Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 615

21. бептембар 1930.

Парола борбе против марксизма имала је неочекиван успех : нови немачки Вејсћајао бројаће 12 марксистичких посланика више но раније. Губитак 10 социјалдемократских дандата поздрављају комунисте са великом галамом и дебитком од 22 посланичка места.

Друга девиза: здружење либералне средине, имала је лу корист, да су сада обе либералне партије, народна (У о 5partei) и државна (Staatspartei) yKYyHHO једва толико јаке, као што је то раније била сама народна странка.

Трећа парола показала се као највећи баксуз.... Њезин је успех збиља био велик, много већи но што се то очекивало. Том се позиву одазвало преко пет милиона немачких „мртвих душа“, које су се досада уздржале од гласања, и које су се појавиле у изборним локалима и скоро без разлике гласале национал социјалистички. Тај факт доказује, да се наивније пароле уопште није могло сконструисати.

Али су ови избори имали још једну добру страну:

Потпуна несмисао унификације појма „Burgerlichkeit“ се јасније не може доказати но што је то био случај код ових избора. Економски сасвим дезориентирана буржоазија је приликом ових избора први пут дала израза својој душевној и политичкој пометености и тиме дала овим изборима своје нарочито обележје.

ние рате.

У Загребу је прославила ових дана Задружна свеза десетогодишњицу свога реда. То је био дан славља хрватског задругарства. Напретком Задружне свезе поноси се цела Хрватска, а и задругарство осталих делова државе.

Задружна свеза

U LU O

| —r—————|

5 У Задружној Свези, која се основала 1921. г. између 14 задругара, било је крајем 1929. учлањено 108 задругара, са 1190 удела.

Број нових задруга, које су приступале Свези, растао је из године у годину. Од 1925. до 1929. он се више него подвостручио. Упоредо са бројем задруга у Свези, растао је и њен промет. Тако 1923. г. укупан промет свезе износи 48,5 а 1929. 139,3 милиона динара, што представља пераст од 186%. Број приспелих задруга се повећао за 200%.

Пословање Задр. свезе кретало се, углавном, око давања зајмова задругама, и примања уложака на штедњу. Те две ставке њеног биланса кретале су се паралелно. У колико су поједине задруге давале део својих уложака Свези, у толико је она могла да даје зајма. Тако је од 1923 до краја 1929. дала Свеза у име зајма 48.64 милиона динара, а примила као уложак 53.02 мил. динара. Свега 9%, од примљених уложака у периоди од 7 године није дато као пезајмица. То доказује да се скоро цело пословање састојало у том да међу задругама ствара неку врсту равнотеже капитала —- Задружна свеза им највећим делом кредитне задруге.

Свакако да ће се и овај рад у Свези, током године морати још више да шири, јер је у 1929. г. Задругжна свеза имала на улозима свега 22% од улога који су остали у благајнама задруга. У томе да задруге предају што већи део својих улога свези, и да свој унутарњи рад пренашају

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ Доларске 7',

више и више на свезу, види се и њена будућност. Свеза је до сада показала напредак у свом раду, и ми верујемо да ће у будућности тај напредак бити још већи. На задругарству лежи велика задаћа!

У Атини је основан посебан Грчко-румунски царински комитет 3за панбалканску

рат конференцију. Чине се помпезне припреме. Браћа Грци показују у тим припремама широкогрудост, коју код њих нико није наслућивао. Искомбиновали су балканску заставу и испевали балканску химну. Сва је прилика да ће конференција весело проћи.

Међу важне припреме за поменуту конференцију спада сигурно и прекид грчко-румунских трговинских преговора. Грчка је већ од 10. ов, м, без икаквог отказа досадањег уговора ненадно ударила максималне царине на ру: мунску робу. Тиме је особито погођен румунски извоз сировог уља, који је и пре морао водити на тржишту борбу са руском нафтом.

тј

Грчка влада оправдава свој поступак несусретљивошћу Румуна. При трг. преговорима одбијена су два главна захтева Грка: 1) да се укину У Румунији трошаринске таксе на робу грчког порекла и 2) да се грчким поданицима, који су насељени у Румунији подели у сваком погледу једнакоправност са румунским држављанима.

Наравно да ни Румунија неће остати дужна.

Румунско Министарство трговине издало је комунике, у коме каже, да је немогуће испунити захтеве Грка. Трошаринске таксе се ударају на робу без разлике на порекло и оне спадају у индиректне порезе, које влада не може дирати, а да не поремети равнотежу у државном буџету. Други захтев Грка је исто тако немогућ, јер прво: грчки држављани не могу имати већа права од осталих страних држављана, а друго: румунски Устав забрањује странцима куповање земљишних поседа.

Као протуударац румунска влада је решила, да на увоз грчких производа удари двоструке максималне царине. (Осим тога ће се подузети строге мере против грчких насељеника, којих у Румунији има око 40.000. Изгледа да ће Румунија укинути право насељавања Грцима.

Узевши у обзир трговинско-политичке мере Грчке према Југославији (о којима смо писали) и сада проту-

уговорне мере према Румунији, изгледа да ће и панбалканска конференција весело свршити.

a a E новелу ET IA

Џ тотети kad se u Društvu naroda vodi najveća borba za stvaranje ekonomske unije između evropskih država, pojavljuju se ncve teorije protekcionizma. Ove nove teorije idu daleko dalje u zahtevima od ranijeg protekcionizma. One zahtevaju „l Etat fermć”, „Den isolirten Staat”, koji ne znači samo protekcionizam nego i neku vrstu potpunog „ekonomskog nacionalizma”. Za sve ono što se u zemlji proizvodi treba da se zabrani, carinama i drugim sredstvima, uvoz, a za ono što se ne proizvodi, ili se proizvodi u nedovolinoj količini, treba omogućiti proizvodnju, provesti po-

Ekonomski nacionalizam

рт a nina nn

JIOMBAP}JU JE Sreo

УСЛОВИМА

Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селштмајш '7%,)

Доларске 7, и 89, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године Џрлеров) 2:/; %/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

раваипвонваобвалававвавиниво оинннивонции,