Народно благостање

Страна 566

. Teško je naći izraz, kojim bi se obeležilo finansiranje Vukašina Petrovića, Ministra finansija u kabinetu dr. Vladana. Ono je bilo destruktivno i korumptivno.

Što se tiče dr-a Vladana, niti se on štogod razumeo u dr- |

žavnim finansijama, niti se brinuo o njima. Vukašin Petrović nije bio njegov ministar finansija, već Кгаlja Milana. On u stvari nije imao ni prava da se meša u poslove svog ministra finansija.

__ DOK su prč Vukašina Petrovića budžeti pokazivali iste iznose naknadnih i vanrednih kredita, dotle pod vladanom nesrazmerno jako rastu vanredni krediti. D)okaz da su porasli izdatci, na koje se uopšte nije ni mislilo pri izradi budžeta ili koji se nisu hteli uneti. U 1898. god. vanredni krediti su izneli 13,2 miliona dinara. 20% celokupnog budžeta izdataka. Ministar finansija u Vladanovom kabinetu uzimao je novac gde ga je našao. Od Uprave Fondova pokupio je gotovo sve državne londove; invalidski fond, apsanski i t. d. Dok su vlade pre Vladana još uspevale da dobiju neku paru od bankarskog konzorcijuma zalažući sa 50% nominalne vrednosti obligacije onoga zajma od 70 miliona, koji je zaključen istovremeno sa Karizbadskim aranžmanom, doile je pod Vladanom presušio i taj izvor, jer su radikali uspeli, delimično preko Rusije, a delimično перозгедпо да ubiju sav kredit Vladanu i njegovoj vladi u Francuskoj pa i u Nemačkoj. Politika zajmova Vladanovog kabineta predstavlja nešto najgore u istoriji državnih dugova celoga sveta. Ministar finansija održa-– vao je stalne emisare po celoj Evropi sa punomoćstvima da zaključe zajam pod kakvim bilo uslovima i kakvim bilo iznosima. Tako na primer s engleskom bankarskom kućom Čarls Morison napravio je zajam od 15.000 funti sterlinga! Iznos letećih dugova, u koje su spadali liferanti, državni činovnici i penzioneri, (koji nisu plaćani po šest meseca i koji su prodavali svoje priznanice zelenašima sa kamatom od 30—40%), rastao је neprekidno. Pod pritiskom tih potreba kabinet Vladanov izvršio je jedno nasilje sa čuvenim zakonom o zajmu kod Narodne banke od 10 miliona dinara. Narodna banka pre rata nije razumela svoj zadatak. O tome su pisane knjige i studije. Ali ima jedna stvar, u čemu joj se mora dati priznanje. Od kako je uspela da zlatno pokriće novčanica zameni srebrnim, ona je strahovala od inflacije i zbog toga nemilosrdno stezala opticai. Narodna banka je imala hrabrost da se odupre jednome tako autokratskom režimu — i ako su članovi njezinog upravnog odbora većinom pripadali naprednjacima i bili prijatelji Kralja Milana. Kad je državni blagajnik došao u banku sa zakonom u ruci po pare, ova je izjavila, da ta| zakon ne može izvršiti sve donde dok ga vanredni zbor akcionara ne bude usvojio, jer dižava nema prava raspolagati gotovinom Narodne Danke bez saglasnosti sa njezinim akcionarima. Кгаljevska vlada je na to odgovorila da „odricanje izvršenja jednoga zakona može da ima za posledice prinudne mere, kojima se uopšte pribavlja važnost zakonima.” Tako je država uzela tih 10 miliona dinara i izazvala veliki poremećaj na našim berzama. Ažija na dinar skočila ie na 3,25 dinara od napoleona.

