Народно благостање

Страна 616 | | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 59

trebnu reorganizaciju, rad racionalizirati i t. d., da se može proizvoditi u dovoljnoj količini.

Bati će ovo, u pomanjkanju drugih sredstava, da posluži kao reklama, iako potpuno šuplja. Zamišlja se modernim orga-

Louis Renault, poznati francuski fabrikant automobila na- ! nizntorom proizvodnje, dobrim irgovcem, preporođačem drupisao je u „Annales des Travaux Publique” za avgust-septembar | štva u Zlinu. Red je bio da i on iznese svoje praktično mišljenje 1930., studiju o „IP Etat fermć” (izolirana država). G. Renault, : o teme, o čemu nebroj naučnjaka govori. traži da odgoj svih klasa Francuske teži za upoznavanjem sa Baš ovih dana čitamo, da se taj famozni kralj cipela reprivrednim pitanjima. „Mi ne smemo, kaže se u toj studiji, pod šjo — razume se iz altyuističkih i socijalnih pobuda — da u cenu nikakvu dozvoliti da se uvoze kod nas proizvodi, koje smo | zlinu uvede petodnevni nedeljni rad. Sa naše strane neka mu mi u stanju proizvoditi, makar proizvodi naše zemlje bili i bude airli!

skuplji”. „Uvek je bolje proizvoditi kod nas nego kupovati u Između ostaloga bacio je oko i na nas, samo što kod nas | | ima toliko varoši pogodnih za podizanje fabrike cipela, da ne Slične ideje javljale su se i kod nas na VIII. Kongresu | zna na koju će stranu. Predni Možda će se setiti na svome letu preko Oceana... G. Roge Picard, profesor pravnog fakulteta u Parizu, piše Dobri Bata bata po svetskoj privrednoj krizi, jer ne može

u „Le Capital” da je najveća zapreka za stvaranje ekonomske da ıeši i svoju krizu, pa ko, da bar nešta kaže. suradnje među državama Evrope, politika profekcionizma. Osudivši pisanje Renault-a, on poručuje onima, koji rade na tom „Хрватска“ недељни лист из stvaranju, da će evropske pristalice jedne široke ekonomske Чикага посвећен политичком, unije imati šta da rade, da pobede ekonomski nacionalizam koji господарском и друштвеном se duboko ukorenio kod nekoliko najvećih industrijskih genija одгоју Југословена у Америnjihovih zemalja. a ци, објављује у једном од својих последњих бројева под насловом „Форд је запрека будућем благостању“ мишљење Денис Бане-а, уредника раAađuKor „Lansing Industrial News“, KojH, KaO IHITO Ce HOJвлачи, добро познаје Хенрија Форда.

Mi smo u zadnjem broju „Narodnog Blagostanja” izneli naše mišljenje o onome što je na VIII. Kongresu privrednika o tome pitanju bilo rečeno. Iz ovoga što danas iznosimo, vidimo, da se taj novi nacionalizam, koji se karakteriše „ekonomski”, jer teži ekonomskoj samostalnosti države, razvija i kod drugih „Већина Американаца устварила си је задњих година država. сасвим наопаку слику о аутомобилском магнату, у којем су гледали несебичног послодавца, који бди целе ноћи, премишљајући на који начин би најбоље помогао својим радницима, те им помогао до боље ексистенције. Истина је, да се је Форд задњих година показао тврдог срца и себични послодавац, којему су на срцу пре свега и највише његове личне користи.

“Свако побољшање радних погодности у његовој ауто творници било је хладно прорачунано и било је заправо | реклама од које је имао користи само он, дочим радници нису тиме ништа профитирали. Напротив, дошли су из зла у горе, кад је Форд на једној страни навадно изграђивао радне погодности у својим творницама, на другој је страни погоршавао тиме, да је увео пригањачке методе. Сигурно је, нек песен еветиезел Veliki industrijalci imaju često | Aa је Форд безпримерни индустријски тиранин у америчком Тија баба Гап да јој ртоде _ татји да, рорше уеић рго- | бизнуском свету.

dan! roka, govore o svelskim pri- “Форд је лани Ha Хуверовој конференцији обећао по-

· угедпт ргобјепшта. Оп па | вишицу плаће својим радницима, заправо није мислио из-

sve to gledaju njihovim prak- | вршити ни једно обећање, те своје изјаве, већ је то била

tičnim očima. Тако; је 1 зјауп kralj čehoslovačkih ареја, Вара, | његова реклама. Кад се је вратио из Вашингтона зацело

probatao kroz pomrčinu „svetske privredne krize”, i o njoj dobio | je cauMaHBao плаће тиме, што је увео у великом делу у свој

DVA] utisak: обрт контрактни рад, што је произвело драстичну редукцију плаћа.

"Филантроп Форд је вероватно један највећи оглашивани слепар, што се је икада родио у овој држави. И Форд уз све то слови као добротвор човечанства, каквога се настоји приказати, а истина је, да је баш он на путу благостања државе и будућности."

Kuda će sve to da vodi, teško je predvideti, ali oni koji rade na novoj ekonomskoj saradnji evropskih država, udaraju na nove više zidine, koje će teško preći. Evropa, kao i ostali deo sveta, nalazi se pred novim ekonomskim problemima: ili stvarati ekonomski nacionalizam, u kome će svaka država da zatvori granice za veliki deo proizvoda koji danas uvoze; ili će se stvarati evropski a kasnije međunarodni ekonomski savez u kome će se granice otvoriti za sve one proizvode koji su bolji, jeftiniji, ukusniji, koji više odgovaraju duhu vremena. Prvi pretstavlja ekonomsku prinudu, gde će morati pojedinac da kupi što mu se daje, a drugi ekonomsku slobodu, gde će svoje potrebe moći da podmiruje onako kako je za njega najpovoljnije.

— !lo nije nikakav problem.

— Ljudi neće ništa da poduzmu. Neće da misle.

Kad je malo više oči protrljao i video svetlo u svom njegovom sjaju, Bata dopunjuje svoje misli i zaključuje:

— Kriza je u tome da manika jeftina i ı dobra roba — treba je, dakle, stvoriti.

| SSS aan <earp | ere ez: И Ва И Мавари aan Saz O AN Ok OB O "606 |

а | ДАЛЕ ЗАЈМОВЕ | „о ПСЕ на обвезнице Ратне штете тко Љ20'— дин, од комада

OLI OE ca 79/, годишње камате без икаквих других трошкова, ЧАЕЛЕА | РЕЕСКОНИ У ЈЕ па когчавих завода са

и ВА АВА КИ Ра руку руно (рам чвноектц аи алију јакненаеенасрењиг

· jao о са | со ал во |