Народно благостање

16, август 1930, НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 521

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

= ==Z===r==KEKKKE

шта

Питала мајка ћерку, најбрже расте — Оток од зуба. — Није. — Квасац.

Шта најбрже расте.

—::–—đ—ReKEKrKKK<KKK=m — Није. — Па кажи ти.

— Зајам београдске општине. За десет дана нарастао је од 60 милиона на 125 милиона иако се убрзо не прекине пазар, отићиће на једну милијарду.

= EzIGEEGKK=——

Пре годину дана Општина београдска налазила се у тако критичној финансиској ситуацији, у каквој није била од свог постанка. Била је на прагу истека једне обавезе од 150 милиона динара, коју, како су њезини представници тврдили, повериоци ЂаниниБлер нису хтели да продуже, а која би, ако не би била о року плаћена, имала за последицу, да се облигације Општине београдске продају на добош у једном банкарском бироу у Њујорку. Као што је Наполеон у сличном моменту давао царство за једнога коња, тако је Општина београдска давала све за један зајам. Излаз се нашао у уговору са швајдарском Железничком банком, која је пристала да да ту суму и нешто мало више под условом, да јој се да концесија продаје електричне струје Београду. Сви су се сложили, да су услови били очајно тешки, али је понуда ипак била од стране одборника прихваћена, јер се сматрало, да другог излаза није било. На питање једног одборника, зар није могућно београдској Општини, коју Београђани толико воле и за коју су увек полагали и живот свој, да нађе пара међу Београђанима, да би се откупила од немилосрдних американских повериоца. На то су дали стручно мишљење неки одборници, да је потпуно искључено да београдска Општина може добити зајам на домаћем тржишту.

једна мала компарација

И

И тада је владала обилност новца као и данас. Значи да је недостајао патриотизам код београдских парајлија. Није се чак смело ни покушати да се не би и оно мало кредита београдске Општине компромитовало.

Данас се налазимо пред једном, до суза дирљивом појавом, да се београдске банке утркују која ће дати већи зајам београдској Општини.

После овога сматрамо да су они одборници београдске Општине, који су заступали гледиште да она не може добити кредит у земљи за откупљивање од Блера, дужни да објасне, како се десила та велика психолошка промена за непуну годину дана.

EEK НЕ ај

U finansiskoj istoriji Srbije,

specijalno njezinih javnih zajmova, 1|„% izazvalo je ministarsku krizu i za malo nije došlo do raspada koalicione vlade. Kod Opštine beogradske pojavio se takođe +| % problem. Op-

Fatalno pola procenta

нанете

štinski sud traži od beogradskih banaka da svoju ponudu па |

iznos od 75 miliona dinara izmene u toliko, što će kamata biti 81|,% u mesto 9. Mora se priznati da su makaze veoma vešto škljocale. Državne kreditne ustanove su izjavile da su one gotove dati Beogradskoj opštini svih 125 miliona dinara po 8%. Ali kao da su u poslednjem momentu makaze promašile cilj, jer posle ovoga opštinskom sudu je teško da primi od privatnih banaka ponudu i po 81|,%, kad ima pred sobom ponudu od državnih banaka po 8%. Opština nije za to tu da pruža bri-

„ljantne prilike za plasman beogradskim bankama, već da uzme novac tamo gde je najjeftiniji. A on je najjeftiniji kod državnih kreditnih ustanova.

Ali s druge strane suma, oko koje se razilaze, neznatna je. 1 go, na 75 miliona čini 375 hiljada, a za tri godine nešto preko milion dinara. Ni opštinski sud ne bi trebao da stavlja i suviše na probu patriotizam beogradskih banaka, jer ima ljudi koji glavu daju ali ne i pare. ž

Читаоцима је већ познато, да су Ђанини и Блер, који располажу великим бројем акција најразноврснијх подузећа, све сконцентрисали у једно холдит друштво под именом Ттапзатемка Corporation. То је кровна организација велике финансијске мреже Ђанини-Блера. Та је банка већ имала један малер лањске године у новембру, јер је морала да обустави расписани упис акција, пошто је то пало у време кризе, кад нико није хтео ни да чује за акције и кад су њихове сопствене биле пале за 50%. Сад пак, сред највеће тишине на американским берзама и усред највеће жеге, догодио се крах с акцијама Трансамерика Ко. које су водећи папири на берзи у Сан Франциску, Ђанинијевом родном месту. Акције су се изненада стропоштале. Паника се проширила на локалне банке и оне су захтевале покриће од својих муштерија, који су шпекулативно купили разне хартије и заложили их. Како ови нису могли дати тражено покриће, то је истога дана отпочела читава серија екзекутивних продаја малих шпекуланата. У крах је увучена и берза у Лос Анђелос.

Толико смо могли сазнати о „црноме петку,, на берзи у Сан Франциску, а поводом пада папира Ђанини-Блера. Очекујемо накнадне извештаје.

ТЂанини и Блер имали малер

UR III O II a RT UO IK ERE

U članku u „Politici” od 14. t.

m. veli g. d-r Topalović između ostaloga:

„Čim smo pre nedelju m dana započeli ove razgovore, akcije Narodne banke na berzi počeše da se vraćaju i danas su već na 8000 dinara. Ja bih molio neka finansijski stručnjaci meni objasne: zašto se ovo zbiva kad politika „vraćanja duga” ne utiče tako mnogo na dobit akcionara i vrednost akcija, kako oni tvrde.”

Akcije Narodne banke ne padaju, kako to g. d-r Topalović tvrdi u članku, punom netačnosti, tek od dana, kad je počela diskusija o vraćanju duga Narodnoj banci, već od pre četiri meseca, kad su beležile 8.920 dinara.

Zašto padaju akcije Narodne banke?

Mi smo pre mesec dana obećali čitaocima objašnjenje kretanja kursa akcija N. banke, ali smo sprečeni pretrpanošću materijala. Kako g. d-r Topalović ima toliko visoko mišljenje o sebi, da svome članku pripisuje moć faktora na berzi, to ćemo ти даћ odgovor na njegovo pitanje bez odlaganja.

Kad je austrougarsko Ministarstvo spoljnih poslova 1. januara 1906. saznalo za tajnu srpsko-bugarsku carinsku uniju, obustavilo je pregovore sa Srbijom za trgovinski ugovor, i odmah otpočelo da vrši brutalan pritisak na tadašnju beogradsku vladu, koja je bila sastavljena od samostalaca.

Naši delegati za trgovinski ugovor vraćeni su iz Beča jer obnavljanje pregovora bilo je bezizgledno. Samostalska vlada je bila sva apsorbovana brigom око situacije, stvorene prekidom pregovora i pritiska od strane grofa Goluhovskog. Radikalna stranka je povela bezobzirnu kampanju protiv vlade,

iskorišćavajući spoljnim okolnostima stvorenu beznadežnost ir-