Народно благостање

16 август 1930.

једје аогагпе zemlje. U ostalom, malo je čisto agrarnih zema!ja; svaka je bar u Evropi uspela da koliko toliko razvije i industriju. Poliska izvozi velike količine žita i brašna, šećera, šunke, goveda, jaja i svinja S izvozom nateže ona kao i sve ostale agrarne države. Pa možda čak i više, jer je njezin glavni potrošač Nemačka, sa kojom je posle četvorogodišnjeg carinskog rata i posle iednogodišnjeg pregovora jedva uspela da zaključi trgovinski ugovor (marta ove god.). Ali je sutradan Nemačka pristupila ogromnom povećanju carinskih stavova na poljoprivredne proizvode i time svu korist za Polisku od trgovinskog ugovora učinila potpuno iluZOrnom. Poljska je tražila od Nemačke reviziju zaključenog ugovora, da bi se vaspostavila ravnoteža između datih koncesija, ali |u je Nemačka pre nekoliko dana kategorički odbila. Inače Poljska |e najveća agrarna država u Evropi i sasvim je u redu da ona uzme inicijativu za formiranje agrarnoga fronta. Ona je sazvala, izgleda, za kraj avgusta ministre poljoprivrede sviju agrarnih država na jednu konferenciju u Varšavi. Službeno saopštenje o ciljevima te konferencije i suviše je neodređeno, sem nekoliko detalia, kao što |e naprimer osnivanje jednog sekretarijata agrarnih država u Ženevi, pri Društvu naroda, radi vođenja propagande i o proučavanju mogućnosti intenzivnije razmene dobara međ samim agrarnim zemljama. Kako se od slepca ne mogu da traže oči i kako је osnivanje sekretarijata vrlo platonske prirode, to je očigledno, da to neće biti glavni cili konferencije. Pod izrazima „ekonomska antanta agrarnih država”, „ravnoteža razmene dobara sa indusfriskim državama” i t .d. krije se svakako nešto.po-

zitivnije; ali ie Poljska mudro uradila što је ostala pri i tako neodređenim izrazima. Ona je htela verovatno da ·

izbegne uzbunu od strane industriskih država, ostavlia{ući da na samoj konferenciji „.spontano” izbiju konkretni i pozitivni predlozi.

Kako je više no sigurno da na konferenciji neće

biti ni govora o ostvareniu kakvog poslovnoga bloka, таједтСкос ргодајпос Боа, 10 znači da će se svi

predlozi kretati u granicama trgovinsko-političkim. Klica ideje, koia će se razviti na konferenciji, leži

u rečenici da se ima da vaspostavi ravnoteža u razmeni ,

dobara između agrarnih i industriskih država. To zna-

či, prevedeno na običan jezik, da se od industriskih дг- |

žava ima tražiti odstupanje od velikog agrarnmnog ргоfekcionizma i olakšanje uvoza agrarnih proizvoda. To su uostalom agrarne države poiedinačno već tražile, naročito za poslednie dve godine, od pojedinih industriskih država ,ali bez uspeha. Smatra se. verovatno, da će biti uspeha onda kad to traženje bude kolektivno od velikog broja evropskih agrarnih država.

MH Jedan interesantan primer tegovinsko-političkog kartela iz orošlog veka.

Kolektivni istup manieg ili većeg broja država za postizavanje što роуођтић uslova razmene dobara nije nepoznata pojava u istoriji trcovinske politike. Kao što smo u prošlom članku napomenuli, pod pritiskom konkurenciie severo-amerikanskih država osamdesetih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 515

radi pariranja атемпкапзкој konkurenciji. Како је ostvarljvost te ideje padala u daleku budućnost, a ·kako je amerikanska konkurencija bila takt, to su drugi „realniji mislioci predlagali da se pristupi carinskoj uniji austro-ugarskoJ—nemačkoj, — država koje su ı ipolitički bile veoma bliske, pa da iz toga iznikne .srednje-evropski carinski savez. Ali ni to nije bilo lako ostvarljivo zbog velike raznovrsnosti fiskalnog zakono'davstva i zbog potrebe prepariranja zajedničke carihske tarife i prilagođavanja jedne i druge narodne privrede na nov zajednički režim. Kako je pak ta ideja naiživlie razrađivana u periodi između osamdesete i devedesete godine, kako je 1891. godine isticao čitav sistem trgovinskih ugovora, kojim je bila povezana međusobno Srednja i Istočna Evropa, to je težnja zbliženja srednje-evropskih država najzad dobila ostvarenje u jednome trgovinsko-političkom kartelu Nemačke i Austro-Ugarske. Obe države su se sporazumele да паstupe zajednički prilikom pregovaranja za obnovu trgovinskih ugovora, koji su, kao što rekosmo, isticali 1801./02. godine. Prvo su se sporazumele o međusobnom trgovinskom ugovoru, koji je takođe u to doba isticao, pa su zatim istupile zajedno, t. |. istovremeno \u istom mestu delegacije obeju država pregovarale su s ostalim državama, prvo s Italijom, zatim Srbijom, Rumunijom, Bugarskom i Rusijom.

Istorija trgovinske politike zabeležila je ovu akciju nemačko-austrougarsku kao jedan veliki uspeh kartela udruženih država. Pre svega celokupath osnov trgovinske politike evropske stvoren je bio od strane ·'Nemačke i Austrougarske. Njihova opšta carinska ta'rifa i njihova ideja o umerenoj industriskoj zaštiti i manje više slobodnog prometa agrarnih raznih proizvoda sprovedeno je kroz ceo sistem trgovinskih ugovora, zaključenih prvo između njih i drugih država, Zatim sa ostalim državama međusobno. Ceo sklop trgovinskih ugovora od 1802. do 1903. godine može se smatrali kao delo nemačko-austrougarskog kartela.

Pri pregovorima sa pojedinim državama kartel je odlično prošao. Sami su nemački autori priznali, da su nesrazmeno male bile koncesije, koje su dale Nemačka 'i Austrija (a naročito Nemačka) a ogromne koncesije

\koje su dobile od Italije a specijalno od Rusije, Srbije, 'Rumunije i Bugarske samo zbog toga što su nastupile | zajednički. |

MI. Teškoće sa kojima bi imao da se bori agrarni front. | U noti poljske vlade, kao i u objašnjenjima, koje :su njezini diplomatski zastupnici dali evropskoj štampi, ivrlo se često pominje reč „saradnja agrarnih država”. ! Pod tim se ne može ništa drugo razumeti do kolektivno nastubanje prilikom pregovora za trgovinske ugovore s industriskim državama. |

| Veliki uspeh nemačko-austrougarskog kartela 1901. godine došao je ne toliko usled dobre tehnike pregovaranja i organizaciie posla koliko zbog neobično ipovolinih ostalih okolnosti, pod kojima se pregovaralo. |A naročito je olakšan bio zadatak dosta niskim carin'skim stavovima, i liberalnom politikom u opšte.

godina prošlogca veka pojavilo se nekoliko predloga 7а | Inače kad je veći broji država i kad svaka vodi formiranje carinskog saveza srednje-evropskih država, visoko zaštitnu politiku, onda je zadatak težak do ne-

А, Д. || НАЈВЕЋА H3BEHITAJHA OPTAHHSATIIJA HA CBETV | BEOTDA JIE ЗАТРЕЉ

Вука Караџића 3. · Бориславићева 7.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД ПРЕЂЕ

К. а. РОМ & CO.