Народно благостање

Страна 514

приватно-правне природе, те и за њу важе они исти закони — у облигационом односу — који и за Суљу Циганина из Свилајнца. Догод г. др. Топаловић не покаже законски пропис, који ништи поменуте одредбе закона о Народној банци, дотле је држава дужник. Дугови не само да постоје јасно и несумњиво, већ су им и рокови протекли. |

Одрицање тих обавеза и изврдавања, исплате -— бев споразума, наравно с банком — значи бољшевизам 0зго.

да сада на томе гледишту стоји само т. др. К. Топаловић — и неке содијалисте.

Најзад, ако би се усвојила теорија, по којој се важност тражбених односа цени по величини жртве повериоца, онда би се морала поништити и сва остала потраживања Народне банке према приватвицима (нарочито по есконту и ломбарду).

И. Лажно је тврђење да би акционари зарадили отплатом државног дуга

Држава дугује целу горе наведену суму у новчаницама. Народне банке. По закону о Народној банци, ова не сме да пушта у оптицај новчанице, које буце добила од државе у отплату њезиног потраживињи; јер је, по члану Х закона Народне банке, то специфичан контингент, чији је основ дуг држави, који се следствено губи, чим и у колико га држава буде отплатила. Ни једна новчапица тога специјалног контингента не може да остане у оптицају, ако је држава не пусти.

· Нестручно казано, Народна банка има да уништи све те примљене новчанице. Значи, да би од инкасирања, свог потраживања, Народна банка имала само штете, прво би изгубила, 1% камате на 997 мил. динара и друго имала, би трошкове око чувања или уништавања новчаница.

Од штете не може да буде користи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 33

Да не би жарки патриотизам г. др. Топаловића изишао из овога, разговора без исета, ми ћемо му указати један начин, на који би држава могла, да заради отплаћујући свој дуг Народној банци. Нека наштампа нов државни папирни новац и нека, га огласи за законско платежно средство и нека, га употреби на одужење дуга. Народна банка би морала да та прими. То бар није бољшевизам.

Проносе се гласови, да држава намерава да отплати један део свога дуга у злату. По уговору она то није дужна, то је њена, добра воља. Али се таква отплата може да се изведе само под условом једнога новог уговора. између државе и Народне банке. Тај уговор може да стане на снагу само под претпоставком сагласности обеју страна по свима тачкама, које се по природи законске стабиллизације и иначе имају да регулишу. Држави је слободно, па чак и њезина, је дужност, да приликом преговора, за утовор са Народном банком учини што треба да акционари од целе те транзакције не зараде ни паре више од онога на шта имају право данас, као што је Народна дужна да строго води рачуна, да акционари не изгубе ни паре, услед новог уговора. Ту је новација, ту је отплата дуга предмет новог уговора. 6

По уговору, који је закључен између државе и Народне банке у првој половини 1928 године, а усвојен од акционара 8 јула 1928, акционари Народне банке су направили главни згодитак. Ми смо на томе збору тражили да се тај уговор одбаци због тога што је штетан по ошште народне интересе због и сувише велике добити, која се даје акционарима. Како се сад воде преговори за измену тога уговора г. Топаловић би могао да се јави за реч, ако налази да је стало до његове речи.

В. Бајкић.

У. Bajkić

AGRARNI FRONT

ILI Trgovinsko-politička zelena internacionala

l. Kolektivna akcija evropskih agrarnih zemalja kao program Varšavske Konferencije.

Posle evropske i srednje-evropske carinske unije došao Di na red agrarni front, odnosno front evropskih agrarnih država. On je mnogo šireg obima od kartela država dunavskog bazena, ekonomske Male Antante i sličnih kombinacija sve do panbalkanske lakrdije. U novinama se može vrlo često pročitati izraz agrarni blok. Taj bi se izraz mogao da upotrebi kad bi se njime želela samo da obeleži zajednica. Izraz je statičan i obeležava samo činjenicu međusobne povezanosti. Izraz agrarni front je mnogo zgodniji jer daje indikacije i o cilju. Front je linija prema kojoj se razvrstava veći broj jedinica. A ovde postoji linija razvrstavanja. Dalje front obeležava liniju, na kojoj se vodi borba između dveju neprijateljskih ili nesporazumnih grupa. 1 ovde je taj slučaj. Najzad ne treba zaboraviti ni to, da se radi na sporazumu evropskih agrarnih država s toga pridev evropski ne sme da izostane.

Inicijativa za evropski agrarni front došla je ovoga puta od Poljske. Psihološki njezino je poreklo na jugoslovenskom zemljištu, u energičnom naletu Jugoslavije na Sinaju, koji je bio svojedobno prvoklasna senzaciaj u celome svetu. Sasvim |e pojamno, da izjava о. d-r Marinkovića, da se mora tražiti i naći „nešto novo” u trenutku, kad se sve zemlje nalaze pod pritis-

kom manje ili veće privredne krize, čini mnogo veći

utisak na službene i privatne ekonomiste no što bi to inače bio slučaj. Te su reči prirodno izazvale mnoge da razmišljaju i prave kombinaciju.

Poliska je bogata zemlja u rudnom blagu pre svega. Zemlja je vrlo plodna, a ima i relitivno jako razvijenu industriju. Malo {e zemalja, čija je privredna struktura tako raznovrsna kao Poljske. Zbogs (оса Соvek oseća izvesnu nedoslednost, kad Poljsku ranžira međ agrarne zemlje. Tako na pr. njezin izvoz sastoji se skoro 70% iz industrijskih proižvoda. Ali s druge strane njen uvoz je za 80% industrijski, što daje obe-