Народно благостање

Страна 532

Prof. Petar Rudčenko, Beograd

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34.

Pad svetskih cena poljoprivrednih produkata i njegoOVi UZFOCI

1. Jedan pogled na cene pšenice i kukuruza.

Pšenica „Manitoba” koštala je u 1913. god. u zlatnim francima u Vinipegu 15,52 franka kvintal, a američka u Čikagu 17,14 franaka, ili 3 i 3,31 dolar; međutim za vreme rata i u posleratnim godinama cene poljoprivrednih produkata mnogo su se povećale, tako da su u 1925. god. ove pšenice bile koštale 34,70 zlatnih franaka u Vinipegu i 33,70 fr. u Čikagu, a u dolarima oko 6,30—6,50 kvintal. Ali već od 1917. god. cene žitarice popuštaju i u januaru 1929. god. iznose 21,79 i 21,57 franaka ili oko 4,20 dolara. Isto tako i u Buenos-Ajresu cene argenftinske pšenice „Barleto!” početkom 1929. god. iznosile su 21,07 zlatnih franaka, oko 4 dolara. Odgovarajući pad cena bio je u Evropi, naročito u Liverpulu i Londonu, početkom 1922. god. 26,12—23,81 zlatnih franaka ili na 5,0—4,60 dolara. Ali prema predratnom nivou i ove cene su bile sa 1,26 puta veće.

U toku 1929. i 1930. god. pad cena žitarica se produžava tako da u septembru iste 1929. god. pšenica ie koštala u Vinipegu i Čikagu 1,64 i 1,46 dolara bušel, t. |. 4,51 dolar kvintal, a kroz godinu dana, prema terminskim zaključcima za septembar ove 1930. godine, pšenica košta svega 98,37—90,37 centi bušel, ili 2,70 dolara do 2,48 dolara kvintal.. Dakle, cene su opale niže od predratnog nivoa, a u poređenju sa 1925. god. snizile su se sa 2,4 puta, pa i u poređenju sa |anuarom 1929. god. pokazuju opadanje sa 35,7%.

I kod nas, u Jugoslaviji, cene za pšenicu na beogradskoj i novosadskoj berzi iznosile su još u januaru 1929. god. 237—240 dinara, u septembru iste godine opale su već na 190 dinara, u decembru na 187,50 din. U januaru 1930 nešto su se bile popravile (na 194,50 din.), ali kasnije ponovo su počele da padaju, i u maju 1930. god. iznosile su 173,75 din. kvintal, a u junu pšenica se prođavala i po 140 din. Ali od jula, usled slabih izgleda na novu žetvu u celome svetu, cene su 5е ponovo nešto popele — na 166—176 din., a u početku avgusta 1930. god. plaća se za kvintal pšenice u šlepu 180 i 185 dinara. Ipak, u poređenju sa cenama od |anuara 1920. god. sadašnje su cene niže sa 22—23%, t. j. opale su skoro za jednu četvrtinu.

Cene za kukuruz iznosile su u Čikagu u 1913. 2. 9,49 zlatnih franaka za kvintal, t. |. 8;83-dolara, a 1025. popele su se na 25,40 zlatnih franaka ili skoro na 5 dolara; ali docnije počelo je njihovo opadanje i u januaru 1929. god. one su se sfizile na 17,34 franaka ili 3,34 dolara, a kroz godinu i po dana, u prodajama za budući septembar 1930. god. iznose samo 87,12 centi za bušel ili 2,40 dolara za kvintal. Dakle sadašnje cene za kuku-

ruz prema cenama 1925. god. opale su više nego 2 puta, |

a prema januaru 1929. god. su niže u Americi za 28,1%. Kod nas, u Jugoslaviji, cene kukuruzu opale su od 252,75 dinara kvintal u januaru 1929. god. na 152,50 dinara, u septembru na 96,75 dinara i 94,80 u januaru i maju 1930. god. Sada su se ponovo nešto podigle i iznosile su u avgustu 1930. god. 125—135 dinara. Dakle cene kukuruza su izgubile prema ceni od ianuara 1929. god. oko 47—50%, t. i. opadanje cene kukuruza kod nas je skoro dva puta veće no pšenice, i premašuje znatno nego pad na svetskom tržištu.

II. Zlato i pad opšteg nivoa cena.

Šta je uzrok takvom znatnom i za poslednje vreme naglom opadanju cena žitarica.

Prvu i možda glavnu ulogu u svetu igra po ovome pitanju povratak kupovne snage zlata odnosno njegovo relativno poskupljivanje. Od svršetka svetskog rata zlato je izgubilo od svoje kupovne moći 60%: svetske zalihe zlata vredele su pred rat 4,771 milijon dolara, а u 1927. god. 9.204 miliona dolara. U isto vreme mnogo država prešlo je na nerazumljivu papirnu cirkulaciju, pri kojoj zlato, kao moneta i nije više bilo potrebno. Međutim, od 1926. godine nastupio je u tome pogledu znatan preokret. Sa jedne strane produkcija zlata u svetu, — u toku poslednjih triju godina, 1926., 1927. 1 1928., za koje postoje sigurni podatci američkog kontrolora novca, — opala je prosečno na 605,580 kilograma godišnje, dok predratna produkcija zlata, u 1911.--1915. godinama, iznosila je prosečno za godinu dana 692,342 kilograma. Dakle za 12,5% prema predratnoj. Sa druge strane, počev od 1926. godine niz evropskih zemalja prelazi na tako zvanu „zlatnu bazu razmene” (Gold Exchange Standard). Tako su u toku 1026.—1929. godine izvršile novčanu reformu Belgija, Italija, Poliska, Francuska, Engleska, Rumunija i Čehoslovačka. Sve ove države teže da povećaju metalne zalihe kod svojih emisionih banaka, zato iražnja zlata u svetu se mnogo pojačala, a sa njome i kupovna snaga zlata „prema svima zemaljskim proizvodima. To znači opadanje opšteg nivoa kako to pokazuju sledeći indeksi cena na veliko.

Indeks cena na veliko u zlatu (1913=100) Godina Amerika Kanađa Engleska Francuska Nemačka Italija

1925 148 160 159 — 142 1928. 140 151 140 126 140 134 1929

januar 139 148 138 128 139 135

novemibar 135 150 134 118 135 126 decembar 135 150 132 117 134 125 1930

januar 134 149 131 115 132 123 mart 130 144 125 112 126 118 maj 128 140 122 110 125 114 'Godine Austrila Mađarska Čehoslovačka Poljska Jugoslavija 1925 136 140 144 125 166 1928 130 135 139 120 145 1929 januar 128 132 136 116 139 novemibar 125 107 126 112 decembar 123 107 126 109 – 1930 јаппаг 125 106 124 105 mart 121 100 121 101 = mai 118 96 119 99 132

Dakle pale su cene u celome svetu. Kod nekih i ove godine ispod predratnog nivoa.

Istina, kod nas su cene u maju 1930. godine po totalnom indeksu — veće no predratne za 32%, ali prema 1925. godini iznosi pad 2,02%, a prema јапцагц 1929. сод. — 16,85%.