Народно благостање

И октобар 1930.

ШЕА СЕ SBM СА НЕР

НАРОДНО БЛАТГ ОСТАЊЕ

Списмо с тупа)

1. Карактеристика парламентарних избора од 14. септембра.

Последице Светског рата дошле су до изражаја у европским земљама, антажованим у рату, тек после примирја. До примирја ниједна није давала знаке економског испрпљења и осиромашења, које је произвео рат. Жеља, за, победом била је код свију тако силна да, је покривала сву беду и истрошеност. Али су у толико силније после примирја. избиле на површину економске и финансиске последице рата. Глад у већем броју држава и пропаст валута готово у свима, пренеразили су Американце. Један од првих, који су покушали да објасне ту појаву био је Вандерлип са књигом „Шта се зби с Европом 2

Парламентарни избори у Немачкој од 14. септембра, т. г. донели су толико далекосежне и неочекиване промене да се сваком политичком мислиопу намеће питање: шта се зби са, Немачком • Истина за практичног политичара много је важније питање шта, ће бити са Немачком ; али се на то питање не може да, одтовори док се претходно нема јасна представа о узроцима, који су проузроковали огромну промену у подели партиско-политичких снага у немачком Рајхстагу.

Претпостављамо да су читаоцима познате у главном те промене. Реда ради да напоменемо да је социјално-демократска странка без мало сачувала своју бирачку баштину — као што смо ми то предвиђали у чланку: „На западу ничег новог“. Али су све остале странке знатно смањене и делимично уништене у корист двеју странака, од којих једну (национал-социјалистичку) нико није у опште озбиљно узимао, иначе би вероватно њезиног вођу, (Хитлера) који је стран поданик (који због тога, није мотао да се кандидује за народног посланика) влада протерала у његову отаџбину (Аустрију). Други велики корисник на последњим изборима, комунистичка, странка, сматрана је такође за, безнадежну с обзиром на. савршену организацију социјално-демократске странке.

Данас у немачком Рајхстагу имају апсолутну већину три странке, које су програматски према данашњем социјалном и политичком поретку скроз револуционарне. Ниједна од тих странака није претстављена, у влади г. д-ра Брининга. Због тога њезино држање чини врло мучан утисак. Прве три недеље после избора, провела, је она на изради плана за спасавање јавних финансија, па, је тек онда, при-

ступила преговорима са појединим партијама — и ако је свакоме писменом човеку јасно да се'на томе питању не може саставити већина, пошто се финанOC програми већих партија из основа разилазе. Џарламентарна влада је могућна само под условом да се на основним питањима, који-су служили каб лозинка при изборима, постигне споравум. О томе доцније. |

|. Један поглед на социјалну структуру Немачке.

Економски Немачкој иде врло рђаво, о чему служи као паушалан доказ три милиона радника бев посла.

Било би их и више да се велики број годузећа не напреже до крајњих граница да ош што мање персонала отпустио); то је на пр. слупај код железница, код Берлинског саобраћајног друштва, па и код многих приватних подузећа. Исто тако форсирање јавних радова и индустриских наруџ“ бина, од стране јавних подузећа вештачки умањују број незапослених. 90% незапослених добија помоћ од Рајха или од Ошштине, тако, да изгледа, да, је незапосленост у главном финансиски проблем и да његово економско дејство није тако катастрофално: он представља смањење куповне снате невапосленог радништва за онолико, колико је његова помоћ У беспослици мања од наднице коју прима кад је 34" послено, А та сума не игра улогу према укупном националном дохотку од 65 милијарди марака.

Има социолога који тврде да су незапослени допринели обрту на изборима, од 14. септембра. Кад се има у виду да у Северо-американским државама има, 6—10 милиона радника незапослених и да они ни од кога не добијају ни паре помоћи, онда се не може примити за основано тврђење да је невапослених али редовно потпоматаних 3 милиона рад“ ника, могло бити разлог том обрту. Додуше комунистичка, странке је добила 77 мандата и постала трећом странком у Рајхстату ; али је национално-с0цијалистичка странка. добила 107 мандата и ако је

у претпоследњим изборима имала мање гласова но.

комунисти, Опште је мишљење да пораст послед“ њих није долазио од радништва, већ. од т. зв. средњег сталежа. То је гледиште заступао и хамбуршки социолог професор Хајман у својој расправи · „Теориска основа социјалне политике“, прочитаној на конгресу „Ферајн фир сопиалполитик“ у Кенитсбергу, речима : „На последњим изборима. је дао одушке нерасположењу средњи сталеж, који обично пропада у великим економским кризама“. Професор Хајман је пропустио да образложи то своје тврђење, које је по нашем мишљењу делимично тачно.

Немачка је данас најскупља земља на европском континенту. Нарочито су високе цене проиавода тешке и финалне индустрије. По нашем мишљењу то је један од узрока, тешкоћа извоза немачких индустриских производа. Пословном свету је одавно позната ствар да је на великим међународним лицитацијама Немачка увек најскунља. То је чињеница, коју данас признају сви привредни редови у Немачкој, само се не слажу у објашњењу. Индустријалци веле да су сувише велике наднице, а радници да су прескупе животне намирнице и живот у опште, И обоје имају право.

У прошлом парламенту немачка пољопривреда, је била, најјачи политички фактор; она је за

Страна 64! _