Народно благостање

Страна 486

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

što se ona pre svega špekulacijom nikad ne bavi i drugo što je njezina kasena gotovina još uvek vrlo velika, tako da ona nema potrebe da prodaje, već da kupuje i dalje. Veli se, da je to nalog iz inostranstva. U strane imaoce naših hartija ja više ne verujem. Ali verujem, da je to nalog iz samog Zagreba, i to od jedne grupe špekulanata a la bes, koja želi da sakrije svoj trag. Nakratko, meni se čini da mi stojimo na pragu jednog grandioznog coup de bourze, koji treba da izvede jedna grupa špekulanata a la bes.

Tako je na berzi. Ali ima nešto, što nije obično na berzi i što nije u redu. Službena intervenciia poslednje dve fri nedelje bila je vrlo živa, kupovala je ogromne količine državnih hartija po najvišem kursu. Istina država nema ni oca ni majke, ona može da plati svaku cenu, sa 2—10 poena skuplje može lako da proguta.. Ali za sve to vreme, dok je službena intervencija росфтаја kurseve kako dolarskih papira tako i Ratne štete, jedna špekulativna ruka iz Zagreba prodavala je Beograđanima velike količine Ratne štete na termin, Zna se ko prodaje robu na termin: onaj koji špekulira a la bes, onaj koji očekuje da će kursevi da padaju. Lanske godine ista grupa špekulanata špekulirala je a la hos, nesmofreno i preko svoje snage, da je

zbog toga trebala da izgubi i preobuku. Onda je predstavnik te grupe išao od jednog do drugog šlužbenog praga i dokazivao kako su najveći protivnici našeg nacionalnog prestiža oni, koji špekuliraju a la bes sa državnim papirima i čak je tražio da se prema besistima postupi onako kako je Musolini postupao, ft. j. da se pohapse. Obaranje kursa državnih papira oglašeno je za antidržavnu, defetističku akciju, koju treba goniti svim sredstvima. Možeš li ti meni objasniti, zašto je službena intervencija bila tako intenzivna u trenutku, kad je ta grupa besista pro davala fermine, i zašto se povukla ove nedelje, kad besiste obaraju kurseve. Kakva je to politika da se kupuju Seligmanove obligacije po 89,25 u prošloj nede,ji, a u ovoj se ne primaju ni po 88,357?

Iz uredništva:

Na gornje pitanje našeg: saradnika Moše Вегајапса koje smo dobili pri zaključku redakcije odgovorićemo u idu· ćem broju. Dotle ćemo se starati da prikupimo što više potrebnih podataka.

веза

Нисмо у стању да дамо израза душевном стању, у које су нас бациле вести о грозној смрти и страшним мукама многобројних твојих синова и о дивљем болу и непресушивим сузама њихових рођака, које је необјаснима стихија поштедила. Човеку је живот највеће добро. Правом човеку драг је живот ближњега као и сопствени. Твој и твојих синова бол и наш је.

Немоћна је наша рука да ти помогне, и наша реч да те утеши. Па ипак не можемо да одолимо нашој потреби, да ти довикнемо преко суседске границе, да за сваким твојим пострадалим сином жалимо као да је син нашег народа.

„пародно Благостање“ талијанском народу

Драган Милићевић, специјалиста за опијум и за Грчку, пише с времена на време и о економским питањима, али већином о онима, која нису актуелна ни важна. Најмање пише о оним економским питањима, са којима је он у непосредном додиру. Тако н. пр. он је био дуго година секретар Централе индустриских корпорација, а до данас није дао никакве студије о нашој индустрији. Данас је, колико нам је познато, један од директора привилегисаног извозничког друштва, ги зато је у „Политици“ од 26. јула т. год. објавио налис о једном врло актуелном и врло важном питању, на име о дејству американских царина на нашу народну привргду. На супрот гледишту нашега уредника, који сматра да је од 27 европских држава Југославија најмање погођена повећањем царина у Америци. Г. Милићевић налази, да нас та мера може четвороструко да погоди. Тако, каже сн, (при томе обраћамо пажњу на граматику и стил): „другим речима казато: под упливом појачане царинске заштите приБатна иницијатива у Америци може добити подстрека да се баци било на оснивање нових привредних грана, било олет

Die kluge Elsa

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

да покуша продужење оних врста радиности, које су раније због мање царинске заштите биле недовољно развијене и рентабилне (222) Друго, она може посредно смањити наш извоз у друге земље, јер би смањеним извозом из тих других земаља индустриских производа, добивених прерадом наших сировина била смањена тражња за истим. Греће, може Америка толико да се наљути, да, под заштитом високих царина, повећа производњу у толикој мери, да се код ње јави „не само тежња, него и потреба за што већим извозом у друге земље (као да извоз може бити у сопствену земљу !). То у суштини значи да би се американска роба могла појавити на нашем сопственом тржишту. Као на пр. опијум, сиров бакар, хромову руду, целулозу (и ако је Америка у колосалном дефициту са дрветом), а нарочито дагматински бухач. И четврто, а то је најстрашније, — може западно-европска индустрија производе, које је продавала Америци, да окрене на наше тржиште, да прави конкуренцију нашим произвођачима и да триста хиљада наших санатлија и радника остане без посла. Постоји нарочито велика опасност, да баце у нашу земљу швајцарска индустрија сатова скупоцене сатове, белгиска индустрија чипака Валансијена и позамантерија у Рубеу, чипке и позамантерије; а нарочито да лионска индустрија свиле почне да продаје на нашем тржишту скупоцене свилене тканине, Јев отапда Тасоплез коју је робу досада куповала само Америка. Све су то производи, које у обилној мери производи наше занатлијство, бар како би се дало извести из чланка г. Милићевића.

Ето то је, по г. Милићевићу, наш највећи привредни проблем, пошто је цео чланак оштампан масним словима,

Читајући са дужном пажњом ову студију, појавила нам се једна визија, коју желимо да саопштимо читаоцима.

1903 године истицала је друга серија десетогодишњих трговинских уговора, којима је међусобно била повезана Средња Европа. У Немачкој је обновљењу тих трговинских уговора претходила врло велика и оштра борба из-

IZVOZ

POVEĆAJTE

OVOZ

ADRIATIC ОУЕВЗЕА5 CORPORATION Ltd.

Рале ADRIACORP LONDON

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA

: HAYMARKET HOUSE

odeks: „A. B. C.“ 6. ed. ODGOV AK A: BE.SPI,A TT NO, BRZO, STVARNO », НЕ LONDON, S. W. 1.