Народно благостање

Страна 622 НАРОДНО

4. Х. усмена лицит. ради набавке свињске масти, — Градско начелство Винковци ; 2. Х., лицит. за добаву керамитне опеке за цесте. — Завод за умоболне у Стењевцу, 1. Х., за набавку 60.000 комада јаја. — Филијала Пошт. штедионице у Загребу, 27. Х., за набавку кокса. — Управа бановинске болнице, Смедерево ; 30. 1Х. за набавку линолеума. — Економат Вардарске бановине финансијске дирекције у Скопљу, 2. Х., за набавку дрва за огрев. —Интендантура Брегалничке дивизијске области, 4. Х., за набавку свињске масти. Економат оделења генералне дирекције држ. железница, 9. Х., продаја ' дрвених буради. — Технички одељак при Среском начелству |

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 39

у Вуковару, 4. Х., за набавку шљунка. — Управа држ. Монопола, 30. [Х., за набавку каменог угља. — Савет општине града Новог Сада 4. Х., за изградњу калдрме. Предрачунска сума 900.000 динара.

GODIŠNJE SKUPŠTINE

— Mostonga bački paromlin i tvornica škroba d. d. u Zagrebu 4. X. t. ge. — Destilaft d. 4. Хетип 30. 1Х. — „Union” građevin-= sko dioničarsko društvo, pre „Omega” građevno d. d. 30. IX. Pučki paromlin d. d., Kloštar 4. X. — Jugoslavenski granit a. d., Beograd 19. X. (izvanredna). — Bukovačka ciglana d. d. u Za-

| grebu 29. IX.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. ЗЕРТЕМBRA 1930. GODINE.

— Opadanje opticaja i deviznog stoka —

Kao prošle nedelje tako je i u ovoj opadanje novčaničnog opticaja glavni karakteristikon stanja Narodne banke. Glavni razlog tog smanjenja opticaja leži u ораdanju metalnog i deviznog pokrića. Devizni stok opao

У милионима динара

s 31. XII | 31 II | 8: O 15: 1X% |'22:12 S 1928 1929 1930 1339 1930 o 5 5 ||Y Slary M OpeOPy |. 107).0! 1168 4) 1194.9| 1195.6) 1196.0 a. So «о. . || 9331] 17592) 1205 (| 1127.8] 10838 = rei ||2012.1| 2927.6] 2400.0| 2323.4) 2279,8 ' 5 на мезнце |. 1470.5] 1287.5) 1233,7| 1234.3 12644 | Е на хартије од вредности 2538! 2:0.1 2278 228.1! 229.4 o yxyuno || 1724 3| 1517.6| 1461.5| 1462 4| 1493,8' 8 ||" новчаница . ~ „|| 1007.4! 948:3! 929.3) 9293! 929.3! 5 2. || рачун привремене размене || 227.8|] 205.9 1483! 1482 148,2 | < || no зајмовима на бонове || 2966 3) 2998.8| 2907 1! 2997 1! 2997.1 | укупно || 4201.5) 4153.0| 407 .7) 4074,6 4074.6 Новчанице у оптицају, . ,. 5521.1 5917.9) 5537 7 5454.7| 5373.9 Држ. рачун прив. размене . „| 227.) 2059) 1483] 1482) 148.2 Потраживање државно по раз- | ним рачунима . .. . || 367.7| 996! 762) 61,9) 116.9' 55 || по „apo pauyamwal . .|| 4932 12500) вез 1) 9336) 0053 23 по разним рачунима 318.3! 1608! 2659) 221.0] 172,4 о укупно 811,5) 1410.8| 1134.0) 1154,6) 1167.7 e ; || у одсто целокупног новча84 ничког оптицаја . . .|| 37.40| 50.31] 43,34! 42.591 42,42 = 5 у од сто свију обавеза по | виђењу . ..,. .| 32,46) 39.951 35.56)] 3483! 34.23

') U zlatu 97.98 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0.65 mil. din,

je za 43.0 miliona dinara. To je pojava, koju primećuјето već kroz nekoliko meseci i na to snažno i sistematsko opadanje deviznog stoka mi smo već češće tikazivali. U prvoj nedelji meseca marta ukupan devizni stok iznosio je 3060 miliona dinara, krajem juna ove godine bio je svega 2430 miliona a u ovoj nedelji, na dan 22. o. m. iznosi okruglo 2280 miliona dinara. Pri tome ne smemo zaboraviti, da je u ovo doba laniske godine porast deviznog stoka bio isto tako snažan, kao što je ove godine opadanje, Prema martu mesecu ove godine pad iznosi preko 780 miliona dinara. Ova se pojava ne može objasniti samo kretanjem naše spoljne

trgovine, jer bi prema njezinim varijacijama bilo vrlo malo promena t deviznom stanju. Dominantan uticaj imaće u fom pogledt isplata kupona naših predratnih obligacija kao i kupovanje odnosno vraćanje naših dolarskih papira iz Njujorka u našu državu.

. Ipak moramo mapomenuti, da smatramo, da pad od 780 miliona ne pretstavlja još ni najmanji razlog za uznemiravanje, jer sa današnjim metalnim i deviznim stokom od okruglo 2 milijarde 280 miliona dinara naš je novčani opticaj pokriven sa 42.42% a sve obaveze Narodne banke po viđenju sa 34.23%. To pokriće još uvek znatmo premaša minimum pokrića, predviđen и zakonu o Narodnoj banci.

Druga važna promena ti ovoj nedelji je povećanje državnog potraživanja za 55.07 miliona dinara па ukupno 116.09 miliona. Isto tako su se povećala i potraživatija po žiro računti za 61.7 miliona na 995.3 miliona, dok su potraživanja državno-privrednih ustanova opala za 48.5 miliona na 172.4 miliona.

Menični i lombardni portfelj pokazuju tt ovoj nedelji nešto jače povećanje, što će biti u vezi sa iskorišćavanjem sezonskih kredita. Tako su menični krediti porasli za 30.1 milion na 1264.4 miliona dinara a lombardni za 1.2 miliona na 229.38 miliona dinara.

Povećanje meničnog i lombardnog portfelja dejstvovalo je povećavajuće ma opticaj, ali pošto su sve ostale pozicije imale dejstvo smanjenja, a njihov zbir izmosi 112.15 miliona, to se je u ovoj nedelji smanjio opticaj novčanica za 80.76 miliona dinara (skoro toliko kao i u poslednjoj nedelji) te iznosi svega 5.373.95 miliona dinara. |

ZAGREBAČčKA BERZA.

Devizno tržište. Situacija je kao i prošlih nedelja. Promet je znatno manji nego što je bio u isto vreme prošle godine. Depresija našegz privrednog života odrazuje se i na našim berzama. U prvom redu na visini deviznog prometa.

Intervencija Narodne banke slabija je nego ranije. Prvo što je promet uopšte manji, a drugo što |e danas daleko više potražnje pokriveno privatnom ponudom nego ranije. Pojedini zavodi koji su skoro sve prodajne naloge deviza zadržavali za potrebe svojih komitenata, danas u pomanjkanju odgovarajuće tražnje, donašaju na berzu mnogo više deviza nego ranije. Na pojedinim sastancima privatna ponuda zna biti tako jaka, da se ne može hi plasirati sva roba.

Kod elekata situacija je stacionarna. Kod akcija jedino kod Prve hrvatske štedionice veći promet uz nešto slabiji kurs.

Kod industrijalnih poduzeća postoji još uvek jak interes za pomorske papire. Kod Dubrovačke, ma da je tražnja jača od ponude, kurs je na istom nivou na kojem je bio pred par dana.