Народно благостање

_ 16, август 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 513

ДУГУЈЕ ЛИ ДРЖАВА ШТ ОГОД НАРОДНОЈ БАНЦИ

IL Државни дуг је јасан и несумњив

По књигама Народне банке држава се води

као дужник : за откуп крунских новчаница 929 мил. дин. на обртни капитал 997 мил. дин. за ванредни кредит 2.000 мил. дин. по рачуну привремене размене 149 МИЛ. ДИН. - Укупно 4,075 мил. дин.

Ако се одузме потраживање државно по рачуну привремене раз-

мене од 149 МИЛ. ДИН.

остаје 3926 мил. дин.

Ta, задужења није вршила банка једнострано,

већ на основу уредних налога и признаница од надлежних државних органа. А основа за то налави се у уговору, који су закључиле Народна банка и држава, при чему смо ми лично заступали државу. Саобразно постојећим законским прописима, тај је уговор примљен на ванредном збору акционара Народне банке од 20. јануара 1920. год. а. од стране државе озакоњен 26. јануара 1920. тсл.

Одредбе, које се односе на те кредитне транлакције гласе :

IV.

„Износ новчаница пуштених у оптицај у замену за крунске новчанице водиће се по књигама банчиним као „државни дуг без камате по крунским новчаницама."

M.

Државни дуг по крунским новчаницама др“ жава је дужна да исплаћује из следећих извора:

1) целокупним својим уделом у добити Народне банке;

2) чистом добити од државних домена у изкосу предвиђеном буметом за тај циљ;

3) ванредним дотацијама такође предвиђеним у буџету;

4) редовном отплатом од 1% годишње од остатка дуга почев са шестом годином од дана ступања на снагу овога закона и 2% годишње почев са деветом годином.

Х.

( обзиром на ванредне потребе, које потичу делом из самога рата, а делом из посла на организацији нове Краљевине, а које се по природи својој не могу покрити редовним изворима, Народна банка отвара ванредни кредит Министру финансија у износу 500,000.000 динара на подлогу блатајничких записа.

Поред ванредног кредита предвиђеног у ставу првом, овога члана, Народна банка отвара. Министру финансија нов ванредни кредит од једне и по милијарде (1,500.000.000 динара).

На овај рачун се пребацује сва непокривена привремена, размена с додатком 425,921.526.65 дин, колико је Министарство финансија утрошило из депо-а крунско-динарских новчаница.

Држава се обавезује да дуг по овоме ванредном кредиту врати Народној банци у року од 10 тодина.

Новчанице издате по овоме кредиту не улазе џ редован банчин контингенат, и за њих важи чл. Ш. Прелазних наређења у погледу трошкова, око израде.

Држава се обавезује да ће део дуг по овоме кредиту осигурати залогом у својим продуктивним доменама.

Ови ванредни кредити представљају државни дут бев интереса. (Изм. 9. ХА. 1920)."

Дут од 997 милиона требао је бити плаћен пре 10 тодина, јер је он једногодишњи, а онај од 2 милијарде у току прошле и ове године. Узгред буди речено, по рачуну обртног капитала, (од 997 милисна) последњи пут је држава подигла 38 милиона динара пре годину дана, између 8— 15 августа 1929 године.

Познати национални радник г. д-р Живко Топаловић је објавио у „Политици“ од 7 т.м. чланак под насловом „Држава ништа не дугује Народној банци“.

Али он и не покушава да докаже тезу, коју је ставио у заглавље чланка. Ограничава, се на понављање горњег тврђења у првом пасусу, па затим поставља, тезу, да Народну банку све те милијарде коштају само колико хартија, штампа и манипулација њима и да би следствено одужење државног ћуга претстављало обогаћење акционара Н. банке.

Ми смо годинама прелиставали привредну историју света, као и историју правног института „Вајам“, али нигде до данас нисмо нашли теорију, по којој би се важност једног тражбеног односа имала да цени по томе; на какав је начин поверилац лошао до новца, датог на зајам. У свима приватноправним режимима, а у државама које признају приватну својину, почев од Рима, дужник је имао да врати исту количину истог рода позајмљених добара.

Истина било је режима који нису давали HHкакве заштите повериоцу. Они се могу поделити у две групе: у начелне и насилничке. У друге спалају разни феудални и апсолутистички режими У којима су повериоци злоупотребљавали власт и ништили дугове (ТОфина дег зећшаеп). Ту су обично страдали трговци по градовима а нарочито Јевреји.

Међу режимима, који из начелних разлога нису давали санкције повериоцу, налази се и онај канонског права. Али је он прво озаконио формулу забране зајма, па је онда одрекао заштиту. Поверилац је унапред знао, шта га чека.

Постоји међутим још једна доктрина, која начелно ништи дугове; то је бољшевичка. Код ње је непризнавање права поверилаца само логична, последица непостојања приватне својине.

Ми се налавимо у држави заснованој на приватној својини и следствено правној заштити тражбеног односа. Дуг државе према Народној банци је