Народно благостање

30, август 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 545 _

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ У ЈУНУ

— Лака депресија —

Неће бити никакво чудо, ако једног дана чујемо, да је каква велика привредна организација у свету предложила, да се укину све установе за проучавање коњунктуре, толико су депримирајући њихови извештаји последњих месеца. Наравски, да установе за посматрање економског живота нису криве за лошу коњунктуру, као што огледало није криво за ружно лице, али је карактеристично да се истовремено у више држава (Америка, Немачка и Аустрија) појавио покрет за паралисањем песимистичког расположења, које све више узима маха под притиском све неповољнијих извештаја о стању појединих привредних грана и целокупне народне привреде. Рекли бисмо да смо на путу формулисања нове доктрине, по којој се привредна криза треба да сузбија привредним оптимизмом. Свет пада одиста у све већи песимизам. То нам најлепше илуструје стање тржишта капитала у Немачкој, од како је распуштен Рајхстаг и расписани нови избори. Целе 1930. год. немачко тржиште капитала било је у оптимистичком расположењу; курсеви су непрекидно скакали и приближавали се онима из 1927. год. Сутрадан по расписаним изборима избила је на берзама права паника. Настало је бегство из хартија од вредности, нарочито државних, као у очи рата. Ево већ месец, и по дана, како се берза батрга, али не може да се подигне у пркос снажној помоћи од стране моћних банака.

Очигледно, да се та појава може да објасни крајње песимистичком предиспозицијом код капиталиста, нарочито немачких (јер су они јаче продавали него странци, који такође имају велике пакете немачких хартија од вредности). Капиталист је постао неврогат; најмањи шушањ му најури крв у главу. Само са таквим стањем нерава може распис парламентарних избора, једне скроз нормалне и здраве устансве у демократским државама, да изазове страх од бољшевичке опасности.

Код тако црних гласова из средине економског живота у целом свету не можемо ни ми рачунати на некакав нарочити полет. И ми се морамо полако припремити на све неповољније гласове о нашем народном благостању, јер је и сувише снажна економска међузависност појединих држава.

Индекс народног благостања за јуни није задовољавајући. Не може се још рећи, да ли је то само случајан стицај већег броја неповољних околности или је почетак периоде депресије.

О производњи рударске индустрије имамо податке само за мај. Бакарна руда показује пад према априлу за читавих 65,2%. Прерано би било тврдити, да је то рефлекс неповољног обрта цене бакра на светском тржишту. Али ако та цифра представља тачно стање у мају, онда се може замислити, колики је то удар за радништво и вучу у околини Бора. Производња гвоздене руде је такође опала према априлу, али је још увек јача но у одговарајућем месецу двеју претходних година. Исто важи и за остале

| руде. Угаљ показује незнатан пораст од 1,4%, тако да положај радништва није могао бита побољшан.

__ У колико нам недостају подаци у осталим гранама кационалне производње можемо се помоћи подацима о извозу и броју утоварених вагона, као врло ингересантним индикацијама. Извоз је у опадању, у јуну износи само 508 милиона динара према 542 у мају и» 530 у јуну прошле године. Од априла месеца прошле године (за 15 месеца) само је једанпут вредност извоза била мања (у фебруару 1930, 480,8 мил. динара). И број утоварених вагона је у паду: у мају 124.870, а у јуну 122.500. Значај ове цифре још је јаснији, кад је упоредимо са оном из маја и јуна двеју претходних година: у мају је пад 7.800 према години 1929. и за 13.000 према 1928. У јуну 1930. је мање 14.000 него у 1929., а 15.300 него у 1928.

И приходи од царина би могли да послуже као показатељ стања националне производње, пошто оне обухватају промет робе, а овај је у неколико огледало производње: Али се тим подацима нисмо користили, јер погрешно индицирају. Док је спољна трговина расла, они су опадали. Ми смо се тешили променом структуре увоза, прелазом од финалних произкода к полуфабрикатима и сировинама; међу тим откако спољна трговина опада, царински приходи су у скакању: у јуну износе 128,6 мил. динара (125,4 у априлу и 116,5 у јуну 1929.). Тај се диспаритет не може друкчије објаснити до временским непоклапањем једних и других података. Приходи у једном одређеном месецу нису израз кретања спољне трговине у истом месецу.

Кретање потрошње показује да је ослабела. куповна снага народа. Потрошња шећера у јуну и тулу је у порасту: 7.655.000 и 8,390.000 кг. (према 6,969.000 у мају). Али је мања него У одговарајућим месецима 1928. и 1929. год. Потрошња пива пак показује мањак у јуну за 5000 хл. (али у јулу вишак ва 31.000 хл. — више но што је укупна месечна потрошња у зимским месецима). Потрошња пива је 1929. гол. била јако опала. Изглела,. ла се у овој години поправља. Али при томе не треба заборавити, да се на великим врућинама мање једе, а више пије пиво. Тако се објашњава пораст у јулу. Бензин је у таком порасту, што ће бити у вези са све већим туризмом (посредством аутомобила). Али је интересантно ла луван показује у јуну и тулу снажан пораст потрошње. У тулу достиже висину ол 153.49 мил.. а то 1е телна ол највећих месечних пифара за послелње 3 године. Потрошња соли је у палу и према ма!у ове и према јуну и тулу ранијих лвету голина. Петполе1 је У скоку У туну али те ма! био јелан ол натслабитих за послепње 3 голине. Потрошња жижипа ло сала је пелоВНО ПОКАЗИВАЛА скок из месепа у месец. У !уну ове голине имамо такоће скок према мају. али је пифпа мања но у апоилу ове и туну прошле голине. Кол хартија за пигарете иста појава, али већег обима: ма! слабији ол аппила. јуни јачи од маја. али знатно слабији од јуна 1929. и 1928. године. Увоз кафе је