Народно благостање

11, октобар 1930. али је требао да се уздржи од позлеђивања старих рана и д се не руга невољама Београда. Јер, тврдња да је овим уговором осигурано развијање индустрије у Београду, јесте таман противно стању ствари.

U Čikagu je ovih dana održan 57. kongres američhih bankara, kome je predsedao Huver. Kongresu je prisustvovalo oko 6000 bankara. Pošto se tu trebalo da iretira i pitanje radničkog osiguranja, OkO 2000 komunista je navalilo na dvoranu u kojoj je kongres zasedao. Policiji je uspelo da demonstrante rastera, te se kongres bez zapreke mo· gao da održi.

Povodom vladine namere da se zavede državno Osiguranje nezaposlenih radnika, kongres je bio mišljenja da bi za privredu bilo mnogo unosnije kad bi to osiguranje vršile privatne osiguravajuće kompanije.

Drugo važno pitanje koje se na kongresu iznelo bilo je pitaje sanacije postojeće privredne krize Amerike. G. Huver je održao jedan govor koji je od značaja, jer nam on pokazuje pravo shvatanje Amerike. On je rekao da su glavni uzroci svetske privredne krize u hiperprodukciji pšenice, srebra, kave, šećera, cinka i pamuka. Za Ameriku, reko je, da je ona u stanju da pokrije sve svoje potrebe vlastitom proizvodnjom. Amerika bi se mogla da oslobodi postojeće privredne krize nezavisno od toga da li ova i dalje postoji u svetu ili ne. Treba hermeiički zatvoriti granice da ni miš ne može proći neocarinjen. U samoj zemlji treba povećati odnosno umanjiti proizvodnju, prema narodnoj potrebi, i nastojati da Amerikanci kupuju domaću robu iz patriotizma, makar ona bila i skuplja. Još 1922. god. svet se nalazio u konfuznim privrednim prilikama. Samo je Amerika uspela da se spase iz toga vrloga, jer se izolovala. Radi toga g. Huver i danas predlaže politiku krajnjega protekcionizma, 1. |. izolovanost od ostalog sveta.

Huver na kongresu američkih bankara

рт

EEEE A apr a nina ZE На Скупштини Главног Са-

веза Срп. Земљорадничких Задруга, која се одржала крајем прошлог месеца у Београду, међу осталим резолуцијама била је и резолуција земљорадничких житних 3адруга, у којој „топло и једнодушно изјављују захвалност Краљевској влади за одлуку да се војне набавке врше директним откупом од земљорадничких задруга преко Савеза“. Три дана из тога Министарство војске и морнарице објављује да ће „обуставити непосредно куповање пшенице од сељака на пијаци и других житних производа за покриће државних потреба и узеће поред житних задруга у обзир, приликом куповине цереалија, и трговачка предузећа. Министарство ће ово урадити у интересу привреде и трговине и заштите оних фирми које се баве специјално продајом жита, за који посао плаћају порез и све остале државне дажбине. У пракси се показало непрактично и доста отежано куповање цереалија директно од земљорадника“.

Успех једне резолуције

Јадна резолуција !

Да не би било ње будућност житних задруга би била свитлија. Овако су заштићени они, који нису „топло“ молили. То је у интересу „привреде“, а сељак по „конгресу привредника“ не спада у ту кашу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 649

У Љубљани се крајем септембра т. г. одржала седница пословног одбора Савеза градова. Главни циљ ове седнице био је, да се протестује против чл. 6. закона од 18. маја 1930., којим се забрањују самоуправни порези и прирези на зграде са пореским олакшањем, као и одредбе које спречавају распис општинских дажбина на закупнину. од зграда. Укидањем ових пореза општински бућети би претрпели знатну штету, јер нису предвиђени никакви протупорези који би могли нздоместити ове које закон од 18. маја 1930. год. укида.

Независно од овога, у резолуцији Савез градова моли да се, уз сарадњу Савеза, донесе чим -пре Закон о о:штинама и закон о градовима и закон о господарењу самоуправних тела. Општинама и градовима треба. у начелу оставити могућност да према општим локалним приликама израде своје финансије и да својом иницијативом настоје изнаћи најподеснија врела прихода за покриће потреба управних и комуналних задатака. Да би се умањила разлика која постоји у финансијама градова, Савез градова сматра да је потребно, да сви градови прихвате једнак начин буджетирања. У ову сврху изабран је посебан одбор који ће израдити нацрт према коме би се имало приступити јединственијем начину финансирања градова, прилагођеном према приликама појединих градова.

При крају резолуције тражи се, да се уведе порез на свеукупви доходак као општински приход ма и са ниском стопом.

Ze O e i

Савез градова

= Забрана алкохола у Америци је узрок, да се Европа гуши у вину, док с друге стране Океана промућурни јенки зарађују баснословле_ суме фабрикацијом и кријумчарењем алкохола.

Огромни капитали су уложени у илегалну производњу и „шверц“. Постоје читава велика предузећа за снабдевање Америке жестоким пићима, а милиони људи сумњивих професија заснивају своју егзистенцију на 18. додатку аморичког устава, који, како је познато, садржи фамозну забрану алкохола. Поред ограничења имиграције и подизања царинског зида, ова је једна од мера против којих се Европа буни.

Апсолутна забрана увоза, продаје и пијења алкохолних пића у Америци учињена је у циљу смањивања криминалитета и социјалног побољшања. Противници овог закона тврде и доказују, да је закон у сваком погледу претрпео фијаско.

Међутим тешко је у држави, која је велика као какав континенат, вршити прохибитивну контролу, и ако је држаза у том циљу образовала читаву војску на копну и флоту на мору. Тако се и сада у Америци пије, као и пре забране. С том разликом, што се то сада врши тајно, и што се пију најгори отрови за скупе паре. Полиција муку мучи са досетљивим пијаницама. Драконске одредбе о казни, донесене са прохибицијом, временом, и због све већег пораста пијаница, постале су много блаже. У Сан Франциску, Чикагу и другим градовима, познатим због пијанчења, полиција хапси пијанице да се проспавају у затвору и ујутро их пушта. Исто као и код нас. :

Борба против „сухог режима“ у Америци.

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д.

R. G. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

Вука Караџића 3.

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Бориславићева 1