Народно благостање

Страна 524

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

— Ргефћодпа Кошегепсја и Varšavi. Francuski listovi donose vest iz Varšave da će se u Varšavi pre agrarne konferencije, održati 25. o. m. uža konferencija između Poljske i Rumunije, koja bi bila analogna održanoj konferenciji u Sinaji.

—- Centralni savez svilogojaca u Japanu stavio je predlos da se ovogodišnja proizvodnja kokona ograniči za 30 do 40%. Svilogojci treba u fu svrhu da predadu izvesnu množinu jaia od svilene bube zbog uništavanja, a zato će im se dati garantija za ofkup ostale proizvodnje uz utvrđenu minimalпц сепи.

Za provođenje ovog plana država će dati pomoć od 5 miliona jena (144,1 mil. din.).

— Тешка пољопривредна криза налази најјачи одраз у надницама пољопривредних радника. Ниска цена аграрних производа не допушта пољопривредницима да радника боље плаћају тако, да су њихове наднице мизерне. У неким аграрним радовима посао се даје у акорд. Тај случај је код обраде и бербе хмеља. Привредници хмељари на своме збору у Жалцу код Цеља решили су да ове године уз бербу плаћају раднике 1.50 дин. по мери набранога хмеља са дневном храном, а 2 дин. без хране.

— У савинској долини у Словеначкој, нашем најважнијем хмељарском центру, је ових дана отпочела берба хмеља. Квалитет није лош, али је квантитет много подбацио, те се цени принос на 2 милиона мет. центи. Инострани интересенти нуде 10 динара за кгр. |

САОБРАЋАЈ

— У најскорије време Београд ће добити аутоматску телефонску централу, која је према репарационом уговору поручена код немачке фирме Сименс и Халске. Централа ће за сада имати 7.000 претплатничких веза, а моћи ће се проширити према потреби до 100.000 веза. Сличне аутоматске телефонске централе иста фирма је испоручила градовима : Загребу, Новом-Саду, Марибору и Љубљани.

— Министар саобраћаја је прегледао нацрте за подизања дуплог колосека Београд—Ниш— Скопље, који ће се врло брзо узети у рад. За сада постоји намера, да се што пре заврше радови око дуплог колосека Београд— Загреб, за што су већ и одобрени кредити.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Апз и 5 ргедгани хајтом. Аизузка мада зргета zakon, po kome bi se svi predratni zajmovi valorizirali sa 15%. zlatne vrednosti, bez obzira da li se zajmovi nalaze u zemlji ili su u inostranstvu. Kamate na te zajmove ostale bi stare t.j. 4%. Za neplaćene kupone, od vremena kad je provedena stabilizacija austriiske valute, dakle pred kraj 1922. g., izdalo bi se 15% novog zajma.

КОЊУНКТУРА

— Немачка покрајинска управа у Каселу одобрила је фирми Хеншел и Син а. д. да отпусти 800 радника. Ово отпуштање ће се извршити постепено по групама.

— Број стечајева износио је у јулу 38 према 96 у јулу прошле године; од почетка ове године регистрирано је 443 стечајева према 700 у прошлој години.

Бр. 33 ТРГОВИНА |

— Трговина дрветом у Шведској је јако опала. Док је прошле године износила 825.000 станг., ове године за првих 7 месеци износи само 700.000 станг. још се јаче опадање опажа у извозу финског дрвета, чији извоз је прошле године износио 860.000 стандарда, а за првих 7 месеци ове године износи тек 640.000.

— Sajam i izložba vina održaće se 29. i 30. septembra te 1. oktobra u Sremskim Karlovcima. Sajam organizuje tamošnje

Društvo vinogradara i voćara.

— Grupa naših privrednika otputovala je u Španiju, da se upozna sa tamošnjim privrednim prilikama. Ovu ekskurziju je organizovao španski poslanik u Beogradu g. de Torihos.

— Према месечном извештају немачког савеза дуванских трговаца у јулу је потрошња цигара била као иу прошлом месецу, док је трговина цигарета у већини области ослабила. Највише се троше јефтиније врсте цигарета. Поред опште привредне кризе утицале су и ферије, време путовања, на трговину дуванских продуката. Потрошња дувана за пушење у јулу је остала непромењена.

— Ових дана је основан у Румунији синдикат извозника стоке који је одмах отпочео преговоре са грчким интересентима, због пласирања већег контингента стоке у Гр= кој, која према вестима из Румуније, показује велико интересовање за румунску робу.

СТАТИСТИКА

— Према извештају Немачког државног Уреда за радвичку скрб беспослених, који примају читаву потпору, повећао се од 16 до 31. УП. за 28.000, т.ј. на 1,497.000 у оси- . гурању беспослице услед кризе за 23.000, тд. на 403.000. Број радника, који траже посла преко радничких уреда износио је почетком овога месеца 2,757.000.

— Број беспослених у Енглеској износи 2,011.467, H тиме је прешао границу од 2 мил. које су се и влада и привредни кругови толико плашили.

Од почетка ове године број беспослених нарастао је за /, милиона. То значи да је беспослица у Енглеској од месеца до месеца расла и да се није осетило ни сезонско оживљење једног тржишта, као у осталим државама.

— Francusko stanovništvo po zanimanju. Ako цзрогеdimo statistiku, koja je izrađena prema zaposlenosti stanovništva iz god. 1911. sa onom iz 1921. god., vidimo da je porast u fih deset godina bio u svim branšama, jedino što se smanjio broj poslužitelja i vojnika.

Tako je bilo: Vrsta rada 1911. 1921. Razlika (u 1000 osoba)

Poljoprivreda, šume, lov 8590 9023 — 433 Industrija i saobraćaj 7516 7846 —- 330 "Trgovina 2053 2314 -- 261 Slobodna profesija 550 591 41 Vojska 618 425 — 193 Administrativna služba 675 134 59 Poslužitelji 929 787 — 142 Svega 20.931 21.720 —- 789

чипнивинпасиививиципшнилинннпшинанипцонининнинц—ипиниаписипанинкниивиининицишинниниинвининининнннпивииннининниннининнннини

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ "сели

Доларске 7, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитман ту) Доларске 7'%/, и 8%, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блеровњ) 2:љ 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

снмаванннниннинннихнинининннинанннивипикинлинанининнмининниннавниниицннниинамииининанининннимнниннннининаниннннинини ниминннкниннни