Народно благостање
16. август 1930.
—_Од свих великих градова Немачке Берлин највише трпи од беспослице. Не рачунајући кратковремене раднике, у Берлину има сада око 315.000 беспослених. 80.000 радника прима од општине потпору у износу од 5 милиона марака (67,5 мил. дин.) месечно.
РАЗНО
— Продор Хајмвероваца у аустријске државне железнице. Док се скоро сви водећи политичари и министри налазе на одмору, министар трговине је искористио моменат и наместио низ нових личности у управно веће савезних железница. Међу њима се налази и бивши кандидат Хајмвероваца за директора држ. железница др. Штрафела, који је у своје време успешно сузбио штрајк трамвајских службеника и радника у Грацу. Као одговор на његово именовање, највећи стручњак за аустријске железнице др. Ендерес дао је оставку.
— Енглеско-румунски трговински уговор је потписан. Поред узајамног права највећег повлашћења он садржи и једну интересантну одредбу, која ће сигурно бити од утицаја на енглеску трговинску политику: Румунија има право, да откаже уговор у случају да Енглеска подигне
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 525
царину на неки аграрни продукт, на чијем извозу је Румунија заинтересована.
—: + Dr. Ante Verona. 13. o. m. preminuo je u Zagrebu rektor ekonomsko-komercijalne visoke škole i potpredsednik stola 'sedmorice dr. Ante Verona .
Pokojni Verona rođen je 1867. g. u Hercegovini. Svršio je pravne nauke u Beču, Zagrebu i Gracu. Bio je namešten kod trgovačkog suda u Trstu, a kasnije kao dvorski savetnik kod visokog Kasacionog suda u Beču. Na ekonomsko-komercijalnoj školi bio je redovan profesor za pomorsko i saobraćajno pravo. Bio je vrlo plodan pravni pisac, i važi za jednog od najboljih pravnika u Jugoslaviji.
— Vlada u Južnoj Africi objavila je svoj plan za suzbijanje besposlice, koji predviđa, da. firme otpuste crnce, koji jeftinije rade, a nameste belce. Razliku u nadnicama bi vlada dopunila svojim novcem.
Pošto među belcima ima mnogo nekvalifikovanih radnika, država će svoju pomoć davati sve dotle, dok se ovi ne uvešfe u radu.
Na ovaj način vlada misli, da će moći znatno smanjiti besposlicu među belim radnicima, a u isto vreme olakšati rad zlatnih rudnika, koji trebaju crnačku radnu snagu.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. AVG. T. G.
— Volumen poslova ti porastu. Posle zagušnjavanja žito-depozita kod Narodne banke za poslednjih nekoliko meseca na basnoslovnu
sumu od skoro milijardu šest stotina miliona dinara, od čega je bilo 1423 miliona za račun privatnika a
У милионима динара ·
31, XII 1928
31 XI 1929
8 VII 1930
22. VII 1930
у злату, и сребру у девизама и страној монети“)
1079.0 9331
2012.1
11684 1759.2
2927.6
1191.2 1325 '
2516.3
1191,6 1296.0
2481.6
1191.6 13312
2522.8
Метална подлога
1470,5 253.8
1724 3
1287.5 230,
1517.6
1159.6 2249
1384.6
11947 230.9
1394.4
11947 230,9
1425.6
на менице на хартије од вредности
укупно
о Ооо о. Ооо
Зајмови:
рачун за откуп крунских новчаница
рачун привремене размене по зајмовима на бонове
1007.4 227.8 2966.3
4201.5
948.3 205.9 2998.8
4153,0
929.3 153.9 29971
4080.3
929.3 151.9 2991 1
4078,3
929.3 149.9 2997,1
4076,3
el а кеј о e,
Државни дуг:
укупно
5521.1 221.8
5917.9 205.9
99.6
5085 5 153.9
5316.9 151.9
5392,6 149,9
210.5
Новчанице у оптицају, . Држ. рачун прив, размене . . Потраживање државно по раз-
ним рачунима 367.7
300.8|] 252.7
493.2 318.3
811,5
1250.0 160 8
1410.8
1157,5 198.2
1395.7
9731 195
1153,2
955,1 231.0
1186,1
по жиро рачунима , : . по разним рачунима
укупно
Разне | обавезе
у одсто целокупног новчаничког оптицаја .
37.40| 50.31! 49,46) 46.78| 46,78
Метално покриће
У од сто свију обавеза по виђењу. . - • у.
32.46) 39.951 37,31! 3700! 37.16
) U zlatu 97.59 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj moneti
1.14 mil, din,
ostatak za račun državnih privrednih изјапова (22. maja), počeli su ti depoziti da se menjaju. Mi smo to pre nekoliko meseca predvideli, {er se trajno ne mogi držati tolike stotine miliona bez kamate. To je bila jedna poslovna kontrakcija, jedna kriza, koje su naše banke izazvale usled velike predostrožnosti i bojažljivosti tu kreditiranju, koje je, moralo nestati u toku vremena, jer bi ona katastrofalno dejstvovala na račun gubitka i dobitka naših privatnih banaka, koje su glav-
—|ni Шегапн Иго-дерот а Код Магодпе Бапке. Као što
smo javili, u prethodnoj neđelji opali su žifo-depoziti za preko 200 miliona dinara, u ovoj pak okrugio 33. miliona dinara (povećanje kod državnih privrednih ustanova za 51,5 miliona dinara, a pad kod privatnika za 18,5 miliona). Na dan 8. avgusta ukupni privatni depoziti iznosili su 055 miliona dinara i time su smanjeni prema 22. maju za skoro 470 miliona dinara ili za 30%. Stanje žiro-depozita kod Narodme banke se. normalizita. Banke su ipak našle načina da puste svoje gotovine u tarod.
U pretprošloj nedelji opao je devizni stok za 29 miliona dinara, u ovoj nedelji skočio za 35,2 miliona dinara. Ukupni metalni i devizni stok izmosi 2522,8 miliona dinara.
Interesantno je da |e u ovoj nedelji menični i lombardni portfelj porastao za 31,4 miliona dinara i to menični za 27,3 i lombardni za 4,1. Znači da su se ipak pojavile tražnje kredita kod Narodne banke. Ovo povećanje eskontnog portielia je kotelantna pojava smanjenju žiro-depozita, a to zajedno znači, da se volumen poslova uvećava. Već je avgust, a on je početak погmalno majživlje poslovne sezone u agrarmoj zemlji. U svakom slučaju stanje Narodne banke znatno se poboljšava sve jačim rasterećenjem po žiro-depozitima i atngažovatjem njenih sredstava ptutem kreditnih operacija. Državno potraživanje smanjilo se takođe za 42,2 mnliona dinara. Kako je inače normalna pojava da se