Народно благостање

Страна 610

ване банке претпостављају давати својим фабрикама потребан обртни капитал за, обављање кампање у виду краткорочних позајмица а не путем емисије акција. Овај систем финансирања погодан је за банке из два разлога : Прво, потреба, за обртним капиталом у индустрији шећера није равномерна преко целе године. Шећеранама, је потребан обртни капитал с једне стране за давање предујмова произвођачима, репе а, с друге стране за обављање саме кампање (исплата репе, надница, угља, фрахта и т. Д.). Док се предујмови одобравају на годину дана, дотле је остатак обртног капитала, фабрикама, потребан само за време трајања саме кампање, дакле за Бреме од просечно сто дана у години. После тога цео обртни капитал више није у целини потребан, тако да банке могу свој новац повући и употребити га на другој страни.

Али овај систем финансирања пружа још и једну другу, врло важну корист: он омогућава, маскирање добитка. Финансирајуће велебанке, које су и онако главни акционари у појединим шећеранама, узимају један део добити поред дивиденде, у 06лику камате на позајмљени новац. Споља се то изражава у „скупој каматној стопи и услед кредитирања у другу државу. На овај начин банке избегавају високо опорезивање своје дивидинде. Јер, по закону о непосредним порезима камата по зајмовима, подлеже рентовној порези од 8% (чл. 69.), док чиста, добит, исказана, у билансу акционарских друштава, подлеже основној порези од 11% и допунској од 15% (чл. 86.) — ова последња, за рентабилитет од 90%, који код индустрије шећера можемо узети на основу резултата до којих смо дошли при нашем проучавању ове индустријске гране. Фабрике би дакле имале да плаћају 26% од постигнуте чисте добити на име порезе, када би је у пуној мери исказале у својим завршним рачунима.

Осим тога исказивање једне много ниже но стварно постигнуте добити служи индустрији шећера као врло важан аргуменат при одбрани постојеће царинске заштите на, шећер. Као куриозум наводимо једно од најсолиднијих наших шест приватних предузећа у индустрији шећера, које је у 1927. год. на име камате по повериоцима платило 18,87 милиона динара; при једном стању повериоца од 108,08 милиона динара, ова камата претставља, оптерећење по стопи од 17%. Ово предузеће би, с 06зиром на његов бонитет, могло добити кредите под далеко повољнијим условима — наравно код неке друге, не директно заинтересоване банке.

Током времена, однос између сопствених и туђих средстава, показао је тенденцију за поправку У корист првих. Али не можда на тај начин што би се смањивао износ узетих кредита или што би се добила, нова, средства, емисијом акција, већ у вези са валоризадијом инвестиција на петоструку вредност према закону од 7. августа 1926. године. Валоризација је у већини случајева вршена на тај начин, што је у пасиви годишњих рачуна повишена главница издавањем гратис акција и што су постојећи резервни фондови повишени и нови образовани. Ин-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

тересантан је случај фабрике у Бечкереку, чије су инвестиције у 1924. год, биле већ потпуно отписане, па су валоризацијом у 1927. години једним делом тајне резерве реактивиране.“) Но валоризација, није изведена код свих предузећа индустрије шећера. Пошто поменути закон у свом првом члану предувећима „дозвољава“ валоризацију не присиљујући их на то, нека од њих су претпоставила да од те дозволе не чине употребу и да на место тога, повећају своје тајне резерве. Како закон не претставља „закон о златним билансима, пошто дозвољава, валоризацију Ha свега петоструки износ, док је депресијација динара према злату једанаестострука, то је тако рећи законом дозвољено стварање тајних резерви. Али и без овога, су исте у индустрији шећера врло знатне. На, основу годишњих рачуна, добија, се за године 1921./29. просечна вредност инвестиција у целокупној индустрији шећера, од свега 137 милиона динара, док се њихова стварна, вредност цени на. 800 милиона динара“) што значи да вредност по књигама претставља само једну шестину данашње вредности. Из овога се види, колике су у нашој индустрији шећера нагомилане тајне резерве, које се јаким отписима") из године у годину још повећавају. Оне најбоље показују, да је конјунктура у натвој индустрији шећера до сада увек била. изврена.

На основу завршних рачуна се види, да за године 1921./29. просечна. сума. инвестиција у целој индустрији шећера износи 136,72 милиона динара, а просечна сума обртнот капитала 538,48 милиона динара, што претставља однос од округло 14, из кота се јасно види колико је велика потреба, индустрије шећера за обртним капиталом. Наравно да овај однос показује промене од једног предузећа до другог и из године у годину, а не сме се ни изгубити из вида да на однос додуше на првом месту утиче величина, обртног капитала, али да су и промене на страни инвестиција. од утицаја, пошто знамо да баш у индустрији шећера преовлађује тенденција за. што бржим и према. томе јачим отписом инвестиција. На однос имамо дакле један обострани утицај, у корист обртног капитала. Но поред тога горњи нам бројеви ипак пружају извесну слику о структури капитала са гледишта његове примене у индустрији шећера.

Судећи по величини инвестиција исказаних у завршним рачунима, величина, југословенске индустрије шећера не оцртава се тако јасно као што смо то видели код проучавања капацитета и ралничких прилика.) 'То је пак последица пословне политике, по којој се инвестиције имају што пре амортизовати, те се оне због тога у билансима појављају са сасвим ниским сумама, док у ствари репрезентују далеко већу вредност.

9) Види о томе специфициране податке у књизи стр. 59.

5) Процена г. Ђурђића, директора државне фабрике шећера на Чукарици.

5) „Народно Благостање“, 1929. бр. 21, стр. 336.

т) Види „Н. Б.“ 1930. бр. 19, 21, 28.

IZVOZ S

POVEĆAJTE

> ЈУО

ADRIATIC OVERSEKAS CORPORATION :ла.

elegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „,A. B. C.“ 6. ed.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA | . ODGOVARA: BESPLATNO, BRZO, STVARNO He: HAYMARKET_HODS

aymarket, LONDON, S. W. I.