Народно благостање

23. август 1930.

III. Hiperprodukcija žitarica.

Međutim, kako je to bilo gore pokazano, cene na- |

ših poljoprivrednih produkata pale su prema januaru 1929. godine: pšenica za 22—23%, a kukuruz za 47 do 50%, dakle kod njih opadanje је veće no po totalnom indeksu. I kod ostalih zemalja, u tome Amerika i Kanada, opadanje totalnog indeksa iznosi: u Americi (ako uporedimo maj 1930. god. sa januarom 1929.) 7,9%, a u Kanadi 5,4%, dok kod njih opadanje cena pšenice u istom razmaku vremena iznosi 35,7%, a opadanje cena kukuruza 28,1%. Dakle, postoji za žitarice i neki drugi uzrok, koji utiče na opadanje njihovih cena, a to je hiperprodukcija ovih namirnica.

Zaista, dok u 1913. god. t. |. u oči rata ukupni broj stanovništva u celome svetlu iznosio je (osim Rusije)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 533

|prema proračunu Rimskog internacionalnog instituta za poljorivredu 1.642 mil. stanovnika, u 1928. godini on iznosi 1.786 stanovnika, t. |. povećao se sa 8,77%. Me.đutim evo kako su porasle i zasejane površine, i proizvodnja glivnih žitarica u celome svetu, osim Rusije. || Dakle, dok je broj stanovnika u svetu porastao sa 8.77%prema predratnome stanju, zasejana površina ipod 5 glavnih žitarica povećala se sa 9.86%, a prinos injihov sa 11,27%. Pri tome usevi raži su se smanjili, \niti je Rusija uzeta u račun jer njena poljoprivreda, kao \i sami broj stanovnika, ne daju se tačnom izračunavanju.

Evo dva glavna uzroka opadanju cena žitaricama u celome svetu, pa i kod nas. Naravno, postoje i neki drugi uzroci, igra nesumnjivu ulogu i špekulacija a la bes, n. pr. od strane sovjeta.

Imamo, dakle, opadanje cena žitarica u celome

______površ,umil, porast proizvodnja u porast svetu; drugo, u izvesnom delu ovo opadanje zavisi od 0 O U е (+ M 10000 0 8 u fo poskupljivanja zlata, i treće, naš pad cene kukuruza Pšenica 194 96.5 5+ 21.53%, 822.6 1.042.1 + "6.650, Ne Odgovara svetskome, i da za njega treba tražiti naRaž 105 186 — 461, 2613 2456 — 6,0, |тобН ипсај брекшасе.

Ječam 23.9) 2105. 5 1505. 2591 350.6 | 21.07 „ Ali sasvim je tačno, da nikakve veštačke mere ne a с 20 | a o 00000 O a | " |mogu uticati — 2 la longue na cene, jer kako to kaže Svega 2343 2574 + 9,86, 2.0268 3..568 + 1127, \naš narod, Bog gradi cene. вава

Цементна

Дрвна и цементна индустрија заузимају прво и изузетно место у нашој целокупној индустрији. Оне су пре свега претежно извозне. Али док прва услед никакве или недовољне обнове шума ништи један део наше националне имаовине, дотле цементна извози један некористан минерал. Она износи радну снагу такође. Али је њена сировина лапорац, једна смеса од иловаче и креча.

По статистици ми имамо 12 фабрика цемента. Једна не ради. Три су врло мале. Осталих осам могу се поделити у две групе: у далматинске и континенталне. Последњих је, важнијих, четири на броју, а првих такође четири. Иначе у Далмација их има свега пет. Укупан капацитет наше цементне индустрије износи око 100.000 вагона. Цео није искоришћен. Далматинска ради у главном за извоз, те има шире поље прође. Али домаће тржиште је ограничено, чак и кад је грађевинска делатност у полету. Континентална може још мањи део свог капацитета да искористи. Цемент је кабаста роба, па далматинска не би могла да рачуна са домаћим тржиштем, чак ни са повлашћеним подвозом и јаком царинском заштитом. Далматинска индустрија није од почетка рачунала на хинтерланд, већ на извоз, и он се и данас чалази у силном полету с обзиром на светско тржиште. Пре свега лежиште лапорца омогућује да се фабрике подижу на самој обали мора. То је у погледу подвозних трошкова идеално. Даље смо научили да сматрамо да је сировина наше цементне индустрије такође ван конкуренције. И то је тачно, на пример квалитет лапорца у Далмацији је првокласан. Као да је природа тај минерал припремала за индустрију цемента. Па ипак природа никад није тако прецизна, као што је техника, а квалитет нашег цемента има да захвали не само ванредном кавалитету сировине већ и необично великој пажњи у техници производње. И наше фабрике цемента на далматинској обали су приморане да редовно контролишу однос између креча и иловаче у лапорцу који прерађују. Природа је тако ћудљива... Али док су сировина и транспортни услови необично повољни код наше индустрије цемента, дотле је ситуанија на светском тржи-

индустрија дустриј

шту цемента много неповољнија него код нас. Пре свега треба имати на уму да сировина, коју прерађује цементна индустрија, може да се нађе готово у свакој земљи и то у неограниченим количинама. То је један од најчешћих облика земљине површине. Због тога постоје услови готово у свима земљама за ту ндустирију. Као што уосталом у свима земљама и постоји индустрија цемента, сем у онима које су у почетку индустријализације и у којима је потреба за цементом тако мала, да се цементно подузеће још не рентира. Европа је презасићена цементом. У Европи постоји толико фабрика цемента, да је већ одавно капацитет производње прешао капацитет потрошње главних тржишта. Супер-капацитет је главна одлика свију индустрија цемента у Европи заједно са нашом. Што цена цемента није пала тако ниско, да би један велики део фабрика морао да се затвори, долази отуда, што у свима земљама постоје картели. Зна се да је за картел у главном услов заштита царина, али код цемента то није случај. Код цемента је главна заштитна мера саобраћај. Транспорт на одстојању од 500 километара сувоземним путем дејствује много боље него најјача царинска заштита. Због тога имамо појаву да је и у земљама, које практикују слободну трговину, као што је Белгија, цементна индустрија картелисана. Она је такође у картелу у Француској, Немачкој, Пољској, Аустрији, Румунији и т. д. Свуда постоји као што рекосмо суперкапацитет. У Немачкој на пример постоје три картела, у северној Немачкој, у јужној, у западној. Западно-немачки картел запао је пре извесног времена у кризу, због чега је целокупна индустрија цемента у Немачкој дошла у врло- тежак положај; премда- се удаљеније фабрике од реона западно-немачког картела још увек добро бране транспортним трошковима. У Чехословачкој такође индустрија је картелисана, али је један број мањих фабрика ван картела. и он је такође услед хипер-продукције почео да доводи картел у питање, обарајући цене за 200—400 чк. по вагону. У Пољској такође постоје две-три велике фабрике и неколико малих, које су ван картела, које су такође довеле картел у озбиљну кризу. У Румунији је