Народно благостање

Страна 594

могућности да забрани федералним банкама да не купују немачке репарационе облигације.

Овај неуспех није заморио Мк Фадена, он је продужио још енергичније борбу против немачких репарација и Моргана. Он је 3. јула одржао један говор у парламенту који је направио велики утисак на американско јавно мнење.

Ево како гласе главна места из тог говора:

„Немогућно је да се и даље заваравамо о нашој економској ситуацији. Неуморно изражавање неоснованог оптимизма може да има само рђаво дејство на духове милиона наших. грађана, који су без посла и који ће према свима околностима бити још дуго без посла. Економски услови под којима ми живимо и сувише су неповољни, да би могли са празним фразама да се поричу. Зато гледајмо истини у очи и рецимо, да ми, и цео свет, улазимо у економску ситуацију, која ће бити веома тешка. То нарочито важи за Северо-американске државе због тога што је ниво живота и ниво народног благостања за последњих 14 година код нас достигао завидну Висину. Ратна производња и корист од тога опили су Американца илузијом неограничене моћи и амбицијом за све већом моћи. Прво смо путем нездраве експанзије кредита повећали наша производна средства, затим смо такође путем злоупотребе кредита финансирали потрошњу преко куповне снаге; потрошач се задуживас да би потрошио што више добара. Ангажовање милиона Американаца средњих средстава у шпекулацију на берзи била је природна последица наше политичке експанзије кредита. Сасвим је логички било да наш новчанични и банкарски систем, који је прво и сувише фаворизирао кредите ради подизања индустрије, затим помагао да се експанзијом кредита прошири производња те индустрије, најзад одобравао обилне кредите за шпекулацију на берзи. Све је то учинило да је цео свет у Америци живео преко својих средстава. Велики део американске пословне структуре лежао је на антиципацији добити идућих година. Кад једног дана стане тај точак ма и за један тренутак распашће се његови делови на све стране и доћи ће крах. Рат је довео у везу наше индустриске и финансиске вође са индустриским и финансиским вођама целога света. Последица тога била је да су наше индустриске и финансиске вође добиле контролу над пословима пелог света. Јавни интерес мора да обрати велику пажњу чињеници, да једна мала група људи контролише целокупне светске послове, срећу и напредак човечанства. У центру те групе налази се Шон Морган. Никад у прошлости није у свету била толика моћна контрола над финансијама и индустриском производњом, над кредитом и тржиштем капитала као што данас има Морган. Морган је у стању да врши контролу над међународним разменама, зајмовима, трговином из разлога, штто његова компанија фигурира као фискални агент Енглеске, Француске, Белгије и Италије, да има доминирајући утицај у новој Банци за међународне обрачуне. и да има највећи утицај на наш Федерални резервни систем (новчаничне банке), које представљају душу нашег привредног живота. Контролу над нашим федералним системом врши он преко Федералне резервне банке у Њујорку и преко саме Федералне Дирекције у Вашингтону. Међународно удружење финансиске организације под кон-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

тролом једнога центра новина је у историји и највећа опасност за слободне владе.

У вези с том финансиском контролом иде и моћна и опасна организација међународне политичке и индустриске контроле. Политички та се контрола врши у нашој земљи: контролом над штампом и над свима министарствима, преко којих Морган изводи своје планове.

Први акт те групе био је да се убеди наш народ, да прими на своја леђа трошкове Светскога рата. Сад га уверава да треба да плати немачке репарације савезницима, јер продајом облигација у Америци савезничке владе примају у готовом своја потраживања према Немачкој, а ми остајемо повериоци. Тај трик, да се продаду немачки бонови код нас само је наличје онога програма, који је почео одмах по уласку у рат; то је онај исти утицај који је хтео да нас увуче у Друштво Народа".

Мк Фадена није успео. Али његово гледиште добија све више присталица у републиканској странци. Само то може биги судбоносно по странку, јер ако Морган буде против ње, никад она неће добити већину.

II. АМАДЕО П. ЂАНИНИ, КРАЉ БАНАКА — Успех једног пословног генија —

Историја Талијана и американског великог финансијера, човека генијалних концепција и великог пословног смисла, позната је нашим читаоцима. Амадео П. Ђанини почео је као пиљар у Сан Франциску; пре 25 година је основао прву своју банку под именом Бенк оф Итали, такође у Сан Франциску. Затим је њезин делокруг проширивао и до пре двеи по године био је он шеф једног великог банкарског концерна западног дела Северне Америке-Калифорнијског. У Њујорку, седишту финансиском, био је познат само у пословним круговима и то као човек, који је склон спекулативним потезима.

Ми смо јавили да је 1928. године извршио Ђзнини јуриш на Њујорк као Исус Христос на Јерусалим и уз велико негодовање њујоршких финансиских кругова зграбио је већину акција најстарије американске банке, Бенк оф Америка. За цигло две године развија Ђанини своју експанзију на финансиском а и осталим пословним пољима са таквом енергијом, да је пре неколико дана целокупна американска штампа констатовала, да је последњом трансакцијом, о којој ће мало после бити речи, Амадео Ђанини односно његова централна установа Трансамерика корпорешн, четврта банка у свету и да нема ни једне банке у Америци, која има толико много акција других банака као она.

Ђанини је био у највећем напону своје пословне експанзије у тренутку кад је наишао крах у Њујарку. Ти крахови су обично смртна опасност по подузећа, која се налазе у експанзији. Ђанини је то срећно пребродио захваљујући искључиво чињеници, да је био врло мало интересован у индустрији и саобраћају; сав његов интерес био је сконцентрисан на банкарска подузећа, а она су најмање страдала у краху од октобра пр. г. Он се прићутао два три месеца, док су се мало заборавиле штете краха, затим је новом снагом продужио експанзију која траје и данас. |