Народно благостање

. август 1930,

V. Najveći problem.

Pretpostavimo da su sve te ehničke, trgovinsko-političke i u opšte ekonomsko političke teškoće savladane i da je agrarni front uspeo da zaključi trgovinski ugovor sa jednom od evropskih industriskih država. Da li je time svršen zadatak. Ne, na protiv nastaju nove tako reći nesvladljive teškoće. Koncesijama koje su agrarne zemlje dale industriskoj državi i obrnuto koristiće se i ostale države, koje su povezane sa državama agrarnog fronta i dotičnom industriskom dr- | žavom, klauzulom najvećeg povlašćenja. Mnogo će ma- | nje dejstvo imati pritisak, koji se bude vršio na drugu | državu indusrisku, kad se budu otpočeli pregovori,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 517

jer ova мес идуа Копсезе даје ргуој. | obrnuto sve koncesije date agrarnim državama pripadaju i svima ostalim, pa i Kanadi, Južnoj Americi i Australiji. Kako pak ceo smisao agrarnog fronta može da bude taj, da se otvaranjem vrata njihovim agrarnim proizvodima u industriske zemlje postigne veća cena, to je uslov, da još uvek bude veće tražnje nad ponudom, jer samo tako mogu da se održe cene više no na svetskom tržištu. A to je isključeno, ako sve države dobiju iste povlastice. Evropski agrani front bi se borio za svoje konkurente. Stanje bi bilo kao i pre obrazovanja agrarnog fronta. Klauzula najvećeg povlašćenja niveliše.

Ima li izlaza? O tome u sledećem broju.

B. Бајкић

ДВА НЕУСПЕЛА МЕЂУНАРОДНА ЗАЈМА

_ Необичне појаве на међународном тржишту,капитала —

1

Фијаско прве транше (Јангових) немачких репарационих облигација.

Курс облигација Јанговог зајма

20. | 10. 15... 18. [9 + &đ.2lL. 8

Juni Juli Ја Јан Јаћ Јин Јан Ашбиз aa Јајаа 00 90 899, 89/, 89 88, 885, 87 „ Amsterdam 89%,, 89 8Bl/, 88'/% 57. — 54; 843/16 „London | 9ешљ. 873, S71/, 8605 86U, — 86. 554

Горње кретање курсева Јангових облигација доказ су, колико је било основано наше предвиђање, де. је комерцијализација немачког репарационог дуговања противна економским законима и због тога неизводљива, Идеја, о комерцијализацији је наивна. По њој треба, приватници, а нарочито поданици према, репарацијама неутралних држава, да откупе од репарационих поверилаца њихово потраживање од Немачке или, другим речима, да, га есконтују, да плате против-вредност репарационим повериоцима, али без икакве даље њихове обавезе, Т.ј. ако Немачка, не буде хтела или могла да плати, повериоци се имају објашњавати с њом и немају никаквих права према, првобитним репарационим повериоцима. Да. се појединци, а нарочито поданици разних држава, које нису имале уопште никакве везе са ратом, суптитуишу победиоцима.

Француви, творци идеје о комерцијализацији, мислили су, да ће за ту операцију бити довољно, ако се од Немачке узме што строжија исправа, и преда њезиним новим повериоцима. По нашем мишљењу постоје четири узрока, због чега је комерцијализација неуспела, и због чета, је она у будућности такође неизводљива :

1) Основ дуга Јангових облигација у ствари је накнада, ратне штете, а зна се да један знатан део немачког народа ту обавезу уошште не признаје. 2) Емисија тих облигација не доноси никакву протувредност Немачкој. Она не подиже њезину државну ни народну привреду. Облитације су формално двостране обавезе, али не представљају зајам, већ су

једнострано давање. Оне стварају пасиву у нацио-

налној привреди Немачке без против-ставке у активи, 3) Износ безусловног дела, немачких репарација, т.ј. онога, који се има, комерцијализирати, огроман је. Може се претпоставити, да ће се на светском тржишту капитала наићи на такву презасићеност тим папиром, да, се не може уопште наћи нових купада. 4) Немачка може поред тога, да емитује слободно и произвољно своје сопствене облитације на светском тржишту за подмирење својих сопствених потреба. Другим речима, може се рачунати с инфлацијом немачких државних облигација. Па како пак између Јантових облитација и обичних немачких облитадија нема, готово никакве разлике, јер „негативно заложко право" отарантовано Хашком конвенцијом нема никаквог значаја, то би све те облигације биле истота бонитета. Поред тога треба имати у виду да је немачко финансиско стање лоше, прво због тешке економске кризе, а великим делом због неурачунљивог расипања, које практикују сва, јавно-правна тела у Немачкој почевши од Рајха па до најмање општине ОТазћше, која је већ годину дана под стечајем. Код оваквог стања ствари емисија Јангових облитација била је у напред осуђена на неуспех, као што су доцније догађаји (и горња таблица) го показали.

· Ми смо своједобно забележили, да се на сам дан емисије појавила, дисажија. Истога дана су Јантове облигације нуђене са, 1% испод гмисионога курса. Било је понуда две врсте, једне су дошле из Холандије, а друге из Немачке. Французи су то објашњавали тиме, да немачке банке, које пате од велике оскудице у капиталу; да би ослободиле своје капитале уложене у те облигације, напуштају један део своје добити, (пошто је уговором било отарантовано банкама 2% провизије). За Холанђане се пак говорило. да се они задовољавају провивијом од 1%, ако би успели да брзо пласирају цео свој сток. После два дана, се појавила дисажија од 2%, тамап толико колика, је зарада банака. А као што горња таблица показује, после извесног времена, појавила се и већа. Није дакле дисажија дошла као последица, и сувише велике зараде огарантоване банкама,