Народно благостање

| 4, октобар 1930.

европских држава. До сада су у Грчкој постојала осигу__рања појединих стручних група, од којих највеће имају ду__вански радници, којих има око 40.000. Иницијативом министра просвете Папандреу остварено је осигурање свештеника у Грчкој, које броји око 10.000. особа. _ — Мивистарство Социјалне политике и народног здра_вља одобрило је кредит за бановине у циљу давања беска_матних кредита, за бушење артерских бунара и увођење водовода у крајевима оскудним водом. . - —-_ Ради тешке привредне кризе у Немачко! болесничке благајне су приморане да снизе приносе чланова. Тако је ових дана берлинска Општа месна болесничка благајна снизила чланске приносе од 7 на 6% од 1. октобра +. г. Бонска болесничка благајна од б и по на 5 и по. Знатно већа су снижења код радничких бол. благајни поједивних индустријских предузећа. ; __ Мафтсе гидага и Веја! зи од ргуе nedelje meseca oktobra snižene za 4%.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Берлинско градско веће решило је да се оснује јавна Грађевинска штедионица, која би се ослањала на Градску штедионицу, а не на Месну банку, као што је досада постојала намера.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Маџарско Експортно друштво је године 1929. добило посредовањем једне будимпештанске банковне групе код једног америчког банкарског концерна, којег води Њу "јорк Трест Ко, кредит од 5 мил. дол. (280 мил. дин.). У оквиру овог кредита на америчкоме новчаном тржишту су дисконтоване тромесечне менице у износу од 195 мил. дол. (1092 мил. дин.). Експортно друштво је помоћу овог кредита могло повећати индустријски извоз за преко 20 мил. пенге (200 мил. дин.у. Према пређашњем уговору рок овог кредита би био 15. јануар 1931. год. Међутим је мађарска влада успела да склопи са Њујорк Трест Корпорејшен нови уговор, према коме се кредит продужује за даљње две године, Т. ј. до 15. јануара 1933. год. Каматњак овог експортног кредита за време од прошле две године, није прешао 6 од сто.

— Изненадно повишење паркне на пшенину у Немачкој није остало без утицаја на продуктним берзама. Цена пшеници је одмах поскочила за 4—5 марака.

— Чикашка трговачка комора је уложила код владе у Вашингтону протест против дампинг продавања руског жита на чикашком тржишту.

— Акција немачког министра Шилеа за одржање цене жита, како је познато, пропала је. Међутим се министарство за исхрану решило да на други начин настоји уметно одржати цену жита у Немачкој. Принудно примељавање немачког жита је повишено од 60 на 80%, а увозна царина на пшеницу повишена је од 15 на 18.5 марака (249.15 дин.) по товару т. |. за више од 20%. Тиме царина на пшеницу износи троструко више него у септембру прошле године.

— Приликом лицитације за градњу моста у Амстердаму ставио је најнижу понуду Фридрих Круп са 36.000 форинта (820.800 дин.), Ова понуда је била далеко јефтинија од најниже холандске понуде, која је износила 45.000 форинти. Управа града Амстердама је стекла уверење да ове немачке ниже понуде потичу из индустријског дампинга, и одбила је Крупову понуду.

= Аргентинска влада затражила је од Америке да јој ова ослободи од царине на увоз барем 0.5 мил. тона кукуруза, са мотивацијом да у садањим приликама на амери-

канском тржишту жита, кукуруз не може вршити никакве „уженкуренције. |. ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 635

САОБРАЋАЈ

—- За настављања рада око регулисања Драве, Министарство грађевина одобрило је нови кредит од 2 мил. дин.

— „Мевавепе Мапште" француско паробродарско. друштво, које је прошле године увело паробродарску везу Марсељ-—Дубровник— Сушак за робни саобраћај, увело је ових дана на тој истој линији и путничку везу.

— U Leningrad je prispela jedna amerikanska komisija stručnjaka za gradnju luka, kojoj je povereno da izradi projekat za gradnju luke Leningrad kao i drugih sovjetskih luka.

— „Народни Листи“ доносе вест да је израђен пројекат о оснивању чехословачког паробродарског друштва са седиштем у Прагу. Удружење бродовласника, за којим стоји Легио банка, претворило би се у акционарско друштво са повећаним капиталом, у коме би 70% суделовале домаће бенке и творница у Витковицима, а остатак немачка друштва Хамбург—Америка и. Норддајчер Лојд.

— Na probijanju tunela kod Belih Stena, nedaleko Miladenovca, radovi su započeli. Tunel treba da bude dovršen tokom godine 1932.

— На конгресу Удружења инжињера и архитеката, који је одржан 28. септ. у Сплиту, донета је резолуција, у којој се упозорује Министарство грађевина, ради понуда за изградњу путева и железница у нашој земљи. У резолуцији се каже „да се само у случају велике нужде може прихватити извођење радова у вези са финансирањем“. Једна друга резолуција односи се на заштиту наше индустрије, у којој се тражи: „да се здравоји солидној националној индустрији даде свака законска могућа заштита“; даље: „да се створе повољни предуслови за развитак нашег извоза, не смо агрикултурних него и индустријских артикала“.

Ова друга резолуција је била потпуно сувишна и препоручили би будућем конгресу удружења да се бави активпије питањима која му одговарају.

—_ Железничка дирекција у Љубљани израдила је нацрт за други колосек од Зиданог Моста до Загреба. Трошкови за 50 км. друге пруге износили би 120 милиона дин.

—- 6. октобра ће се одржати у Вашингтону међународни конгрес за градњу путева.

— Londonska firma Nylor Benson & Comp. sklopila je sa našim Ministarstvom saobraćaja ugovor, kojim se obavezuje, da iz rudnika Ljubovije izvozi godišnje najmanje 35.000 tona železne rudače preko luke Bakar. Firma bi uredila luku Bakar, a država bi isplaćivala trošak u rudi.

— Примитци на железницама у Француској од !. јануара до 9. септембра т. г., износили су 10.590. милиона према 1045 мил. франака у истом периоду уг. 1929. Мањак према 1929. износи 55,6 мил. франака, односно 0,68%.

— У Сјед. Државама америчким су компаније железница издале у првом полгођу о. г. за поправке и реконструкцију железничког саобраћаја, више него у год. 1929. 118 милиона долара (односно 6.608 мил. динара).

— Закон о предузећима за редован и повремен превоз путника и робе моторним колима завршен је. Овим ће се законом регулисати питање аутомобилског саобраћаја, као и питање конкуренције између аутомобилског и железничког саобраћаја.

— Нова директна телефонска линија СарајевоУжице, пуштена је у саобраћај 27. септембра. Она веже Бесну и Херцеговину са западном Србијом. Ускоро ће бити готова и телеграфска линија Сарајево—Ужице.

— Poljska trgovačka mornarica imala je u prvih 6 me= seci 1930. god. ovo stanje: bilo je natovareno u lađe 169.629 tona robe, od čega 163.605 tona uglja, a istovareno sa lađa 49.903 tone robe, od čega 26.473 tone minerala, 15.444 tone fosfata i t, d, O