Народно благостање

27. септембар 1930.

Kod Jadranske Plovidbe novac notira 550 dinara a da nema robe ispod 600 dinara. Do pred nekoliko nedelja, kurs je bio stabiliziran na 500 dinara. Kriza koja vlada u svetskom brodarstvu ni najmanje ne tangira Jadransku plovidbu jer ona se bavi isključivo obalnom plovidbom a avdje prevozni stavovi nisu izloženi naglim i jakim perturbacijama. ·

Kod državnih papira promet još uvek slab. Poslednjih dana Ratna šteta mnogo je slabija. No uvek je kurs za neka 2 poena veći od kursa beogradske berze. Ovde nije bilo jakih prodajnih naloga a ono robe što je dolazilo na tržište bilo je glatko preuzeto. I da nije bilo niskih kurseva Beograda, Ratna šteta bila bi po zagrebačkom shvatanju na jednom višem nivou nego što je u stvari danas. U dolarskim papirima mnogo puta nema zaključka a kad ga ima, on iznosi najviše par hiljada dolara. Velikih poslova više nema.

ROBNO TRŽIŠTE.

U prošloj nedelji odigrala se na svetskom žitarskom tržištu jedna dosada neviđena borba: Rusija je sa agresivnim poпидата рбешсе пауаша па čikašku berzu, što je imalo ха роsledicu žestoko uzbuđenje amerikanske javnosti. Tako je bilo mogućno, da je poslednjih dana bila Sovjetska Rusija diktator na svetskom tržištu pšenice; ne Kanada, niti Sev. Amerikanske države, ni Argentina, ni Australija, već Rusija, za koju se još nezna, kakve su njezine zalihe i kako je ispala njezina žetva, je

u toku ove nedelje imala glavnu reč na svetskom tržištu. Krajeni _ pretprošle nedelje ruske su ponude nešto stišale, i cene pšenice odmah su se popravile; nakon odmora od nekoliko dana Rusi su ponovno navalili i pšenica je opet pokazivala labaviju tendenciju. Cene na čikaškoj berzi snizili su se od 82 centi za bušelj na 80—79 centi. Rusija se nije više zadovoljila sa prodaiom na efektivnom tržištu, već je poslednjih dana vršila na čikaškoj berzi blanko prođaje od 5—15 miliona bušelia, našto je amerikanska vlada odredila oštru istragu i poduzela mere, kako bi sprečila rusku besističku konterminu na američkoj pijaci. Isto tako se veoma feško oseća ruska roba na italijanskoj piiaci, kamo je ukrcala Rusija u poslednjoi nedelji preko 200.000 tona pšenice. Sva su tržišta, pa i evropska, pod uticajem ovih mahinacija.

dinara.

„Naro

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Kod nas se pšenica itrgovala na bazi од 155— до 165 |

Страна 623

Kukuruz je u Americi opao za 3 poena, pre svega radi pobolišanih izgleda žetve. Kod nas ie trgovan na bazi od 100.do 105.— dinara.

Tržište pamuka u ovoj nedelji nešto je čvrstije; indiski bojkot još fraje pa se zbog toga smatra, da ova situacija neće moći dugo da se odiži. |,

Kolonijalna tržišta nešto su mirnija, iako nema naročitih novih momenata.

Na metalnom tržištu je došlo do promene jedino kod bakra, jer je amerikanski kartel snizio cenu na 10.6 centi za livru.

Ostala su tržišta bez promene.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

У овој недељи све су девизе имале чвршћу тенденцију; само је девиза Париз мало попустила а непромењени су остали Чирих и Берлин. Обрт је износио 23.3 милиона динара, а највише је трговано у девизи Њујорк (5.7 милиона), Цирих (3.2 милиона), Лондон (41 милиона), Праг (20 милиона динара) и т. Д.

Рента Ратне штете је лабава, али ипак мирнија од прошле недеље. На дан 19. 0. м. отпочела је са курсом од 453—— на следечим састанцима нотирала је 452.50 a недељу завршила са 452. Обрт је износио 6.59 милиона динара, од тога 2.78 милиона у промпт роби а 3.80 милиона у термипима. 7% инвестициони зајам био је у овој недељи чвршћи. Од 90.— (19. о. м.) курс се до краја недеље поправио на 90.25, а обрт је износио 402 хиљаде динара. 7% Блер је тргован по 89.50 и 89.—– (400 хиљада) а 7% обвезнице Државне хипотекарне банке нотирају 88.50 (300 хиљада). Продано је и акција Извозне банке (12 хиљада динара) по курсу од 715. Народна банка била је без посла, а исто тако и 8% Блер.

На њујоршкој берзи доларски папирим нотирани су као што следи:

На дан 7% Блер 8% Блер 7% Др. Х. 6. 19. септ. 85.50 96.50 85.25

22. септ. 85.25 96.50 85.50

23. септ. 85.25 96.50 85.30

24. септ. 85.25 96.50 8415

25. септ. 83.50 96.— 82.50

дпа“ Ри i созродаг. Пија а. а-Тавтеђ

Акнуа. Račun razmjera na dan 31. decembra 1929. god. АИ Рача _ Blagajna 114.750/67|| Dionička glavnica 30,000,000|Vrijednosni papiri 28,221.055|80|| Pričuvna zaklada 297.367|Dužnici 5,901.663|56|| Jamčevina 34.100Vozila 30.000|—|| Vjerovnici 29,639.913/49 Uredski namještaj 1—| робнак и с. 1929. 441.255.39 Jamčevni polozi 34.100|—1!| Prenos gub. 1928. 438.555.39 2.101/54 Zalihe 25,672.511|-— |

| 59,974.082 03 59,974.082/03

NADZORNI ODBOR