Народно благостање
Страна 516
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 33
izvodljivosti. Prvo se otvara pitanje da li će sve države pregovarafi istovremeno ili posebice. Posebno pregovaranje bilo bi nezgodno — i ako bi ono ležalo u prirodi stvari pošto se uvek zaključuju samo dvostrani ugovori, — jer bi oslabilo karakter kolektivne akcije. Kad god bi naišle teškoće između države koja pregovara i odnosne industrijske države, morale bi u poslednjem irenutku nastati manifestacije solidarnosti ostalih država — na koji bilo način. Mnogo bi zgodnije bilo da sve udružene države pošlju istovremeno svoje delegacije na određeno mesto, gde će biti delegacija dotične industriske države, da istovremeno svaka pregovara za svoj trgovinski ugovor. Ali bi teško vodilo cilju stanje, po kome bi u isto vreme svaka delegacija za sebe pregovarala sa delegacijom industriske države. Mora biti mnogo više kooperacije, mnogo više zajednice, da bi se održao zajednički front. Toga radi bilo bi jedino izvodljivo da sve agrarne države zajedno postave jedan jedini zahtev u pogledu carinskih stavova za uvoz u dotičnu industrisku državu. Drugim rečima, ne može se zamisliti stanje da jedna agrarna država traži veći, a druga manji stav na pšenicu i t. d. Neophodno je potrebno, kao što rekosmo, da se za svaki agrarni proizvod traži jedan jedini carinski stav za sve udružene države. Ali, nisu sve agrarne države u istim artiklima i u istoj meri zainteresovane u uvozu dotične industrijske države. Jedna ie država zainteresovana recimo za carinski stav na žitarice, dok su druge zainteresovane isključivo za stočarske proizvode i t. d. Neophodno bi bilo da se ovi raznovrsni interesi u Za{edničkim konferencijama koordiniraju i postavi {edna {edinma lista carinskih zahteva. U tu listu morao bi ući naravno i ona| artikal, po kome može biti samo jedna {edina država zainteresovana.
Ali ni time nije još stvar privedena kraju. Dotična industrijska država mora imati toliko lista zahteva, koliko ima udruženih država, zbog toga što svaka od njih ima potpuno samostalnu carinsku ftarifu i svaka samostalno daje protivkoncesije industrijsko| državi, od Које se traži smanjenje carina na agrarne proizvode. Bilo bi malo više posla za delegaciju industrijske države, ali ni to ne bi bilo nesavladljivo. Ali mnogo je veća teškoća u tome, što carinski stavovi za pojedine artikle nisu jedne iste visne kod sviju udruženih država. Prema tome bilo bi neizbežno da industrijska država traži jenan stav za isti artikal, najniži carinski stav, koji se nalazi kod jedne od njih. Time bi ipak nastala neizbežnost nivelacije pojedinih carinskih stavova za industrijske artikle kod udruženih država. Međutim, to ne bi bilo lako zbog toga što onoj udruženoj državi, koja daje taj niži carinski stav nije mnogo stalo do fe grane proizvodnje, dok u drugoj ona igra važnu ulogu.
Dalje. kao što su pojedine agrarne zemlje u raznim agrarnim artiklima u raznoj meri zainteresovane u uvozu u industrisku državu, tako je isto ona sa raznim artiklima i u raznoj količini zainteresovana u uvozu u pojedine agrarne države. Njoj će može biti potpuno beznačajna koncesija, koju iedna država daje na uvoz automobila, zbog toga što je njen uvoz toga artikla u
dotičnu državu ravan nuli. Ali je kod nje od značaja carinski stav recimo na električne aparate. Sve bi to bilo važno zbog tehničkih pregovaranja i odmeravanja protivkoncesija. Danas više no ikad pregovara se na bazi: „daj da dam”; obično se odmeravaju koncesije i protivkoncesije upoređenjem vrednosti ukupnog međusobnog uvoza. U ovom bi slučaju imao da se odmerava i da se upoređuje celokupan uvoz sviju agrarnih država u industrisku državu i celokupan uvoz ove u agrarne. Sa svim bi bilo prirodno da industriska država traži sa svoje strane da se za isti artikal ustanovi isti carinski stav za sve zemlje.
Na kratko pregovori ove vrste ne bi se mnogo razlikovali o zidanje Vavilonske kule. Do sporazuma bi se moglo doći jedino pod pretpostavkom vrlo liberalne trgovinske politike na jednoj i na drugoj strani.
IV. Opasnost industriskog fronta.
Jedan od diplomatskih pretstavnika Poljske republike izjavio je tu skoro novinama, da su svi međunarodni pokušaji za ekonomsko zbliženje naroda propali zbog protekcionizma industriskih država. Mi smo već u prošlom broju istakli, da se s tim ne slažemo i da je, po našem mišljenju, neuspeh došao više zbog protekcionizma agrarnih država. Ali da ostavimo to na stranu. Glavno je šta će biti u budućnosti. Jedno ne može niko da porekne naime, da agrarne države praktikuju visoke zaštitne carine za industriju. Agrarne zemlje, ako bi u Varšavi bio postignut sporazum za agrarni front, ne treba da dopuste da ih fai uspeh opije
1 да zamisle da bi se iz toga mogla izroditi neka vrsta agrarnoga diktata prema pojedinim industriskim drža-
vama. Van svake sumnje da udružene evropske agrarne države predstavljaju vrlo interesantnu potrošačku oblast za nekoliko industriskih država Evrope, i da bi njihova pretnja i njihov pritisak mogao da ima čak i to dejstvo, da izvesne industriske zemlje odvrati od krajnjeg protekcionizma. Baš zbog toga što je pritisak tako ozbiljan, agrarni front predstavlja vrlo važnu pojavu Za Sve industriske države, o čemu je najbolji dokaz činjenica, da se o tome toliko mnogo piše u svima zapadno-evropskim državama počev od Čehoslovačke pa do Španije. Nebrojeno puta je već štampano u nemačkim, talijanskim i drugim listovima da se u veliko sprema odgovor na agrarni front u vidu industriskog Tronta. To nije ništa nemogućno, ali je njegovo ostvarenje teže nego agrarnog fronta. Industriske su države i politički i ekonomski u fako velikim. sukobima, da je teško zamisliti organizovanje jednoga industriskoga fronta. Ako bi agrarne države pokušale da pod pretnjom iznuđavaju niske stavove na agrarme proizvode me dajući odgovarajuće kompenzacije na industriske proizvode, onda je sigurno da bi se porodio industriski front i da bi u tome slučaju agrarne države došle u bezizlazan položaj. Jer nikad ne treba zaboraviti da od celokupnog volumena spoljne trgovine Evrope jedan mnogo manji deo izvoza industriskih artikala iz industriskih zemalja pada na evropske agrarne zemlje.
IZVOZ =
POVEĆAJTE <—————e>
OVOZ
ADRIATIC OVERSK.AS CORPORATION Lta.
elegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „A. B. C.“ 6. ed,
FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA LN BE.SPLA NO, BMNR.ZO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, 5. 1. 1.
Pišite: HAYMARKET _HOUSE