Народно благостање

20. септембар 1930. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 593 В. Бајкић

ДВА ФИНАНСИСКА ВЕЛИКАША

1. ЏОН П. МОРГАН

— Прилог савремено! банкократији —

"се у Хагу увукла политика у репарационо питање, ' која је у неколико заменила економску природу пла| на закљученог у његовом комитету. У Хагу се успе-

' ло, да се унесу санкције за немачка плаћања.

Најновији споразум између Немачке и њезиних | Затим се Мк Фаден упушта у детаљна изларепарационих поверилаца назива се Јанговим пла- | гања изјава појединих угледних државника и поли_ ном, по имену Овена Јанга, великог американског ; тичара Француске и Немачке, из којих излази да финансијера, који стоји у блиским везама са Морга- | Јангове облигације нису ни најмање изгубиле од ном. Јанг и Морган су били чланови комитета, који ! своје политичке квалификације и да се оне не могу је имао за задатак да изради предлог за најбоље ре-! у опште комерцијализирати. „ја сам још прошлог гулисање немачких репарација. Све то изазива ути- | лета истакао невероватну чињеницу да је наш фесак, да је Америка учествовала у решавању репара- | дерални резервни систем (американске новчаничне ционог питања као Енглеска, Француска, Немачка и банке) вршио дефлацију американскога тржишта остале државе, чији су експерти били такође чла- ; капитала, ла би се спремио терен за велику емисију нови тог тако званог Јанговог комитета. Французи страних облигација, нарочито репарационих. Банка су врло вешто оперисали са американским финанси- | за међународне обрачуне спрема се да пусти у опјерима и американским именима, али је Америка, | тицај првих 300 милиона долара немачких репаракоја је још од Версаљског уговора одбила свако ме- | пионих бонова, од чега ће доћи на Америку од 75 до шање у ликвидацију Светског рата, изјавила, да она 150 милиона долара преко синдиката, на чијем ће са тим нема ничег заједничког. челу бити Морган.

За нас као повериоце по Танговом плану и државу, која је заинтересована за судбину међународ- | „Ja OMODpOaM 0 M) POI O VOL PM 0 e ног тржишта капитала, потребно је и корисно да канске капиталисте на опасност од инвестирања кадознамо шта се крије иза кулиса рада на Јанговом у питала у те папире с обзиром на чињеницу, да је њиплану. | хова погалност под питањем. ја сам већ позвао и

Међу многобројним државницима и политича- позивам американску владу да да изјаву народу, да |ли су репарационе облигације легалне или не. Ако 1

рима американским, који су водили живу кампању ;

против американског учешћа, ма и приватно, у ре- "министарство то не учини, онда сам приморан да

парационом питању највише се истиче Мк Фаден поднесем предлог резолуције, да Конгрес ДЕА члан претставничке куће и претседник парламентар- | пуштање немачких репарационих облигација у дменог одбора за банкарство и валуту. Уместо сваког рику.

даљег обавештења ми ћемо донети извод његовог Пошто министарство није следовало позиву говора, одржаног 7. априла т. г. | Мк Фадена, то је он поднео предлог резолуције, ка-

„јангов план је комбинација десетоголишње европске тајне дипломације, у коју су стално били уплетени прсти међународних банкара из Њујорка. Десет година су прикривани од американског јавног мнења намере и циљеви те дипломације. Велике американске телеграфске агенције стављене су под контролу страних интереса преко међународних финансијера; њихов је моћни утицај метнуо руку на изда-

вачка подузећа американска, тако да је у књигама, |

недељним, месечним и периодичним издањима публика завођена у заблуду.

Та систематска злоупотреба поверљивости американског јавног мнења почиње од примирја. Данашња структура међунаролних политичких и економских односа заснована је на фалсифицирању чињеница. Стране владе и међународни финансијери ставили су под контролу информационе изворе американскога народа. Сал се ради о томе ла се Тангове облигације продају у Америци као и обичне индустријске облигације, преко берзанских посрелника, потпуно ослобоћене од страха због политичких односа у Европи. Оне треба ла добију карактер чисто трговачких облиганија, тако ла се ималац нема ништа да брине о политичко! позалини њиховој. По речима г. Томаса Ламонта, ортака Моргановог, реларације ће да изгубе то име и постаће ·обичним предметима међународне трговине и размене.

Међутим сам је Јанг у своме говору у Калифорнији, пре неколико дана, изјавио да жали што

"ко је обећао и тим се поводом развила дискусија у , Представничкој кући 26. јуна о. г. Прво је говорио „против подсекретар Коти. Он је казао између оста"лога да влада нема никакве везе са Банком за ме| ђународне обрачуне нити се она уопште меша у ре| парационе дугове. Једино што је у ствари, то је да „је фирма Морган и компанија питала министарство, да ли стоји што на путу емисији немачких репарадионих облигација на американском тржишту. Министарство се не може да упушта у питање легалности немачких облигација, јер оно није никакав адвокатски биро. Оно може да интервенише против пропуштања страних облигација само у случају, кад се вређа какав уговор, или кад дотична земља тражи зајам за наоружање или кад он служи револуцији или га тражи држава која у дампингу извози робу у Америку или ако дотична држава није регулисала своје ратне дугове.

На то је Мк Фаден одговорио да је изјаву владе, да нема никакве сметње за емисију тих облига· ција, јавно мнење протумачило као одобрење. Коти |је одговорио да врло ретко влада интервенише и | ставља вето на припуштање каквога странога зајма ји да осуство интервенције не може утицати на пи| тање, хоће ли публика куповати облигације. Он ставља парламенту на расположење целу кореспонденцију између Моргана и Министарства.

Затим се умешао у дискусију Секретар за финансије г. Мелон изјавивши да влада нема правне