесте права задруга, чији су облик и деловање прописани у 85 223—253 Хрв. Трг. Зак. Према томе Земунски Котарски Суд приликом протоколисања њене централе наплатио је на име таксе 20 дин. за фирму и по 5 дин. за потпис сваког члана управног одбора. Тако исто требало је да поступи и Београдски Трговачки Суд приликом протоколисања задружне филијале.

_Р. К. Задруга тражила је од Генералне Дирекције Пореза повраћај више наплаћене таксе, али је била одбијена решењем од 13. нов. 1928. са изричном мотивацијом, да је у границама Црне Горе и Србије, на чијој се територији налази филијала задруге, предвиђена нарочито смањена такса од 20 дин. само за занатлијске задруге.

За ово тумачење се не може наћи разуман основ, јер зашто би законодавац, који је проширио закон о таксама на целу Краљевину, давао повластице поред занатлијских и другим задругама у пречанским крајевима, а не би давао у Србији и Црној Гори — Стилизација Т.Бр. 153 6), који погрешно тумачи Генерална Дирекција, има свој извор не у жељи законодавца да лиши задруге у Србији оних олакшица, које оне уживају у пречанским крајевима, него у томе што српски закони не познају друге задруге осим занатлијских и земљорадничких, од којих су земљорадничке потпуно ослобођене такса.

Генерална је Дирекција прећутала навод молбе да се према Т.Бр. 161 плаћа иста такса за протоколисање филијале, која се плаћа за протоколисање главне радње. У ствари Т.Бр. 153 а и 6 односи се само на протоколисање централа и ништа се не тиче филијала, за које постоји нарочити Т.Бр. 161.

Ако се усвоји ово тумачење, биће сасвим јасно, зашто Т,Бр. 153 6) говори само о занатлијским задругама у Србији и Црној Гори. — На овом делу државне територије законски је искључено отварање и протоколисање централе једне задруге, која није занатлијска, нити земљорадничка, јер то није предвиђено српским законима. — Али то не искључује отварање и протоколисање филијале једне такв= задруге, чија се централа налази у пречанским крајевима, за што се наплаћује иста такса, која је била наплаћена приликом протоколисања централе.

Тумачење Т.ЉБр. 153 6) од стране Генералне Дирекције погрешно је и с тога, што ако буде прихваћено, ствара немогућност наплате ма које таксе за протоколисање једне

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 485

само протоколисање акционарске фирме: то је написано црно на бело. Како може да се та одредба протегне на про“ токолисање једне задружне фирме 2

Државни је Савет у главном прихватио горенаведено гледиште у својој одлуци од 9. маја 1930. г. (У од. бр. 36413-20. те нашао да „сходно Т.Бр. 161 закона о таксама требало наплатити за филијалу ону исту таксу која је била ваплаћена за судско протоколисање централе... С тога задруга је имала да плати за протоколисање филијале у Београду и потписа чланова управног одбора таксу из Т.Бр. 153 под 6) и из другог става Т,Бр. 163 закона о таксама, па јој треба вратити разлику у такси неумесно наплаћеној“.

Проф. Л. Таубер,

ГЛЕДИШТЕ УРЕДНИШТВА

— Ми се не можемо сложити са гледиштем Трговачког Суда и Министарства финансија као ни с оним Државног Савета. Прво је неосновано, јер се ни у ком случају не може применити на филијалу једне задруге такса, која је изрично прописана само за филијалу акционарског друштва. То је оно, о чему не може бити сумње све и да је закон о таксама непотпун у томе погледу. Али је исто тако потпуно умесно гледиште истих власти, да се такса из Т.Бр. 153. 6) односи само на занатске задруге. Закон о таксама у овој материји је на висини, он разликује задругарство у Србији од оног у осталим покрајинама, јер разлика одиста постоји : србијански закон зна само за земљорадничке и занатлиске задруге, док хрватски закон има много шири појам задруге. Закон о таксама прописује одиста само 20 динара за протоколацију филијале задруге. И да је Р. К. Задруга протоколисала своју филијалу ма где ван Србије, имала би да плати само 20 динара.

Рекосмо горе, да се ни у Србији не плаћа већа такса од 20 динара. Али су власти, које су наплатиле већу таксу, погрешиле, што су уопште протоколисале филијалу једне задруге, какву не предвиђа србијански закон о задругама.

Не може на једној територији постојати правни субјект, кога не признаје њезино позитивно законодавство. Иначе би се створило једно стање, које са гледишта права не може да издржи критику: да лица недомициларна на србијанској територији имају већа права од оних, која су на њој домициларна, на име да оснивају један специјални задружни облик. Критеријум целисходности и економске политике је другог ранга према ономе позитивног законодавства. Р. К. Задруга у Земуну не може да отвори филијалу

такве филијале. Ван дискусије је да Т.Бр. 153 а) обухвата | на територији предратне Србије. В. Б. ан Sta se dogadja na tržištu državnih hartija od vrednosti — Pismo Moše Berzijanca, —

Ne važiš kao baksuz, a nemaš ni urokUjve oči, znaš i to, da berzanski manevri mopyu da imaju duboko i trajno ali nam je tvoj članak iz poslednjeg broja pod naslovom „Skok dejstvo na kurseve, kao što je bilo lanske godine. Veliš, da si državnih hartija od vrednosti”, urekao kurseve, jer već od po- dobio izveštaj iz Zagreba, da je jedna velebanka prodala već: nedđeonika počeli su đa padaju. Dolarski papiri pali su za više od | partije Ratne štete i da se povukla Beogradska zadruga, koja jedan poen (Seligmanove obligacije od 809,50 па 88,38), a Пе pre toga ogromne količine pokupila sa tržišta. Da je nekoRatna šteta od 456 na 450 — 31. ovog meseca. Ti znzš dobro, liko miliona prodala jedna velebanka u Zagrebu, koia i sam#4 da ja kao stari berzijanac ne verujem u urokljive oči ni u ima veće količine tog papira, verujem, ali ni u kom slučaju ne

baksuzluk, već u svakoj stvari tražim uzrok. Samo se tako može | verujem da je to uradila iz špekilativnih motiva zbog toga

Dragi Doktore, | trgovati uopšte, a naročito na berzi. Vračara tu ne pomaže. A |