Народно благостање

6. септембар 1930. НАРОДНО od nezadovoljstva, tako da je Vladan bio primoran da ga suspenduje. Njime je porezivan bruto-prihod, nešto potpuno nemoguće pri izmaku devetnajestoga veka! Da na kraju napomenemo da je lozinka, sa kojom je Vladan mislio:da uspe sa svojom novom politikom, bila da su partisko-političke strasti bile i suviše zaoštrene, da se partisko-politička borba pretvorila u borbu na istrebljenje, da je ona ugrozila normalno razviće ekonomskog života i da vlada ima za zadatak da stiša partiske strasti i da se posveti podizanju narodnog blagostanja. Čuveni Vladanov program bio skroz ekonomski. On je doneo zakon o zidanju železnica, koji takav kabinet kao što je Vladanov ni za 20 godina ne bi mogao da izvede. Zatim je došao čitav niz zakona 0 цпаргедеnju poljoprivrede, o zadrugarstvu, rasadnicima itd. Vladan je mislio da lozinkom unapređenja narodnog bla-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 567 ' gostanja napravi bezdan između radikalskih vođa i naroda. Kao čovek politički naivan nije on razumevao, da | kod takvog primitivnog naroda, kao što je bio srpski u ' to doba, ekonomski momenti u politici ne igraju apso| lutno nikakvu ulogu; da narodu, koji je kroz ceo devetnajesti vek ratovao o svom trošku i podnosio najveće žrtve, koje čovek uopšte može podneti za oslobođenje svoje otadžbine, da je tai narod još daleko bio od toga, da odvoji državu od sebe i da se buni protiv velikih materijalnih žrtava koje može od njega država da traži. A još je mnogo bio dalje od shvatanja, da država može biti faktor unapređenja narodnog blagostanja. Tako je i bilo! Za vreme Vladanovo radikalna je stranka jačala i dalie. To se najbolje moglo da posmatra u ogromnoj snazi. sa kojom se počeo da razvija pokret samostalnih

radikala, koji su prihvatili radikalni narod.

| i

вавеа

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

= ======zQOz—z=—= Већ смо указали на неуспех Јанговог зајма и назадак курса облигација најновијег међународ. аустриског зајма. Иста је судбина снашла п румунски монополски зајам од 1929. године. То је управо први међународни слободни зајам, емитован уз учешће великог броја држава, почетком 1929. године. Тај је зајам износио 101 милион долара номинално, од чега је 30 милиона преузео Кригер и Тол на бази специјалног споразума о монополу жижица. Осталих 71 милион био је емитован у неколико држава и делимично је гласио на валуте дотичних држава, а делимично на доларе. Кригер и Тол је узео свој део ал пари, а остатак је емитован по разном емисионом курсу у разним државама (према висини таксе која се има наплатити), али се може узети да је просечни курс био 88. У Њујорку је тек пре месец дана пуштен на берзу, а у Немачкој тек пре две недеље. У Лондону, где је његово главно тржиште, зајам је пао испод емисионог курса, а у Немачкој је почео да се тргује по невероватном курсу од 82,5%. У Њујорку је 83%. То је 5 поена испод емисионог курса, а 3,5 поена испод курса Блеровог зајма. То је данас један од најнижих курсева државних хартија од вредности емитеваних после рата.

По томе зајму је дужник новостворени Монополски Институт, коме је држава уступила све монополе и то: дувана, цигарета, папира за цигарете, соли, жижица, карата за играње и експлозива. У накнаду за то Монополски Институт обавезао се да да румунској влади 300 милиона долара. Зајам од 100 милиона долара је аконто тога дуга, Осталих 200 милиона дугује Институт држави бескаматно. По уговору између банкарског конзорцијума и Монополског завода у Букурешту, остатак зајма може се емитовати само под условом, да приходи Завода буду најмање два пута већи од максималне суме (претходне године), потребне за камату и амортизацију тога дуга. За сада је тај услов испуштен. Али у пркос свему томе тешко да би Румунија могла приступити емисији једног новог зајма, јер кад је курс старога 82,5, онда значи да би се за 7% облигације могло добити 77 до 78%. А то је толико мало да се у такву трансакцију не сме упуштати држава која не жели да уђе у ранг банкрота. Као што видимо Средња, Јужна и Југоисточна Европа немају среће са својим хартијама од вредности на западно-европском и американском тржишт“ капитала. И румунски државни кредит назадује

тен дани

Vidimo iz beogradskih listova da imaoci koncesije za podizanje druge električne centrale u Beogradu — sakupljeni oko akcionarskog društva, koje se zove „snaga i svetlost”, a nekada se zvalo Željeznička banka u Bazelu — ozbilino počinju da podižu novu centralu. Moramo priznati da nas je to iznenadilo. O celom tom poslu javno mnenje zna samo taliko, koliko se čulo na pretresu pokojnom Dr. Kosti Jovanoviću, bivšem potpredsedniku beogradske opštine. Ono što je on tvrdio, a što su svedoci-odbornici opštinski potkrepil: — zaprepastilo je Beograd. Mi ostavljamo na stranu sve okolnosti pod kojima je taj posao svršen, glavno da je utvrđeno da je koncesija preskupa. Prvostepeni sud je oslobodio pok. Kostu svake odgovornosti, a Kraljevska vlada je uklonila iz Opštine dva prva funkcionera.

Po zdravom razumu na redu bi bilo poništenje koncesije. Naravno niko i ne misli na to da ugovor sa koncesionarima jednostrano ništi. Srbi i suviše poštuju potpise svojih predstavnika, da bi tako štogod mogli da učine. Tu će koncesiju poništiti prvi sud na svetu, Stalni Međunarodni Izborni sud u Hagu (koji ae nas osudio da plaćamo predratne obligacije u zlatu), a na osnovu pravnog načela nepravednog obogaćenja.

U ostalom da i sami koncesionari imaju isto gledište na koncesiju najbolji je dokaz da su na prvi poziv današnjeg predsednika beogradske opštine g. Nešića potrčali da izvrše izvesne izmene u ugovoru, ne pomišljajući na to da se pozivaju na stečeno pravo. Zar ima kogod ko veruje da će Beograd da troši električnu struju po ceni, koju bude određivala kompanija 3 puta 3?

šala na stranu!

Mi smo češće pisali o načinu, na koji se izvodi kod nas intervencija na berzi u korist kurseva državnih hartija od vrednosti. Naše je gledište, da je ta intervencija neizbežna, ali da nije nikad izvedena onako kako bi to irebalo da bude. Lanske godine, kad je trebala biti spasavana situacija usled bezglave špekulacije hosista, u mesto da se papiri kupe od hosista po najnižem kursu, izvršeno je prvo podizanje kursa, pa je zatim preuzeta velika količina, tako da je imaocu poklonjeno 15 dinara po komadu.

Ne bi bilo pravo da prećutimo da se nešto slično događa u drugom svetu. Profesor? pariskog pravnog fakulteta, inače ve-

Alles schon dagewesen!

(is rrierrernnretEazi

| liki publicista Gaston Žez, napravio je pre nekoliko dana stra-