Народно благостање

13, септембар 1930,

упутства финансиским дирекцијама и пореским управама о наплати дужних пореских обавеза.

— Код пореског оделења Министарства финансија констатовало се за велики назадак у наплати чиновничког пореза помоћу пореских маркица. У једном распису од 14. јуна каже се да је тај приход, који се плаћа маркицама, поразно подбацио због тога што се не води никаква контрола над подузећима која плаћају порез за своје намештенике путем маркица. А изгледа, да се недовољно контролишу и она, која плаћају готовим новцем.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

—- Задруга државних службеника за подизање станова, почиње у току овог месеца са радовима за изградњу своје колоније. Земљиште, које је Задруга откупила од Београдске општине, износи 150.000 квад. метара, а налази се између Авалског пута и Павине улице.

Задруга има 620 чланова, а до сада је 299 одобрених планова. Изградња колоније коштаће 45 милиона динара. Задруга наплаћује дужну своту забраном на плату.

Без пара се не диже своја кућа. Кредит је допуна а не основа сопствене зграде.

— U Be!giji su vlasnici rudnika na zasedanju ,Commission Mixte des Mines” predložili da se nadnice radnika snize

za 5%, Što su radnici odbili. Ponovni sastanak komisije biće !

12. septembra.

— Nezaposlenost radnika u Sjed. Drž. američkim ima, prema službenoj statistici dva i po miliona. Po proračunu g. Williamsa Steurarta broj nezaposlenih radnika diže se na 9 miliona.

— Радови по владином програму о градњи станова у Немачкој изводе се са великом живошћу. Познато је да је немачка влада ради ублаживања станбене кризе вотирала 100 мил. марака за градњу нових станова. Највећим делом су то мали станови до 45 квадр. мет. површине, чија станарина неће прелазити 40 марака (540 дин.) месечно,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Италија је увезла у месецу августу 1,211.000 товара. жита што показује 64% више но у прошлој години.

— U Poljskoj izvozna premija od 6 zloti po tovaru pšenice i ječma i 4 zlotia po tovaru raži, koja je trebala da bude ukinuta 31. jula o. g., ostaje na snazi na neodređeno vreme.

Za slaninu i šunke, premija od 15 zloti na 100 kg. povišena je na 25 zloti.

— Закључен је привремени трговински споразум између Аустрије и Румуније на 6 месеци. Споразум ће ступити на снагу одмах после потписа.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— По наредби председника владе, одобрен је шибеничкој општини кредит од 350.000 динара за довршење градског водовода.

— Сомборска ошштина, према вестима загребачких листова, тражи један дугорочни зајам за уређај града. Општина је тражила инострани зајам од 10 милиона динара, а и са домаћим новчаним заводима се воде преговори.

— Град Будимпешта водио је са француским конзорцијумом преговоре о зајму у висини од 6 милиона пенге. Изгледало је да стоји закључење пред вратима па је магистрат био већ припремио програм јавних радова, који би с» имали извести из овог зајма. Сада се чује да су се преговори дефинитивно разбили, па ће се од целог великог програма радова извести само најважнији од око 5 милиона пенге.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 585

ИНДУСТРИЈА

— У Далмацији се све више обнавља индустрија ароматичких уља, која је ратом била уништена. У Сплиту је основана задруга, чија је сврха да модерном дестилацијом, организирањем рада и стандардизирањем производње развије индустрију ароматичних уља колико је то могуће. Последњих година се извозило око 12 вагона рузмаринова и 20 вагона осталих уља годишње.

— Mueđunarodni kartel čelika doživeo je 28. avgusta u Liege-u fiasko. Zaključeno je da se pristupi slobodnim cenama za polufabrikate, sa neograničenom konkurencijom.

U Liege-u biće 11. i 12. septembra zasedanje kartela, na kome će se pokušati da očuva njegov autoritet.

— Дивиденда у 40 памучних предиона у Ланкаширу у Енглеској, за прво полгође 1930., износи просечно 1,82%, према 2,15% у минулој години. Од ових 40 предиона 5 није имало ни губитка ни добитка, 5 је било са добитком а 30 са губитком. = — U Mitrovici je izgorela do temelja tvornica pokrivača, vlasništvo Drag. Rastovskog. Šteta se ceni na 1 mil. din.

— Извозни картел јуте ће се, према мишљењу француских новина, конституисати у Пољској крајем септембра. Део сада је на то пристало 15 највећих творница јуте у Пољској. |

— Француско друштво за продукцију азота Л,Азот Франсе фузионише се са друштвом Ла Карбонит и повећава

' ахцијски капитал од 30 на 40 мил. франака.

— Potrošnja pamuka u Americi iznosila je u prvom polgođu 1930. 2,458.000 bala prema 3,044.000 bala za isti period prošle godine.

— Фабрикант ципела Томаш Бата купио је од прајске владе у Горњој Шлезији земљиште за градњу властитих фабрика ципела. На тај начин ће Бата избећи немачким царанама, а моћи ће као домаћи продукт да нађе бољу прођу у Немачкој. На замерке са стране јавности, прајска влада је изјавила да је дозволила Бати купњу земљишта и градњу фабрика под условом да запосли само домаће радништво. У осталом то није ни први ни задњи случај давања концесија страним друштвима, јер је то један начин за смањење беспослице. У западној Немачкој има леп број америчких и енглеских концесионираних предузећа.

— Производња угља у Енглеској износила је у прошлој години око 258 мил. тона према 237.5 мил. тона претпрошле године. Тиме је Енглеска постигла врхунац у послератној продукцији угља. У истом раздобљу је утоварено на бродове 82 мил. тона према 72 мил. претпрошле године.

— Производња уметне свиле у Енглеској била је у првом полгођу 1930. год. од 24 милиона ливри, према 26 милиона 1929. а 27 милиона 1928.

— На Црвеном Крсту у Нишу, отвара се 18. септембра нова творница дувана. Творница је изграђена на потпуно модерној основи.

— Наступила је велика криза текстилне индустрије у Бомбају. До сада је 24 предионице са око 40.000 радника обуставило рад.

— Industrija automobila u Americi je, prema „New York Herald”, kod 23 automobilska preduzeća smanjena, u prvih sedam meseci 1930. g., za 66,3% prema 1929. godini. Manjak u pojedinim preduzećima se kreće između 9,9% i 70,2%.

— У Чехословачкој криза ланене индустрије бива све већа и већа. Главни узрок кризе је конкуренција која се појавила на тржишту довозом великих количина робе из Русије.

— Ptevi put od kako je osnovana Shell Union Oil Comp., američki odio Royal Dutch Koncerne, neće ove godine plaćati četvorogodišnje dividende, koja je do sada redovno iznosila 35 cis-a. Usled toga pale su na londonskoj berzi Schell akcije.