Народно благостање

Страна 650

У Сан Франциску број ухапшених због пијанства износи на десетине хиљада годишње, Само се чини, да америчке власти нерадо дају статистичке податке ове врсте, а ако их дају, пољепшани су (тако бар тврди један дописник „Берлинер Тагблата“), јер пораст пијанства, значи фијаско прохибиције.

Међутим трговачка застава иде увек пре државне. Трговци и шверцери користе се прохибицијом, док држава не увиди њену бескорисност. Они зарађују баснословно и због тога су највећи противници укидања овог закона. Будући да данас у Америци добра вина и боље спремљгна пића због његове скупоће пију само економски јаче класе, просечном грађанину „америчком преостаје само да се трује најгорим дестигатима, који се у скривеним подрумима спре мају. Разуме се, да би огромна већина на изборима гласала за онога, ко обећа укидање забране. То је разлог да у последње време угледни политичари дају изјаве, које су у политичким круговима изазвале читаву забуну. Републиканци су чврсто решени да победе у изборима. Бивши амерички посланик у Мексику Двајт Моро, најозбиљнији републикански кандидат за председника Америчких Држава пре кратког времена је озбиљно напао закон о прохибицији алкохола. :

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

е ових дана изазвало писмо Франав. државе Њујорка и демодника. Писмо је упућено хдеи у њему се тражи што пра

Велики интерес | клина Русвелта, гувернера С кратског кандидата за предсе мократском сенатору Вегнеру, укидање забране пића у Америци. Разуме се, да би контрола над точењем имала да се и у будуће врши. Борба се против прохибиције тако почиње преносити у парламена већ кандидати за највишег државног изјаве 0 „сухом режиму“, онда г. Европа прати са највећим чијем исходу великим делом е винске кризе, која се по-

тарне кругове. Кад, функцонерима дају сличне његов век не може бити ду интересом развој ове борбе, о овиси успешно решење европск лако приближава свом врхунцу. Неуспелост закона о прохибицији доказује да се социјално зло не може угушити забраном државних власти. Потребне су друге мере економсе и социјално-политичке природе, да би она права која реглементирају употребу алкохолних пића, могла успети и народне масе сачувати од разорног дејства алкохолизма. И Америка ће морати потражити те друге мере, које ће у много већој мери одговарати правди па и американском

становништву — а тиме и Европи.

алкохолизам Kao правним прописом,

НОВЧАРСТВО

— Нојапазка banka snizila je svoj kamatnjak sa 4% na 31, %.

— Јапанска банка је снизила своју дисконтну стопу од 5.475 на 511%.

— Посредничка кућа на њујоршкој берзи Липерно и Компанија престала је да ради, јер није могла да одговара својим обавезама. Ово је други случај мнсолвентности који се у току последње недеље десио у Њујорку.

— У Њујорку је 11 највећих банака спустило интео-

ресну стопу од 4 и по на 4 од сто.

— Талијанска Банка ди Лигурија затражила је поравнање са својим повериоцима. Она гарантује потпуну исплату депозита, док осталим повериоцима нуди 40 од сто.

— Опште шведско д. д., за електрику у Штокхолму купило је ових дана према вестима „Естерајхишер Фолксвирт“, већи део акција Домаће банке а. д. у Београду. Том је приликом проведена реорганизација банке и акцијски капитал повећан од 2 на 3 мил. дин. За претседника управног одбора изабран је заступник шведског друштва за Југославију г. Торзен Ериксон. Задаћа реорганизоване Домаће банке биће финансирање југословенских предузећа, која припадају шведском концерну. За сада су то само: Банатско електрично а. д. (А. К. 14 мил. дин.) у Панчеву и А. Д. за електричне, саобраћајне и индустријске радове у Земуну и Владимировцу. Шведски концерн намерава се ускоро даље проширити.

— Једна интересантна новина десила се у Кини. Китајска влада, која се налази у тешким финансиским неприликама имала је намеру да помоћу једног зајма од 50 милиона долара дође до нових средстава, али су тамошње банке одлучиле, да тај зајам не преузму. Влада се ове одлуке није ни најмање преплашила и декретирада принудно преузимање зајма, и ето — дошла је до пара.

а Poslednjih dana na pariskoj berzi pao je kurs skoro svih papira banaka, —pa i same emisione banke, — industrija rudokopa, ı državnih papira. | |

ITAJHA CJIV2KBA

— U Argentini su investirale, prema proračunu tamošnjih ekonomista, Sj. Drž. američke 865 miliona dolara, a Engleska 400 miliona funti šterlinga. Od 865 miliona dolara, 500 miliona dato je kao zajam državi i opštinama, a 365 miliona dolara industrijskim preduzećima.

— Novčanična banka sa 8% na 7%.

— Stanje novčanih zavoda Srema, Bačke, Banata i Baranje, prema podacima sekretarijata vojvođanskih banaka, bilo je, u god. 1929. ovo: svega je bilo novčanih zavoda 185, sa uplaćenom dioničkom glavnicom od 190,418.469 dinara, reZeIvnim fondom od 72,688.607. dinara. Ulozi na knjižice bili su 1.423,791.442, ulozi na tekući račun 86,225.625, račun gubitka i dobitka 28.232.748, dok je generalni račun izravnanja iznosio 2.253,587.062.

— Zemljoradnička banka u Sofiji spustila na zajmove sa 13 na 10%.

— Француска јужна железница закључила је у Америци зајам од 140 мил. дол. уз 4 од сто. Банкарска кућа Изелен и Ко врши емисију бонова овог зајма. Познато је, да је горње друштво почетком септембра закључило 98 мил, фр. фран. зајам у Швајцарској, о чему смо јавили. Амерички бонови чији је рок отплате 1. децембра 1960. год. треба да послуже за конверзију отказаних 6 од сто бонова, који истичу 1. децембра ов. год.

__ Пољска влада је повисила дисконтну стопу од, 6 на 7 од сто. У вези с тиме очекује се да ће и приватне банке подићи свој каматњак на 12 од сто.

— једанаест највећих њујоршких штедионица снизило је каматњак на депозите од 4 и по на 4 од сто.

— U Sjed. Drž. američkim promet kliringa u 22 grada bio je poslednje nedelje manji nego prošle godine za 38%. U samom New-Vorku manjak iznosi 41,50%.

— Svi celjski i mariborski novčani zavodi objavili su, da će od 1. januara 1931. ukamaćivati nevezane uloge na uložnim knjižicama i na tekućim računima uz 5%, a kod tromesečnog oikaza vezanih uložaka uz 61t|, 20 kamata,

Estonije snizila je svoj kamatnjak

je kamatnjak