Veliko je razočarenje doživeo dr. Vladan od strane Austrougarske. Ono naoružanje koje su, kao što rekosmo, nazvali radikali militarizmom, a koje se sastojalo u nabavci pušaka i municije za bednih 13,5 miliona dinara, izgleda da je vršeno и 5роrazumu sa Balplacom. Ne mogući da ga isplati, Vladanov kabinet se obratio Austriji, kao diplo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

| matskom protektoru male Srbije, da ona preko svojih . moćnih banaka pruži jedan zajam, kojim će se isplatiti | poručeno oružje i podmiriti druge neophodne potrebe. Najviše razumevanje za fe stvari imao je Kalaj, zajednički ministar finansija. On je intervenisao na Balplacu i uspeo je da se otvore pregovori između Vladanovog kabineta i bečke Union banke o jednom zajmu od 30 miliona dinara. Ova je tražila od beogradske vlade da јој da za garanciju projektovanog zajma infabulaciju na železnice a u zalogu bruto-prihode od železnica, koji su već bili založeni karIsbadskim aranžmanom. Vukašin je već bio pristao i spremio zakon o tome. Dr. Vladan ga je sprečio usled vrlo energične note francuskog i engleskog poslanika u Beogradu.

U mesto 30 miliona dobila je srpska vlada od Union banke u nekoliko rata nešto oko 10 miliona dinara.

Austrija nije htela da pomogne jedan režim, iza koga je stajao kralj Milan, najveći njezin neprijatelj u Srbiji i čitava jedna vlada, koja je imala poslednji put da pokuša da slomije radikaliju i rusofilstvo. Da nije Vladanov kabinet pao usled razmimoilaženja između kralja Aleksandra i Kralja Milana, pao bi sigurno iz finansiskih razloga i Austrija bi sve to mirno posma– trala, i ako bi posle, kad bi ruski uticaj uzeo ponovo maha, što je bilo već nekoliko puta, bila gotova na mnogo veće žrtve.

Vrhunac bankrotske i korupcionističke finansiske politike imamo u transakcijama, koje je Ministar Tinansija izvodio sa Beogradskom trgovačkom bankom i bečkim bankarom Matijom Rusom. Teško je i u najkraćim potezima rezimirati neverovatne uslove, pod kojima su pravljene te transakcije. U svima tim slučajevima zalagane su ili obligacije zajma Karlsbadskog aranžmana ili blagajnički zapisi ili jedno i drugo, a jednog puta i obligacije Uprave fondova. Sa Trgovačkom bankom redovno je obavljana još jedna transakcija, naime, zajam zaključen u zlatu pretvoren je u srebro u proleće, i ponova u zlato u jesen. Na tim transakcijama je zarađivao poverilac 10%. Dalje, poverilac je naplaćivao redovno i kupone od založenih obligacija i ako one još nisu bile puštene u opticaj.

U mnogim transakcijama je posredovala beogradska banka Andrejević i kompanija, komandita Peštanske Mađarske trgovačke banke, čuvajući se da dada ı paru kredita državi, a uzimajući pri tim poslovima proviziju koja je išla do 1'/,%. Nainepovoljniji su uslovi bili kod zajma od 6.300.000 dinara na podlogu 4% konverzacionih obligacija i blagajničkih zapisa (Kod M. Ruso). Kamata po njemu iznela je 28,47%.

Pošto su bili iscrpeni unutrašnji i spoljni izvori za stvaranje državnih prihoda Ministar finansija u Vladanovom kabinetu odlučio se da pođem putem, kojim bi, po nauci o finansijama, trebao poći u samom početku, naime povećanju stalnih državnih prihoda, specijalno poreza. Trogodišnje upravljanje narodom i uspešno pariranje svakoga radikalnog otpora stvorilo je bilo izvesno samopouzdanje kod ministara Vladanovog kabineta. U takvom psihološkom stanju mislio je Ministar finansija da će moći da izvrši jednu radikalnu reformu neposrednih poreza i time da pribavi znatno povećanje prihoda. Vraćajući se jednom iz Beča, kuda je odlazio vrlo često, izradio je on u vozu između Beča i Beograda nov zakon o porezu. Potpuno neuk u poreskim pitanjima on nije bio svestan toga šta je uradio. Kad je zakon počeo da se primenjuje, eksplodirala je bura