Народно благостање

27. септембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7617

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

NOVČARSTVO

— Austriska Herodni banka snizila je diskontnu stopu na 5%. | ЈЕ Према. у Емерикен Ексентенс Консил менечни промет Сједињених Држава у августу ов. г. смањио ce aa 10.31 мил. дол. (577.36 мил. дин.) и износио је крајем августа 1339 мил, дол.

— Француска јужна железница склопила је у Швајцарској зајам у износу од 98 мил. франака (217.56 мил. дин.) уз 4%, који су банке под водством Швајцерише кредитаншталт већ пласирале уз 83%. Према томе је изостала јавна емисија тога зајма.

— Одбори за пословање папирима, који не нотирају ва берзи, у Франкфурту и Берлину донели су решење да се у будуће папирима Букарештанског зајма 1906. год. тргује у смислу узанца само, ако поједини папири буду снабдевени океровљеном потврдом неке немачке фирме, која је припуштена на немачке берзе; и која мора бити члан Централног савеза немачког банкарства.

Та се овера зове афидавит и доказује да се број Х — папира букурештанског зајма 1906. год. на 15 септем. 1930. год. налазио у Немачкој.

— У С. Држ. Америчким било је за првих 8 месеци 1930. г. издато нових емисија у износу од 4.119.144.000 долара (230.672 милиона динара) према 4.496.847.000 долара (215.923 мил. дин.) у одговарајућем периоду у г. 1929.

— Ми смо већ донели вест да су аргентинске банке одобриле својој влади краткорочни зајам од 50 мил. пезоса. Овде се ради о свима банкама, које имају своја заступства у Аргентини. На вест о овом краткорочном зајму курс пезесса је почео скакати. Међутим су се последњих дана пронеле вести да је Народна банка аргентинска дала старој влади зајам од више стотина милијона, и да тај огромни дуг остаје наслеђе новој влади. То је утицало доста неповољно на курс пезоса.

— Влада у Мексику намерава подузети далекосежне мере ради стабилизације сребрног новаца.

Секретар Држ. благајне Деока издао је наређење да се из саобраћаја повуче 10 мил. сребрних пезоса.

— Између Данске и конзорпија банака, које предводи : Гаранти Трест, Интернашјенел Ексентенс Бенк, Приват банк Копенхаген, Елскилда Банк Штокхолм, Твентше Банк и Швајцерише кредитаншталт воде се преговори око закљу-

чења 4:ј,% зајма од 25 мил. долара, који би се емитовао у: 94—95%.

JAVNE FINANSIJE

— Trgovačka komora u Manchestru poslala je predsedniku engleske vlade memorandum u kome se kaže da je depresija engleske industrije prouzrokovana monefarnom politikom ко: је težila za tim da podigne englesku funtu na zlatan parit.*. Svetska ekonomska kriza, govori se dalje u memorandumu, je }osledica monetarne politike pojedinih država kao i svekolike međunarodne monetarne politike, koja je bila nesposobna da ie reši. Proizvodnja zlata je nedovoljna. da održi obim prometa. Trgovačka komora traži od predsednika vlade, da ponovno ovlasti komisiju Macmillan da prouči razne probleme na

· bazi da je dejstvo industrije mnogo važnije nego sva uvažavanja o samoj moneti.

— Вредност мађарских предратних заложница, које

се налазе у иностранству износе преко 100. мил. златних круна.

Ових дана су започети преговори између маџарских

| великих банака и владе ради валоризације тих заложница.

Банке имају намеру да емитују нове заложнице. Нова емисија бе се моћи повољно пласирати само у случају, да се валоризирају предратне емисије.

— Engleska nastoji da smanji svoje dugove. Poseta sir Wayren Fishera, sekretara tresora u Sj. Drž. Američkim је од уеlikog značaja. Sa njim je Thomas Jones, poslanik i sektetar engl. kabineta, koji je pouzdana ličnost Mac Donalda i ioš druge uphvne ličnosti. Delegati su u toku nekoliko nedelja svoga boтаука u Americi, konferisali sa pankarima i sa političarima.

— Гувернер јапанске Банке изјавио је да јапанска влада нема намере обновити у Лондону и Њу Јорку свој кердит од 100 мил. јена (2820 мил. дин.), који истиче у невембру ове год. o

—- Мађарска влада намерава закључити један Уну тарњи зајам у сврху оживљавања градње у земљи. Будући да се нису испуниле наде, које су полагане у намеравани зајам у иностранству, влада подузима мере за закључење увутарњег зајма у висини од 30 мил. пенга који ће предузети нарочити конзорцијум маџарских великих банака на курсу од 90% ; каматњак ће бити 7%.

—_ Пројекат француског буџета за 1931-32 годину одобрио је Министарски савет, а напредлог Министра буџета. Према свему издаци износе 50.100 милиона франака, те су, према 1930-31, мањи за око 300 милиона франака. 40% од свих издатака отпада на отплату државних дугова, 25% на војне издатке, а 35% на персоналне издатке и остало.

— Америчка Државна благајна је пре кратког времена емитовала благајничке бонове у износу од 325 Мил. дол. уз 2,375%. Успркос веома ниском каматњаку (досада најнижи каматњак био је 2,875%) догодило се да је упис четвероструко већи од емисије. То је последица пораста новчаних резерви, а понешто и повећаног опћег интереса за вредносне папире. Постоји верзија да американска влада, охрабрена успехом ове емисије, намерава ускоро провести конверзијоне трансакције. У првом реду да конвертира свој 4: ф 4-ти Либерти зајам рок 1938. год.

Мисли се, да поседници (портери) 4/,% Либерти бонова не би ни у ком случају пристали да их замене за бонове са нижим каматњаком, ако им се не да гарантија да нова емисија неће бити отказана барем током 10 следећих година.

— На полугодишњој скупштини Народне банке у Белгији, гувернер Луј Франк је изјавио, да се Белгија за разлику од осталих држава налази у таквом положају, да јој је лако могуће пребродити ову светску привредну кризу.

SOCIJALNA POLITIKA

— Наднице рудара у Белгији још нису решене. На свом састанку 20. августа 1930., Национална комисија рудника, у којој су заступани рудари и власници рудника, закључила је да се наднице рудара снизе за 5%. Радништво је ово одбило, и комисија је била поновно сазвана за 12. септ. Ни тада није дошло до закључка, те ће се комисија сазвати 24. септ. да реши то питање, |

— Међународни рударски савет на свом састанку, одржаном у Лијежу донео је резолуцију, којом се протестује да Међународна радничка конференција у Женеви није одобрила предлог о радном времену рудара.

— Штрајк у Северној Француској коначно је завршен. Конзорциј текстилних фабриканата је пристао на предлоге Министра рада, да се радничке наднице a повисе за износ социјалног осигурања.