Народно благостање

Страна 562

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36.

предратних дугова, — у коме је француски капитал заинтересован само за 1,82 милиона круна. То је учињено из начелних разлога. Француске банке не могу учествовати ни у једном иностраном зајму, чија домовина има ма и један предратни зајам у Франпуској нерегулисан.

П. Зашто није учествовала Немачка.

| У Швајцарској је зајам релативно успео, што је доста, чудновато јер му је претходила, врло енергична кампања од стране швајцарског удружења портера предратних аустриских дугова. Они су је дном представком јавности тражили да швајцарске банке иступе из синдиката. Више је успеха имао. холандски Vereeniging voor den Effektenhandel. Успео је да влада забрани припуштање новог аустриског зајма на амстердамску берзу. Зајам је успео због тога, што је то био врло добар посао за банке, јер ће оне цео пакет задржати за, себе и што су један велики део примиле немачке банке преко својих филијала и афилијација у Амстердаму. Ипак је незтодно да. један папир чија је трговина. искључиво ограничена на Холандију не буде припуштен на берзу. Због тога је холандски конзорцијум тражио одобрење од Лондонске берзе да припусти и холандску траншу. До сада. није стигао одтовор.

Још је енергичнији био протест енглеског удружења о bondholders, које стоји на гледишту да држава, која не испуњује своје обавезе, не може добити HOB зајам, нити се његови папири смеју пустити на ландонску берзу. Утицај Моргана, био је тако јак, да је савладао отпор предратних ималаца и у Амстердаму и у Лондону, али је акција последњих, најстарије организације те врсте у свету, ипак имала ! успеха, јер се сматра. да је она главни узрок потпуком фијаску енглеске транше аустрискога, зајма.

Од седам држава, у којима је емитован аустриски зајам, једино у Америци, Шведској и Италији није било протеста, од стране предратних ималаца. У првим двема њих нема, а, Италија, је имала једну специјалну улогу у овој ствари, 0 којој ће доније бити речи.

У овом великом међународном послу не видимо Немачку. То је збиља, необична појава. Истина У Немачкој висока, каматна, стопа. проузроковала, је да и сама Немачка зајми у иностранству: али и немачке банке имају потребе за међународним првокласним папирима, тако да оне нису никад до сад изостале из таквих послова. Кад су немачке банке могле учествовати у емисији румунског монополског стабилизационог зајма пре две године, онда је било природно очекивати да се оне појаве и у овом послу. У ствари су немачке банке уписале знатан део тих облитадција, преко Амстердама; чак је као члан кон“ зорпијума фигурирала и филијала JI. Д. банке У Амстердаму. Изгледа да су и немачке банке у том држању руковођене истим мотивима, којим и франпуске. До сада, је бар једно неоспорно наиме да је приликом емисије аустриског зајма У немачкој штампи била дигнута страшна ларма против Аустрије због нерегулисања предратних дугова. Немачка има збиља, специјалан положај. Она је нај“ више заинтересована баш у оним дуговима, који су спепијално аустриски и које има само Аустрија, да регулише независно од држава наследница. Немачка је баш последњих година пред рат, услед јачања

политичког пријатељства између А.- Угарске и ње

примила велики део аустриских папира, нарочито онда кад је Француска (а највише после 1913. гддине) почела, да. отказује гостопримство аустриским хартијама од вредности. Немци су при томе врло рђаво прошли. Они имају у својим рукама много аустриских облигација великих индустриских и саббраћајних компанија. Чак су такву једну компанију Немци тужили суду, али је бечка касација одбацила тужбу тврдећи, да није доказано да је дужник новац примио у злату.

Може се рећи да је у Немачкој била, највећа кампања, против Аустрије због нерегулисања, пред“ ратних дугова. То је запрепастило аустриску јавност и у први мах Аустријанци нису знали да се снађу. Доцније је следовао одтовор па и полемика, која, је била прилично оштра, која одваја много од десето. тодишњег слагања и пријатељства немачко-аустрискога јавнога мнења. Из Аустрије је поручено Немачкој, да она има најмање разлога и права да се ребри против аустриског држања у питању пред“ ратних дугова, пошто је и она, сама, своје предратне дугове валоризирала само са. 20%.

Кад се има у виду да је румунски монополски зајам од 1929. године, који је такође био међународни, прошао са много мање протеста од стране немачких ималаца предратних дугова, онда. је очитледно да је нервоза код предратних ималаца разних облигација последњих месеца, знатно појачана.

Ш, Предстојећа општа валоризација предратних ду“ гова у Аустрији

И до сада је вршен притивак са разних страна на аустриску владу ради валоризације предратних облигација. На томе гледишту је стајала, и стоји и данас, Аустро-утарска Народна банка. И она је гр. шила, пресију, али се влада до сада извлачила. Међутим сада, после датог формалног обећања. француској влади, валоризација је неизбежна. Али 1 да није тог формалног обећања, Аустрија би мо рала да води рачуна о жељама француске владе због тога што се без Француске не би могла емитовати друга транша овота инвестиционог зајма, на коју Аустријанци рачунају и која им је веома, потребна. Француска, је дала, своје формално обећање ва учествовање њезиних банака у другој транши, ако се дотле регулише питање валоризације, И тако ће Аустрија бити друга држава у свету, која, у односу између државе као дужника и приватника, као поверилаца, напушта начело да је круна равна круни, бев обзира на промене њезине куповне снате. То је до сада урадила само Немачка, законом о валоризацији приватних и јавних дугова од 1925. године. Изгледа да је у Министарству финансија. у Бечу већ готов пројект закона, који прописује да се све предратне облигације, у колико не спадају У специјалне групе (о којима се воде нарочити преговори), имају валоризирати са 15% од њихове. златне вредности. Неће се разликовати странац од домаћег поданика. Само се то валоризирање неће. извршити, као што је радила Немачка путем штемплирања, старих облигација, већ ће се издати један нов зајам, вероватно лутријски, чијим ће се облигацијама заменити предратне, Каматна стопа новог зајма, биће 4% као што је првобитно уговорено, (највећи део предратних облигација носио је 4% камату). Сви купони од дана законске стабиливације (од 1992. године) биће такође валоризирани са, 15%